Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Beogradjani Uzivaju u Stecenoj Slobodi

Godinu dana nakon zbacivanja Milosevica s vlasti, sve se manje moze priustiti za platu, ali makar postoji nada u bolje sutra.
By Bojan Toncic

Godinu dana je proslo od 5. oktobra i srpske revolucije, a dvadesetdvogodisnji Mladen Stojkovic jos uvek nosi oziljke. Otvara saku i pokazuje oziljak od opekotine. Tog dana bio je u prvim redovima demonstranata ispred Savezne skupstine i bacao je natrag policajcima patrone suzavca ispaljene u masu sa namerom da se spreci upad u parlament.


Stojkovic, student zavrsne godine psihologije, kaze da taj dana nikada nece zaboraviti. "Hvatao sam golim rukama uzarene patrone suzavca, toliko je besa bilo u meni. Vise od pola zivota mi je Milosevic unistio."


"Roditelji su ostali bez posla, ja sam se skrivao od vojnih pozivara. Bavio sam se svakojakim poslovima da bi preziveli i da bih se skolovao. Opet bih stao u prve redove, ali ne za ljude koji su sada na vlasti, nego protiv njega, Milosevica."


Mladen je danas jedan od brojnih nezadovoljnih mladih ljudi. Godinu dana posle svrgavanja Milosevica, on misli da se reforme sprovode sporo. Ali, on sada ima ono sto pod Milosevicem nije imao - nadu da ce biti bolje. Honorarno radi u jednoj marketinskoj agenciji i finansijski pomaze roditelje koji zive u unutrasnjosti Srbije.


Statisticka procena nevladine organizacije G17 Plus, koja je Demokratskoj opoziciji Srbije pred proslogodisnje izbore "ustupila" svoju ekonomsku platformu, je da svaki sedmi gradjanin danas zivi losije nego pre godinu dana.


Ali, uprkos tome, izgleda da se niko ne bi vratio nazad. Secanje na taj zanos jos je snazno, kao i na teske godine pod Milosevicem. Mada gundjaju zbog sve tezih uslova zivota, obicni ljudi jos uvek imaju strpljenja za nove vlasti, i uzivaju u ukusu stecene slobode.


Mladenov kolega sa fakulteta, Jovan Stojanovic iz Kraljeva, najvece promene upravo vidi u okoncanju represije i izmenjenoj svesti ljudi. "Bilo je strasno, ljudi su umirali bez lekova, od gladi, pa ipak su glasali za Milosevica."


"Sada mislim da su dosli pameti. Meni je bilo tesko, jer sam godinama bio u sukobu sa roditeljima koji su mi govorili da sam izdajnik i strani placenik, sve ono sto su Milosevicevi propagandisti govorili o opoziciji".


"Za moju porodicu 5. oktobar znaci i pomirenje. Moji roditelji danas, posle emitovanja filmova i emisija o prirodi Milosevicevog rezima, shvataju da je on zlikovac."


Ipak, dodaje da ga plasi sto sada obozavaju novog predsednika Jugoslavije, Vojislava Kostunicu, kao sto su nekad Milosevica.


Sa nesto manje revolucionarnog zanosa proteklih godinu dana vide penzioneri. Sloj ljudi sa najmanjim primanjima oseca se i najvise izneverenim od novih vlasti. Kalenic pijaca u centru Beograda kasno nocu ozivi, jer su u to vreme i cene za 30 odsto nize, sto uglavnom mami penzionere.


Zadihana Zora Petrovic, penzionisana sluzbenica gradjevinskog preduzeca "Dom", pokusava da natovari dzak paprika na kolica za pijacu i kaze gorko: "Evo, vidite koliko je bolje. Smucam se usred noci po pijaci kao prostitutka, a posteno sam radila 35 godina. Nisu uradili ono sto sam ocekivala, a glasala sam za njih."


Dodaje, ipak, da je dinar stabilan, da vlast deli penzije na vreme, ali da od svake moze da kupi manje. Izdrzavaju je sin i cerka.


Predrag Lazarevic, seljak iz okoline Vlasotinca, sa juga Srbije, dovezao je kamion paprika na pijacu da proda: "Tesko je, bogami. Pogadjaju se ljudi za svaki dinar, nemaju, razumem ih."


"A ni nama, seljacima, nije lako. Ja sam nekada od kamiona zaradjivao po nekoliko hiljada maraka, sada pokrivam troskove i imam neki sitnis. Nije gore nego pod Milosevicem, ali nije, bogami, ni bolje," tvrdi Lazarevic.


Pedesetogodisnji Milovan Obradovic, poreklom sa Kosova, sedi u obliznjoj kafani. Pazario je dva dzaka paprika i odmara se uz pivo. Nekada je bio trgovac u drzavnom preduzecu. Sada prodaje kikiriki i semenke u centru grada. Sa Kosova je proteran neposredno posle NATO intervencije u SR Jugoslaviji, tamo su mu ostali kuca i sva imovina.


Uprkos svemu, Obradovic kaze da mu je sada bolje jer je bezbedan. "Ja u Srbiji ne strahujem za svoj zivot, ali na Kosovu jesam strahovao. Vazno da su mi svi zivi i zdravi, deca su ovde, rade kod privatnika, snalazimo se i nadamo da ce biti bolje."


Za susednim stolom Milan Stankovic ispija rakiju i priseca se barikada proslog oktobra. "Svi se sada hvale da su 'prvoborci' te revolucije i da su oterali Milosevica. A u stvari su deset godina ziveli u misjoj rupi, ili su ga cak podrzavali," kaze cetrdesetpetogodisnji Milan Stankovic, vlasnik frizerskog salona.


Besan je jer na drzavnoj televiziji vidi ista lica zbog cijih je lazi isao da rusi Milosevica.


"Zbog njih sam isao da palim zgradu Skupstine. Coveku pored mene metak je tada prosao kroz stomak, samo je srecom preziveo. I sada se pitam sta sam ja to radio, je l' treba ponovo da palim?"


Ipak, priznao je da njemu posao ide sasvim dobro. Kaze da je narod navikao da se zali, ali dodaje da "Srbi uvek imaju za kafanu, a moja je sreca da uvek imaju i za frizera".


Bojan Toncic je novinar beogradskog dnevnog lista "Danas".