Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Aveti proslaosti progone novog sefa vojne bezbednosti

Vlada stoji iza novog sefa vojne obavestajne sluzbe uprkos navodima o njegovoj umesanosti u masakre na Kosovu.
By Milanka Saponja-Hadjic

Kontroverzno imenovanje armijskog oficira optuzenog za ratne zlocine na polozaj sefa vojne uprave bezbednosti naslo se na meti zestoke kritike javnosti.


Javna kritika prevashodno se usredsredila na optuzbe da je Momir Stojanovic prekrsio Zenevsku konvenciju tokom sukoba na Kosovu naredivsi masakr etnickih Albanaca.


Veruje se, medjutim, da su vlasti u martu ove godine izabrale Stojanovica u nadi da ce on ubrzati reformu vojske i prekinuti tajne veze izmedju oficira obavestajne sluzbe i bivseg vojnog lidera bosanskih Srba, generala Ratka Mladica.


Izvori iz vlasti tvrde da je on jedina licnost u ovom trenutku koja je lojalna vladi, a koja bi bila u stanju da prekine tajne komunikacije, sto bi moglo dovesti do Mladicevog izrucenja Haskom tribunalu.


Strane vlade nastavljaju da vrse pritisak na vlasti drzavne unije Srbije i Crne Gore zbog Ratka Mladica, a upravo ovaj slucaj i dalje predstavlja prepreku priblizavanju Srbije Zapadu, kao i sirim vojnim i ekonomskim integracionim procesima.


Mladicevo izrucenje, zajedno sa drugim licima optuzenim za ratne zlocine, preduslov je za prijem Srbije i Crne Gore u program "Partnerstvo za mir", na primer.


Prijem u ovaj program vojne saradnje nece biti moguc sve dok vojni i bezbednosni krugovi budu tajno pruzali podrsku ovim licima.


Stojanoviceve vojne aktivnosti tokom rata na Kosovu spomenute su u sudnici Haskog tribunala u procesu protiv Slobodana Milosevica.


U svojstvu svedoka, bivsi oficir Vojske Jugoslavije Nike Peraj optuzio je Stojanovica 9. maja 2002. godine u Hagu kao jednog od ucesnika u planiranju i izvrsenju najveceg pokolja na Kosovu za vreme NATO bombardovanja.


Peraj tereti Stojanovica za "izdavanje naredjenja i likvidaciju preko sto kosovskih Albanaca u selu Meje, 27. aprila 1999. godine". Njihovi ostaci su u prolece 2001. godine, ekshumirani iz masovne grobnice u Batajnici, nadomak Beograda.


Peraj je svedocio da je u aprilu 1999. godine prisustvovao neformalnom sastanku u privatnoj kuci u Djakovici, u blizini vojne kasarne, kome su prisustvovali brojni zvanicnici iz vojske i policije.


Istog dana nakon sto se dogodio masakr u Meji i Korenici, Peraj je svedocio da je cuo Stojanovica kako uverava svoje podredjene oficire da ce im pruziti zastitu od eventualne odmazde. Pri tom je spomenuo svoje blisko prijateljstvo sa bivsim nacelnikom generalstaba generalom Pavkovicem, koga je razresio duznosti Vojislav Kostunica, poslednji predsednik Jugoslavije.


Peraj je kazao da je 28. aprila 1999. godine takodje bio u stabu brigade, u Domu kulture u Djakovici, gde je major Zdravko Vinter pripremao izvestaj za stab Trece armije u Nisu. "U tom izvestaju je naveo da je u Korenici ubijeno 74 terorista, a u Meji 68", rekao je Peraj.


Peraj nije jedini svedok koji je pomenuo Stojanovica u haskoj sudnici. General Aleksandar Vasiljevic, prilikom svedocenja na Milosevicevom sudjenju 13. februara 2003. godine, pomenuo je pukovnika kao clana zajednicke komande vojske i policije na Kosovu, koja je formirana u pokrajini 1998. godine sa sedistem u Djakovici.


Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo u Beogradu, podsetila je javnost na ova svedocenja rekavsi da bi ove navode trebalo proveriti i razjasniti.


"U najboljem je interesu drzave i samog pukovnika Stojanovica da njegovu odgovornost utvrde nadlezni drzavni organi", rekla je ona.


"Istraga bi morala da obuhvati i saslusanja drugih svedoka, koji se pominju kao ucesnici sastanka na kojem je pukovnik Stojanovic navodno naredio likvidaciju 'najmanje sto glava' Albanaca i spaljivanje kuca, u znak odmazde za ubistvo oficira Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije Milutina Prascevica."


