SRBIJA: HOĆE LI NOVA VLADA SARAĐIVATI SA MKSJ-om?

Nova vlada Srbije obećala je da će raditi na jačanju veza sa Evropskom Unijom, koja pak naglašava da priključenje zavisi od spremnosti Srbije da uhapsi osumnjičenike za ratne zločine koji su još uvek u bekstvu.



Nakon višemesečnih pregovora, parlament Srbije je napokon izglasao novu, prozapadnu vladu heterogene koalicije koju čine Demokratska stranka (DS) predsednika Borisa Tadića i Socijalistička partija Srbije (SPS), koju je osnovao pokojni jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević.



Doskorašnji ljuti protivnici, savez stranaka Za evropsku Srbiju (ZES), predvođen DS-om, i nekoliko partija okupljenih oko SPS-a, potpisali su 4. jula sporazum o koalicionom delovanju, čime su obezbedili 126 mandata – koliko iznosi minimalna većina u parlamentu koji ima 250 narodnih predstavnika.



Međutim, najteži test za novu vladu – koji će morati da položi ukoliko želi da ispuni izborna obećanja o približavanju Evropi – biće njena spremnost i sposobnost da uhapsi bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, njegovog vojnog komandanta Ratka Mladića, kao i Gorana Hadžića, nekadašnjeg predsednika srpskog dela Hrvatske, takozvane Republike Srpske Krajine (RSK).



I balkanski i zapadni posmatrači su već izrazili zabrinutost zbog političkog saveza prozapadnih demokrata sa strankom koja je Balkan gurnula u ratove koji su potrajali čitavu deceniju. Međutim, Tadić svoj izbor saveznika pravda potrebom za nacionalnim pomirenjem i priključenjem Evropskoj Uniji.



Prethodna vlada – koja je bila nestabilan savez DS-a i nacionalističke Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Koštunice – pala je u martu zbog neslaganja oko odredbi preliminarnog sporazuma sa EU-om. Napetost je nastala nakon što je većina članica EU-a priznala unilateralno proglašenu nezavisnost Kosova od Srbije.



„Naš plan je da na kraju mandata ove vlade Srbija bude spremna da uđe u EU“, izjavio je Mirko Cvetković, koga je Tadić imenovao za mandatara.



Prvi korak na dugom putu ka članstvu biće ratifikacija kontroverznog ugovora sa EU-om, potpisanog uoči majskih izbora – takozvanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).



Holandija i Belgija su najpre zauzele stav po kojem EU ne treba da potpiše taj dokument sve dok Srbija ne uhapsi begunce za kojima tragaju haški tužioci, ali su pod pritiskom ostalih članica EU-a i te dve zemlje popustile.



I pored toga, holandski ministar inostranih poslova, Maksim Ferhagen (Maxime Verhagen), izjavio je kako svom parlamentu neće slati SSP na ratifikaciju, pošto Srbija – kako se navodi u izveštaju glavnog haškog tužioca, Serža Bramerca (Serge Brammertz) – nije učinila nikakav ozbiljniji napor da pronađe lica koja se sumnjiče za ratne zločine.



Komesar EU-a za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana (Javier Solana), i šef Evropske komisije, Hoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso), upozorili su Beograd da osumnjičene mora izručiti međunarodnim tužiocima.



U svom inauguracionom govoru, Cvetković je obećao striktno i neodložno poštovanje međunarodnog prava. „To je jedini način na koji naša zemlja može postati punopravan i poštovan član međunarodne zajednice“, kazao je on.



No, jedna istaknuta aktivistkinja pokreta za zaštitu ljudskih prava – ali i ekspertkinja za ratne zločine – još uvek je veoma pesimistična kada je reč o izgledima da Mladić i Karadžić budu uhapšeni.



„Iako je saradnja Beograda sa Hagom u izvesnom smislu prilično nepredvidiva, izvesno je da se Mladić i Karadžić nikada neće naći pred licem pravde“, tvrdi Nataša Kandić, izvršna direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP).



„Nažalost, ni ova, niti bilo koja druga srbijanska vlada u bliskoj budućnosti, neće biti u stanju da uhapsi Karadžića i Mladića. To nije realno očekivati.“



Kandićeva zastupa stav da Mladić uživa zaštitu izvesnih delova obaveštajnih službi.



