Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: blokada ekonomskih reformi

Vodeci ekonomisti smatraju da je vlada odavno digla ruke od reformskog kursa.
By IWPR Balkans

Sve dublja politicka kriza i populisticke ekonomske mere koje vlada sprovodi blokiraju kljucne reforme u Srbiji i dovode u pitanje izglede za ostvarivanje ekonomskog prosperiteta, tvrde vodeci ekonomisti.


Oni smatraju da sve veci trgovinski deficit i rastuci spoljasni dug - sto je posledica intervencije vlade na deviznom trzistu - produbljuju postojece strukturalne probleme i prete da gurnu zemlju u jos vece ekonomske teskoce.


Proces ekonomskih reformi trenutno je blokiran sve dubljom politickom krizom koja preti da dovede do obaranja vlade. Vlada vise nema sigurnu vecinu u skupstini i suocava se sa glasanjem o poverenju, sto bi - u slucaju da joj se izglasa nepoverenje - moglo dovesti do prevremenih izbora.


Cak je i clan aktuelnog kabineta, ministar finansija Bozidar Djelic, 27.oktobra izjavio da su parlamentarni izbori jedini izlaz iz krize ukoliko vlada ne uspe da povrati vecinu. Ekonomski tim vlade zapretio je prosle nedelje ostavkom ukoliko se ne obezbedi skupstinska vecina potrebna za usvajanje neophodnih reformskih odluka.


Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, izjavio je za IWPR da politicke borbe usporavaju proces reformi i da mogu mnogo kostati zemlju na polju ekonomije. I on ocenjuje da su izbori jedini nacin da se ovaj proces deblokira. To je opcija sa najmanje rizika, smatra on, jer bilo ko da pobedi, nema opasnosti da antireformske snage dodju na vlast.


Uticajni profesor ekonomije Ljubomir Madzar izjavio je za IWPR da je Srbija propustila veliku priliku za ekonomski oporavak posle pada predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica 2000.godine, kada je na kratko imala povlasceni tretman na Zapadu. Od tada, Srbiji je obecana pomoc od 4,1 milijardi evra za podrsku ekonomskoj tranziciji - i zvanicnici kazu da je najveci deo te sume vec uplacen. Ali, kriticari tvrde da je deo novca pogresno usmeren, na primer, na odrzavanje u zivotu propalih industrijskih giganata.


Vlada je od samog pocetka zauzela reformisticki stav, ali kriticari smatraju da je bila previse neodlucna u realizaciji neprijatnih, ali neizbeznih zadataka koji su pred njom stajali.


Eksperti se slazu da je aktuelno pogorsavanje ekonomske situacije otpocelo krajem 2002. kada su vlasti umesto u nepopularne reforme novac pocele da investiraju u kratkorocne ekonomske mere da bi tako pridobile glasace. Na primer, prosiren je krug ljudi koji imaju pravo na socijalnu pomoc i odobren je uvoz struje da bi se sprecile nestasice.


"Posle ubedljivog starta, vlada je pala u ekonomski populizam i na taj nacin ponistila mnoge od inicijalnih, dobrih rezultata", kaze Dana Popovic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.


Nezaposlenost je svakako jedan od kljucnih problema. Prema zvanicnim statistickim podacima stopa nezaposlenosti je oko 30 procenata, ali nezavisni ekonomisti smatraju da je verovatnije da iznosi i celih 40-45 procenata. Dilema pred kojom se vlada nasla jeste u tome sto jednog trenutka mora restruktuirati i prodati nelikvidne industrijske gigante koji zaposljavaju hiljade radnika - a to ce neizbezno znaciti gubitak velikog broja radnih mesta. Firme koje su do sada privatizovane uglavnom su bile one koje su bolje stajale, zbog cega je vladi ostao veliki broj problematicnih slucajeva koje ce jednom morati da resava.


Investiranje u opstanak velikih drzavnih koncerna, kao sredstvo sprecavanja rasta nezaposlenosti, moze kupiti socijalni mir na kraci rok. Ali, neki ekonomski eksperti smatraju da ce pribegavanje populistickim ekonomskim merama samo dodatno podici cenu tranzicije na srednji rok.


Dana Popovic upozorava da vlada ima losu naviku da popusta svakome ko joj zapreti strajkom, sto je praksa koja ce konacno "dovesti do porasta nezaposlenosti i kostati je mandata".


Politika direktnog subvencioniranja drzavnih kompanija predstavlja veliko opterecenje za vladin budzet - a liberalni ekonomisti upozoravaju da to ionako nikuda ne vodi. Sto je jos gore, kako kazu, time se trosi dragoceni prihod ostvaren privatizacijom.


