Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Djindjic se odrice 'Bebinih' usluga

Premijer je ustuknuo pred pritiskom iz inostranstva i odrekao se usluga sefa vladinog biroa za komunikacije.
By Dragana Nikolic

Srpski premijer Zoran Djindjic je otpustio sefa vladinog biroa za komunikacije zbog umesanosti u kontroverzne afere, kontraproduktivne po reputaciju predsednika srpske vlade.


Djindjic je u petak, 25. oktobra, potvrdio da je sef informacionog biroa srpske vlade, Vladimir "Beba" Popovic, napustio ovaj polozaj da bi se posvetio svojim poslovnim aktivnostima.


Beogradski analiticari veruju da je nedavni napad na popularnu nezavisnu TV i radio stanicu B92 - jedan od stubova otpora Milosevicevom rezimu tokom devedesetih - navodno orkestrirao Popovic. Krajnji ishod tog napada je imao efekat bumeranga i prakticno je okoncao njegovu karijeru.


Popovic je imao toliki uticaj na medijskoj sceni, a njegova uloga u kontroli protoka i pristupa vladinim informacijama je bila tako znacajna, gotovo cenzorska, da uprkos njegovom odlasku iskusni medijski analiticari u Beogradu nisu spremni da zvanicno prokomentarisu za IWPR njegovu ulogu u kampanji protiv B92.


Diplomatski izvori u Beogradu su potvrdili da su vesti o medijskoj kampanji diskreditovanja B92 stigle do Komiteta za spoljne poslove americkog Senata sto je navelo Vasington da izvrsi pritisak na Djindjica kako bi zamenio svog sefa biroa za komunikacije.


Popovic je, kako se smatra, pokusao da diskredituje B92 objavljivanjem kritickog teksta u podgorickom dnevnom listu "Publika", bliskom crnogorskom predsedniku Milu Djukanovicu koji je i Djindjicev politicki saveznik, u kome se tvrdi da je glavni i odgovorni urednik B92, Veran Matic, pokusao da na nezakonit nacin privatizuje stanicu.


Srpske medijske kuce sklone Zoranu Djindjicu, kao sto su TV Pink Zeljka Mitrovica i BK TV u vlasnistvu Bogoljuba Karica, koje su nekada bile bliske Slobodanu Milosevicu pre nego sto su promenile stranu, prenele su ovaj tekst iz "Publike".


To je ostavilo utisak u javnosti da ove televizijske stanice samo prenose izvestaje iz juzne jugoslovenske republike bez ikakvog politickog uticaja iz Beograda.


Visi zvanicnik Djindjiceve Demokratske stranke, DS, pod uslovom da ostane anoniman priznao je za IWPR-u da je kampanja potekla iz kancelarije Bebe Popovica.


"Popovic je kreirao kampanju protiv B92 i dokumenti su najpre dati crnogorskom dnevniku 'Publika' koja je sve prenela," rekao je ovaj izvor dodajuci da je TV Pink preneo ovaj clanak izricito da bi podrzao premijera.


"Cesti sastanci pokazuju da je postojala potpuna koordinacija izmedju Popovica, Mitrovica i Karica (propagandnih stubova Djindjiceve vlade)," tvrdi isti izvor.


Matic je izjavio da je pravi motiv za napad na B92 upravo nezavisna pozicija ove medijske kuce. "Mi smo ocito nekome smetali jer smo autenticna institucija koja se bavi reformskim procesima u drustvu," kaze Matic.


Slicna kampanja je pokrenuta protiv britanske agencije "Forensic Investigative Associates" koja je istrazivala aferu otudjenja drzavnih sredstava koje je navodno pokrao Milosevic i moguce umesanosti aktuelne vlade u sverc cigareta.


Serija clanaka u kojima se kritikuje britanska istrazivacka agencija je objavljena u "Publici", a onda je bila preuzeta na TV Pink i TV BK.


"Forensic Investigative Associates" je optuzila srpske vlasti da nisu ulozile ozbiljne napore da rese problem sverca cigareta. (Za dodatne informacije pogledajte istrazivacki tekst IWPR-a, Srbija: Strasni pusaci i zvanicni krijumcari, na adresi )


Urednik "Publike", Velizar Brajovic, TV BK - Milomir Maric i TV Pink-a - Tanja Jordovic su na pitanje IWPR-a negirali da su saradjivali sa vladom.


Aleksandar Tijanic, savetnik za medije jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice i zestoki protivnik Vladimira "Bebe" Popovica, ima objasnjenje zasto nijedan novinar ne zeli da zvanicno komentarise kontakte sa sefom vladinog biroa za komunikacije.


"Nijedan novinar nije to uradio. Da li to znaci da nije bilo pritisaka? Ne, to samo znaci da su novinari i urednici uplaseni," kaze on.


Manja Vukotic, urednik beogradskog dnevnog lista "Vecernje novosti", izjavio je za IWPR: "Pre godinu dana presekao sam Popovicev prvi pokusaj da se mesa u nase poslove i od tada ne govorimo."


