Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Borba za novu preraspodelu vlasti

Eventualni opstanak Crne Gore u Jugoslaviji osnazice borbu za vlast unutar Srbije izmedju jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice i srpskog premijera Zorana Djindjica. Pise: Daniel Sunter iz Beograda
By IWPR Balkans

Crnogrski opstanak u jugoslovenskoj federaciji, koji se, nakon pritisaka EU na crnogorsko rukovodstvo vec moze naslutiti, dao je snazan podstrek srpskoj politickoj eliti za borbu oko nove preraspodele vlasti. Ta borba, medjutim, nije okrenuta ka saveznoj raspodeli moci, vec ka samoj Srbiji.


Bez obzira kako posle dogovora izmedju predstavnika EU, Srbije i Crne Gore bude izgledala buduca zajednica, vec danas je jasno da ce se prava politicka moc kao i do sada kriti na republickom nivou. Savezne funkcije bice, uglavnom, protokolarne.


To je jasno i dvojici rivala za prevlast u Srbiji - lideru Demokratske stranke Srbije (DSS) i predsedniku Jugoslavije, Vojislavu Kostunici i lideru Demokratske stranke (DS) i srpskom premijeru Zoranu Djindjicu. Oni vec pocinju sa pripremom terena za predostojecu borbu.


Onog trenutka kada se formalno ustanovi novi savezni okvir, bice automatski raspisani izbori, iz kojih ce se roditi nova savezna administracija. To ce biti praceno i izborom novog predsednika SRJ koga bi, umesto gradjana, kao sto je do sada bio slucaj, birao savezni parlament i cija bi funkcija bila vise protokolarna.


Time bi Kostunica bio oslobodjen sadasnje funkcije predsednika SRJ, koji ima mala ovlascenja i prakticno nikakvu moc odlucivanja, osim u domenu Vojske Jugoslavije (VJ). Vojislav Kostunica u Srbiji moze da ocekuje znatno veci deo kolaca.


On vec izvesno vreme smatra da njegovoj partiji, koja uziva imidz najpopularnije stranke u Srbiji i njemu kao trenutno najpopularnijem lideru u Srbiji, nije dato dovoljno prostora za vladavinu u okviru aktuelne vladajuce srpske koalicije Demokratske opozicija Srbije (DOS). Taj "disbalans" je proteklih meseci njega i Djindjica cesto dovodio u konflikte.


U DOS-u za sada dominira Djindjiceva DS, koja je oko sebe grupisala vise manjih partija.


Za Kostunicu je sada od najvece vaznosti da se formalizacija buducih saveznih odnosa zavrsi sto pre, jer i on i njegova partija beleze konstantan pad popularnosti.


On sada uziva podrsku 53 odsto gradjana, dok je pre samo godinu dana imao simpatije 85 odsto gradjana.


Za DSS je alarmantan i podatak da se do juce neprikosnovenom Kostunici po popularnosti dosta priblizio Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade i reformator iz ekspertske grupe G-17 plus, koji uziva gotovo istu podrsku kao i Kostunica.


Za Kostunicu je svakako najprimamljivija funkcija predsednika Srbije. Sadasnji predsednik, inace haski optuzenik Milan Milutinovic, statira na tom mestu, a njegov mandat istice krajem godine.


Mesto predsednika Srbije u ovom trenutku je od kljucnog znacaja za srpsku politicku scenu, jer od njega zavisi opstanak srpske vlade i parlamenta. Ustav Srbije, naime, predsedniku daje moc raspustanja parlamenta i raspisivanja vanrednih izbora, cemu vec dugo tezi Kostunica.


Prvi pokusaj - inicijativa DSS za raspisivanje vanrednih izbora podneta krajem prosle godine u srpskom parlamentu nije uspela, jer je nije podrzala parlamentarna vecina partija okupljenih u Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) koje predvodi lider DS i srpski premijer Zoran Djindjic.


Djindjic je svestan koliko bi opasnoti po njegovu vlast moglo doci od velikih nadlzenosti predsednika Srbije, i u tome je tajna sto je do sada na toj funkciji odrzao nemocnog Milutinovica, oduprevsi se njegovom isporucivanju Hagu. Odlazak Milutinovica doveo bi do prevremenih predsednickih izbora i pada njegove vlade.


No, ni Djindjic ne ceka skrstenih ruku ovakav razvoj dogadja.


Izvori bliski DOS nagovestavaju da bi partije oko Djindjica pokusale da osujete Kostunicu u nameri da raspise vanredne izbore kad se domogne predsednicke pozicije. Naime, pred raspisivanje predsednickih izbora te partije bi, uz parlamentarnu vecinu koju imaju, progurale novi srpski ustav, koji bi srpskog predsednika lisio sadasnjih ustavnih ovlascenja i mogucnosti da utice na sudbinu srpskog parlamenta.


Istovremeno, Djindjic pokusava da maksimalno homogenizuje partije unutar samog DOS, eliminisuci mogucnost da se neka od partija iz te koalicije prikloni Kostunicinom DSS i ugrozi trenutnu parlamentarnu vecinu koju uziva vlada.


Tako je Djindjic uspeo da pridobije lidera Nove Srbije (NS) Velimira Ilica, koji se ranije smatrao potencijalno bliskim DSS i ostro kritikovao vladu. Dao mu je funkciju potpredsednika srpske vlade za kapitalne investicije i zeleno svetlo da u Cacku, gradu gde je Ilic gradonacelnik, zapocne zeljenu izgradnju fabrike cigareta.


U trci za izbor srpskog predsednika Djindjic prizeljkuje da vidi jedinog ozbiljnog Kostunicinog konkurenta - ekonomistu Miroljuba Labusa, ali za sada jos uvek nema indicija da li su Labus i njegova grupacija G-17 plus, i pored evidentne popularnosti, uopste spremni da se pojave kao akteri na srpskoj politickoj sceni. Za sada oni uzivaju imidz apoliticne ekonomske reformatorske grupe.


Da Djindjic zaista vidi Labusa kao kontrakandidata Kostunici, moglo je da se vidi u februaru u programu vesti beogradske TV Studio B, bliske DS. Tu je Labus predstavljen kao covek koji bi do kraja godine mogao da postane srpski predsednik.


Bez obzira sto je u ovom trenutku jos uvek rano za predvidjanje kako ce se tacno odvijati politicka bitka, analiticari u Beogradu se slazu da u Srbiji politicari odavno ne vide prostor za napredovanje u jugoslovenskoj zajednici i da su njihove oci uprte, pre svega, u sopstveno dvoriste.


Danijel Sunter je urednik IWPR iz Beograda