Vlada je ove godine zaradila vise od milijardu dolara od prodaje stotina drzavnih kompanija. Ali, mada je ovaj novac dobrodosla dopuna budzetu, veliki deo je potrosen na subvencionisanje firmi koje prave gubitke, a koje se jos nalaze u vlasnistvu drzave. Kao sto je za IWPR izjavio Boris Begovic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu "privatizacija je upotrebljena da bi se popunile rupe u budzetu".


"Nema znakova da je vlada pocela ozbiljno da razmislja o nacinima smanjivanja budzetskih troskova, na primer, ukidanjem pomoci koja se daje nelikvidnim preduzecima koja se vestacki odrzavaju u zivotu."


Kriticari vlade takodje tvrde da je ona delimicno odgovorna za zabrinjavajuce usporavanje ekononmskog rasta.


Ukoliko se aktuelni trendovi nastave, ekonomski rast ce ove godine biti daleko ispod planiranog - jedva nesto veci od jednog procenta. Industrijski sektor je u recesiji. Protivnici vladine politike kazu da se zbog njenog neuspeha da obustavi dalje davanje pomoci drzavnim firmama i promovise nove privatne kompanije - koje bi verovatno lakse privukle strane investicije - problemi samo gomilaju i uvecavaju.


Komplikovana drzavna birokratija i dalje predstavlja problem za privatna preduzeca. Prema misljenju uticajnog profesora ekonomije Ljubomira Madzara "drzava i njena administracija predstavljaju pretnju biznisu i preduzetnicima. Mozete da izderete dva para cipela iduci od saltera do saltera i sakupljajuci svu dokumentaciju koja vam treba da osnujete kompaniju."


Ali, po Madzarovom misljenju, najveca pretnja ekonomskoj stabilnosti Srbije proistice iz rastuceg trgovinskog deficita zemlje i opterecenja spoljasnjim dugom koji se ne moze servisirati.I on smatra da je i u ovom slucaju politika vlade doprinela produbljivanju problema.


Centralni stub vladine politike bila je stabilizacija dinara, sto je bio najvazniji cilj posle godina devalvacija valute i cenovne inflacije. Vlada naglasava rezultate svoje intervencionisticke politike: stabilna valuta i inflacija za koju se ocekuje da nece premasiti devet procenata ove godine.


Ali, drugi ekonomisti upozoravaju da je dinar precenjen u odnosu na druge valute i da i pored toga sto stabilnost cena jeste vazna, to nije jedini zadatak vlade. Madzar smatra da je intervencija vlade kojom je podrzan dinar ugrozila spoljnu trgovinu i privredni rast kod kuce. Uvoz je naglo porastao, jer je strana valuta potrebna za kupovinu robe u inostranstvu jeftina.


"Domaca trgovina nije se mogla takmiciti sa masovnim uvozom", kaze Madzar. "Zbog prevelike dostupnosti strane valute uvoz je preplavio trziste i usput ugusio nekoliko uspesnih kompanija koje su uspele da prezive Milosevica."


Trgovinski podaci pokazuju da je u prvih osam meseci 2003.godine napravljen deficit od 2,8 milijardi americkih dolara - sto predstavlja porast od 35 procenata u odnosu na isti period prosle godine. Mada je u istom periodu izvoz takodje porastao, taj porast nije bio jednako brz, jer je visok kurs dinara ucinio robu iz Srbije manje konkurentnom na stranim trzistima.


Madzar smatra da deficit koji je otuda proistekao utice na ukupan platni bilans, ili stanje racuna u zemlji. Unutrasnji deficit, koji je pocetkom avgusta bio 45 procenata visi nego prethodne godine, morace da se finansira unutrasnjim investicijama - koje jos ne stizu jer industrija nije dovoljno atraktivna investitorima - ili iz deviznih rezervi Srbije, koje bi usled toga mogle biti znacajno osiromasene, smatra Madzar.


Alternativno resenje bilo bi trazenje novih zajmova iz inostranstva. Ali, mada postojeci dugovi Srbije ne rastu velikom brzinom, Madzar smatra da vlada vec ima ozbiljnih teskoca u njihovom otplacivanju. On veruje da zemlja nije daleko od duznicke krize i tvrdi da je u prvih sest meseci Beograd uspeo da otplati samo 50 miliona od 450 miliona evra koje ove godine treba da isplati na ime stranih dugova. Pored toga sto podize iznos koji Srbija mora obezbediti za sledecu godinu, ovaj neuspeh u otplati potkopava poverenje investitora i na taj nacim nanosi stetu ukupnom rastu.


I ponovo, sve se svodi na ekonomiju - da bi se dugovi otplatili potreban je domaci ekonomski razvoj i porast izvoza koji ce doneti devize. Ali, politika koju vodi vlada, bar ova sadasnja, tesko da moze doneti takav razvoj dogadjaja.


Kao sto Begovic istice: "Pod ovakvim okolnostima nema inicijativa za duboke, radikalne i obuhvatne reforme. Ovo je vreme populizma."


Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a.