Pukovnik Stojanovic je odbacio optuzbe, a predsednik Srbije i Crne Gore i Vrhovnog saveta odbrane, VSO, Svetozar Marovic, i ministar odbrane Boris Tadic su obecali da ce ispitati te navode.


Izvor iz Vojske Srbije i Crne Gore tvrdi da pukovnik Stojanovic vazi za sposobnog profesionalca bliskog bivsem nacelniku generalstaba Nebojsi Pavkovicu.


Ogorceni politicki rival pokojnog premijera Zorana Djindjica, bivsi jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, smenio je Pavkovica kada je shvatio da se general priblizava premijeru.


Stojanovic je prema ocenama istih izvora za nacelnika Uprave bezbednosti izabran kao prelazno resenje, koje je doneto uz odobrenje struktura iz medjunarodnih organizacija, koje pomazu u reformisanju vojske.


"Njegov zadatak je da pomogne u oslobadjanju vojske od najspornijih generala, kao i da pripremi teren za izrucenje generala Ratka Mladica Haskom tribunalu", dodao je taj izvor.


Taj posao nece biti nimalo lak, jer se vojna uprava bezbednosti smatra najkonzervativnijim delom armije i ozbiljnom preprekom za saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu. Ona je do sada funkcionisala kao uticajni alternativni centar moci unutar oruzanih snaga i drzave tokom mnogih godina. Njeni pripadnici vise su bili zainteresovani da u svoje redove regrutuju oficire koji dele njihove politicke stavove umesto za pruzanje odgovarajuce zastite vojsci od inostranih obavestajnih sluzbi.


Ovaj centar moci, koji je poznat po svom antizapadnom i antihaskom stavu, tokom prethodne tri godine bio je pod kontrolom bivseg predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice.


Tek nakon odlaska Kostunice sa funkcije, posle formiranja nove drzavne unije Srbije i Crne Gore pocetkom ove godine, vojna sluzba bezbednosti i sama vojska je dosla pod kontrolu reformskih elemenata iz aktuelne vlasti.


Momir Stojanovic je na polozaju nacelnika uprave vojne bezbednosti zamenio generala Acu Tomica, koji je bio blizak Vojislavu Kostunici.


Tomicevo ime se pominjalo u nekoliko politickih skandala, ukljucujuci plan da se izvrsi prepad na prostorije Biroa za komunikacije vlade Srbije, kao i hapsenje potpredsednika vlade Momcila Perisica, zajedno sa jednim americkim diplomatom.


Tokom policijske akcije posle ubistva Zorana Djindjica, policija je uhapsila Tomica pod sumnjom da je bio povezan sa "zemunskim klanom" koji se sumnjici za organizovanje atentata na premijera Djindjica.


"Tokom svoje duge istorije, vojna kontraobavestajna sluzba cesto je uzurpirala ovlascenja drugih obavestajnih sluzbi", kaze Aleksandar Radic, nezavisni vojni analiticar iz Beograda.


"Cesto je dozvoljavala sebi da se umesa u komandni lanac i uzme ucesca u oruzanim sukobima. Uvek je bila znatno uticajnija od drugih centara moci."


Ljubodrag Stojadinovic, vojni analiticar dnevnog lista "Politika", izjavio je za IWPR da ova sluzba "nikada nije raskrinkala nijednog neprijatelja armije, vec je uvek tragala za unutrasnjim neprijateljima - najpopularnijom metom u svim komunistickim drzavama."


Radic kaze da civilna kontrola nad ovom sluzbom nece biti dovoljna za sprovodjenje neophodnih reformi ukoliko se istovremeno temeljno ne ispita celokupan rad vojnih sluzbi bezbednosti. "Njena buducnost zavisi od opsega i dubine ovakve istrage", tvrdi Radic.


Problem je u tome, smatraju analiticari, sto ce biti tesko naci coveka za ovaj posao koji se vec nije kompromitovao svojom umesanoscu u korupciju ili ratne zlocine - a koji bi, takodje, bio lojalan novim vlastima.


Imenovanje Stojanovica deluje kao privremeno resenje. Stoga, nijedan srpski politicar nece zeleti da vezuje sopstvenu politicku sudbinu sa takvim armijskim oficirom kontroverzne proslosti.


Milanka Saponja-Hadzic je saradnik IWPR-a iz Beograda.