Vukotic veruje da Popovic snosi odgovornost za neuspeh prvobitnog koncepta vladinog biroa za komunikacije koji je osnovan da bi pomagao novinarima u kontaktima sa srpskom vladom i olaksao protok informacija. "Umesto toga, taj covek je jedino pravio skandale," tvrdi Vukotic. "Pritisak je bio neprekidan, a drugi urednici su izbegavali da pricaju o tome."


Urednik "Politike" Milan Misic je izjavio za IWPR da se Popovic nije mesao u njegov posao. Misic, medjutim, ne raspolaze informacijama da li je Popovic pokusao da utice na neke druge krugove u ovom dnevnom listu.


Popoviceve medijske aktivnosti se smatraju ozbiljnim upozorenjem Djindjicevoj vladi da bi trebalo da promeni svoju politiku prema medijima. Do sada, nije bilo naznaka da postoji spremnost da se odustane od kontrole.


Djindjic je osnovao Biro za komunikaciju u zimu 2001. godine, da bi se zamenilo bivse ministarstvo za informisanje. Kao sef Biroa za komunikaciju, Popovic je brzo prosirio svoj uticaj na medijskoj sceni, omogucavajuci odabranim medijskim grupama pristup poverljivim informacijama - u cijem je posedu jedino mogla biti policija - o kriminalnim aktivnostima pripadnika bivseg Milosevicevog rezima.


Sef Biroa je zauzvrat zahtevao neupitnu lojalnost vladi, sto nije bilo tesko u trenutku kada je Srbija jos uvek bila u stanju post-revolucionarne euforije i, uopste uzev, veoma sklona vladajucoj Demokratskoj opoziciji Srbiji, DOS.


Mnogi urednici kazu da su otprilike u to vreme poceli da dobijaju telefonske pozive od Popovica koji je zahtevao da se odredjene informacije objave, a da se materijal koji se smatrao nepovoljnim po srpsku vladu ne pojavljuje u medijima.


Popovic, koji je rodjen u Jagodini u centralnoj Srbiji, sada ima 44 godine. Krajem osamdesetih je osnovao marketinsku agenciju "Spektra" zajedno sa Misom Bekom, Djindjicevim kumom i Milosevicevim ministrom za privatizaciju od 1997. do 2000. godine.


Mada je ova agencija ucestvovala u Milosevicevoj predizbornoj kampanji 1990. godine, kasnije je promenila stranu nakon sto je Popovic postao prisniji sa Djindjicem. Tri godine kasnije, Popovic i "Spektra" su vodili predizbornu kampanju Demokratske stranke, koje se smatra jednom od najuspesnijih u proteklih dvanaest godina koliko se odrzavaju visepartijski izbori u Srbiji.


Popovic je nastavio da radi na Djindjicevom imidzu predstavljajuci ga kao modernog zapadnoevropskog politicara i pomazuci mu da poboljsa svoju medijski imidz, s obzirom da su ga mnogi smatrali nervoznim i neprivlacnim siroj javnosti.


Danas je Popovic direktor beogradskog ogranka medjunarodne oglasivacke agencije "Ogilvy & Mather".


U julu ove godine, Kostunica, Djindjicev rival, optuzio je Popovica da je postavio prislusne uredjaje u njegovoj kancelariji. Po prvi i poslednji put, Popovic se pojavio u javnosti da bi svedocio pred anketnim odborom srpske skupstine koji je trebalo da istrazi navode saveznog predsednika.


Sef vladinog Biroa za komunikacije je insistirao da ne poseduje nikakvu opremu za prisluskivanje. Medjutim, na pitanje da prokomentarise ovaj slucaj, Popovic je ljutito reagovao - i upozorio IWPR da mu se vise ne obraca.


Najteza proba za Popovica je usledila dve godine nakon sto je Djindjic dosao na vlast, kada je od njega zatrazeno da promovise izabranog premijerovog kandidata za predsednicke izbore u Srbiji - Miroljuba Labusa kome se suprotstavio najveci politicki rival srpskog premijera - jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica.


Tokom kampanje za predsednicke izbore odrzane 29. septembra, veruje se da je vladin Biro za komunikacije pokusao da podrije Djindjiceve politicke protivnike vrseci pritisak na pojedine medije. Drugi krug predsednickih izbora 13. oktobra nije uspeo posto je ponisten zbog slabog odziva biraca.


Na kraju, Popovic se pokazao uspesnijim u diskreditovanju Djindjicevih suparnika nego u popravljanju imidza sopstvenog sefa, kako kod glasaca tako i kod zapadnih donatora.


Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika " Blic News". Daniel Sunter i Boris Darmanovic su urednici IWPR-a u Beogradu i Podgorici. Dragana Nikolic je pomocnik urednika IWPR-a u Londonu. Gordana Igric je direktor IWPR projekta za Balkan.