Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Djindjic protiv Dinkica

Kampanja srpskog premijera protiv popularnog guvernera Narodne banke Jugoslavije oznacava konacni rascep unutar reformskog bloka.
By IWPR Balkans

Najava srpskog premijera Zorana Djindjica da ce smeniti popularnog srpskog reformistu Mladjana Dinkica sa mesta guvernera Narodne banke Jugoslavije, NBJ, ukazuje na definitivni rascep reformskog krila vlasti u Beogradu.


Zvanicnici iz Demokratske stranke premijera Zorana Djindjica svakodnevno pripremaju srpsku javnost izjavama da Dinkic nece moci da automatski postane guverner nove Narodne banke Srbije, NBS, nakon proglasenja drzavne unije Srbije i Crne Gore i gasenja federalne centralne banke.


Prosle nedelje je sam Zoran Djindjic najavio mogucnost smene Mladjana Dinkica navodeci da posle konstituisanja nove zajednice Srbije i Crne Gore sadasnji savezni zvanicnici nece po automatizmu prelaziti na odgovarajuce funkcije na republickom nivou.


Analiticari u Beogradu to tumace najavom konacnog rascepa u reformskom bloku. On se vec prakticno podelio na blok srpskog premijera koji koketira sa starom finansijskom elitom iz Milosevicevog rezima i blok reformskih ekonomista iz redova G-17 Plus koji se zalazu za radikalan raskid sa nasledjem bivseg rezima.


Sukob unutar tabora reformista tinja vec dve godine, a doziveo je vrhunac krajem 2002. kada su Miroljub Labus i Mladjan Dinkic, popularni lideri G17 Plus, transformisali ovu nevladinu organizaciju u politicku stranku.


Tim potezom je Djindjicev blok po prvi put dobio ozbiljnu konkurenciju medju reformski opredeljenim biracima, ali i u odnosu na medjunarodnu zajednicu, koja dosledno podrzava reformski blok u Srbiji.


Srpski premijer vidi sansu za uklanjanje te opasnosti u skorom usvajanju ustavne povelje nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, jer ce Labus, koji je trenutno potpredsednik savezne vlade za finansijske odnose sa inostranstvom, ostati bez funkcije, a institucije poput NBJ ce sa saveznog preci na republicki nivo.


Labus je u januaru upozorio da najava Dinkiceve smene predstavlja "pokusaj srpske vlade da preuzme apsolutnu vlast", insistirajuci da Narodna banka mora ostati nezavisna institucija. "Oni hoce da smene guvernera koji je imao velike uspehe u stabilizaciji monetarne politike, a istovremeno u vladi drze ministre koji su zaista nesposobni", upozorio je potpredsednik savezne vlade.


Rezultati januarskog istrazivanja javnog mnjenja beogradske agencije Strategic Marketing pokazuju da je Dinkic, inace potpredsednik G-17 Plus, najpozitivnije ocenjeni srpski politicar, sa daleko visim rejtingom od srpskog premijera.


Dinkic je u sukob sa Djindjicem usao jos tokom 2001. godine, kada se ostro suprotstavio politickim intervencijama srpske vlade u sferi monetarne i bankarske politike. Opste je misljenje da su Dinkic i G-17 Plus najzasluzniji za sprovodjenje ove politike, koja se smatra najuspesnijim delom reformi u srpskoj ekonomiji.


Najveci jaz izmedju dva reformska bloka, prema procenama posmatraca politickih prilika u Beogradu, nastao je usled radikalno razlicitog odnosa prema nasledju rezima Slobodana Milosevica i njegove mocne finansijske elite. G-17 Plus je zeleo da se vlasti distanciraju od ovakvog nasledja iz bliske proslosti.


Uprkos tome, Djindjic je postao blizak staroj gardi.


Upravo se takvim ponasanjem Zorana Djindjica i njegovog bloka moze objasniti zasto niko od vidjenijih predstavnika Miloseviceve finansijske elite i bogatih pripadnika podzemlja nije krivicno odgovarao za nezakonito stecenu imovinu za vreme Milosevicevog rezima.


Od gromoglasno najavljivanog priliva 350 do 500 miliona eura u budzet Srbije kroz naplatu poreza na ekstraprofit od povlascenih Milosevicevih firmi, do sada je realizovano samo 50 miliona.


Dinkic nije skrivao prezir prema ovakvom ponasanju srpskog premijera. "Premijer nije svestan koliko gubi u trulim kompromisima sa kompromitovanim ili cak korumpiranim ljudima", izjavio je Dinkic 28. decembra, u intervjuu agenciji Beta.


Jaz izmedju reformista se produbio posle neuspesnih predsednickih izbora u Srbiji u septembru 2002. Djindjic je podrzao kandidaturu lidera G-17 Plus, Miroljuba Labusa, ali se veruje da je neformalno ulagao napore da izbori propadnu kako njegov glavni rival, jugoslovenski predsednik i lider Demokratske stranke Srbije, Vojislav Kostunica, ne bi postao predsednik Srbije.


Dva bloka su se takodje sukobila oko sprovodjenja ekonomskih reformi, kada je Djindjic zatrazio devalvaciju dinara, pod uticajem snaznog lobija srpskih izvoznika. Srpski premijer je 24. oktobra prosle godine izjavio da se u vladi pravi analiza koja bi pokazala sta bi za srpski izvoz znacio slabiji kurs dinara u odnosu na euro. "Kurs bi trebalo da bude u funkciji ekonomskog razvoja, a ne neke apstraktne stabilnosti", rekao je tada Djindjic.


To je razgnevilo Dinkica. Suprotstavljajuci se tome, Dinkic, koji od svog stupanja na celo NBJ krajem 2000. godine drzi stabilan kurs od 60 dinara za euro, optuzio je Djindjica za finansijsku nekompetentnost.


Guverner je objasnio da srpski premijer istovremeno zahteva devalvaciju dinara i obaranje inflacije na devet odsto godisnje i objasnio da bi pad kursa doveo do inflacije od 50 odsto.


Do devalvacije ipak nije doslo, jer je Dinkiceva nastojanja podrzao uticajni ministar finansija Bozidar Djelic, inace bivsi clan G-17 Plus, koji je cesto posredovao u nesporazumima izmedju guvernera i premijera.


Kako stvari sada stoje, Dinkiceva buducnost na polozaju guvernera Narodne banke je neizvesna. Labus insistira da ne dolazi u obzir izbor novog guvernera Narodne banke Srbije. On tvrdi da se, po novom ustavnom zakonu, sve institucije koje su bile na saveznom nivou pretvaraju u srpske. "Nema novog izbora za guvernera NBS, vec ostaje sadasnji", rekao je Labus.


Dinkicevoj smeni, kako saznaje IWPR, mogli bi da se usprotive i predstavnici medjunarodne finansijske organizacije poput Medjunarodnog monetarnog fonda, MMF, zbog ugleda koji sadasnji guverner u tim krugovima uziva.


Prema saznanjima izvora bliskih srpskoj vladi, postoji mogucnost da Dinkic ipak zauzme mesto guvernera NBS.


Ipak, to nece znaciti kraj Djindjicevih pokusaja da marginalizuje suparnicki reformski blok u Srbiji. Ukoliko njegovi napori da zameni Dinkica na mestu guvernera propadnu, analiticari predvidjaju da ce premijer cekati povoljnu priliku za skupstinsko izglasavanje nepoverenja guverneru tokom 2003. godine.


Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".