„Ako Mladić ikada ode u Tribunal UN-a, mogao bi otkriti podatke koji se tiču učešća jugoslovenske vojske u srebreničkom genocidu. Stoga pojedini zvaničnici iz obaveštajnih službi, kao i neki političari, smatraju da za Srbiju nije u nacionalnom interesu da se Mladić uopšte pojavi pred Haškim tribunalom“, rekla je ona.



„Podaci koji se odnose na srebrenički masakr mogli bi da dovedu do ponovnog otvaranja parnice za genocid koju je pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) Bosna i Hercegovima pokrenula protiv Srbije i Crne Gore.“



U februaru 2007., taj sud – kao najviši pravosudni organ Ujedinjenih nacija, koji se ekskluzivno bavi sporovima među državama – oslobodio je Srbiju neposredne odgovornosti za genocid počinjen u bosanskom ratu.



Kandićeva je takođe pojasnila da Karadžić uživa zaštitu Srpske Pravoslavne Crkve (SPC), koja predstavlja izuzetno moćnu instituciju.



„U stabilnim i demokratskim zemljama, vlada ima potpunu kontrolu nad vojskom, obaveštajnim službama i, uopšte, vlada društvom. Ali u Srbiji – koja je post-konfliktna zemlja – to još uvek nije slučaj, i neki neformalni centri moći mogu voditi glavnu reč“, kaže ona.



„Ne možete očekivati da vam društvo bude reformisano samo zbog toga što je izabrana nova vlada, pogotovo ukoliko izvesne strukture iz prošlosti još uvek kontrolišu veoma važne mehanizme moći.“



U samoj Srbiji, ali i u inostranstvu, mnogi smatraju da bi saradnja sa Tribunalom mogla da propadne zbog novog ministra unutrašnjih poslova – lidera SPS-a Ivice Dačića, koji je svojevremeno bio blizak Miloševićev saradnik.



„SPS Ratka Mladića vidi doslovce kao heroja i zaštitnika srpskog naroda. Biće vrlo interesantno videti kako Dačić namerava da uhapsi heroja srpskog naroda“, izjavio je za Radio Slobodnu Evropu (RSE) poslanik Liberalno demokratske partije (LDP) Žarko Korać.



Nešto optimističniji bio je beogradski novinar i politički analitičar, Dejan Anastasijević, koji tvrdi da će Bezbednosno informativna agencija (BIA) sada biti u drugim rukama.



„Sve do sada, Koštuničin DSS je kontrolisao BIA. U skladu sa rezultatima izbora, Tadićev DS će ubuduće preuzeti kontrolu nad službama bezbednosti“, izjavio je on za IWPR.



Anastasijević je rekao i da je služba bezbednosti tokom protekle decenije postala jedno “zanemareno zločinačko udruženje“, koje je potrebno rasformirati.



„Tadić nema izbora. On mora da uhapsi preostale optuženike za ratne zločine kako bi Srbija nastavila sa evropskim integracijama. On je dobio izbore jer je građanima obećao da će Srbiju odvesti u Evropsku Uniju“, kazao je on.



Mnogi posmatrači se pitaju kako nova vlada namerava da ubrza evropske integracije ukoliko nije spremna ili sposobna da preda begunce – pri čemu neki spekulišu i o tome kako se Srbija nada da bi zvaničnici EU-a još jednom mogli da ublaže svoj stav.



Može li „puna saradnja sa Haškim tribunalom“ biti shvaćena na neki fleksibilniji način?



Pre nekoliko sedmica, uhapšen je Stojan Župljanin. A Kandićeva je za IWPR izjavila kako je ne bi iznenadilo da i Hadžić završi u Hagu.



Hoće li to biti dovoljno briselskim zvaničnicima? Sudeći po onome što kaže nemačka poslanica u Evropskom parlamentu, Doris Pak (Doris Pack) – neće.



„Ukoliko ne shvataju zbog čega Ratko Mladić mora da ode u Hag, neće biti moguće ni da otvorimo vrata više nego što već jesmo“, kazala je ona.



Nedim Šarac je novinar iz Sarajeva.