Srbija: Americka pomoc - razlog za saradnju sa Hagom
Deblokiranje americke pomoci Jugoslaviji navelo je vladu da otvori svoje arhive.
Srbija: Americka pomoc - razlog za saradnju sa Hagom
Deblokiranje americke pomoci Jugoslaviji navelo je vladu da otvori svoje arhive.
Prosle nedelje Beograd je omogucio haskim istraziteljima pristup tajnim arhivama. Takodje je pritvorio jedno lice osumnjiceno za ratne zlocine nakon sto je Vasington deblokirao dugo obecavanu finansijsku pomoc.
Zoran Zivkovic, savezni ministar unutrasnjih poslova i clan Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom, izjavio je proslog petka da je ovaj Savet odobrio pristup13 ili 14 od 18 arhiviranih dosijea po specijalnom zahtevu Suda za ratne zlocine u Hagu.
On je rekao da Savet jedino nece odobriti zahteve za ulazak samih istrazitelja u arhive, sto predstavlja pravo koje "oni ne uzivaju ni u jednoj drugoj zemlji, pa im to nece biti odobreno ni ovde".
Izvori u Beogradu pretpostavljaju da bi pristup arhivama mogao da bude od presudnog znacaja za haske tuzitelje koji bi na tome zasnovali krivicu Slobodana Milosevica, cije se sudjenje ne odvija narocito dobro, kako tvrde neki posmatraci.
Dan nakon sto je doneta odluka u vezi sa arhiviranim dosijeima, srpska policija je uhapsila Ranka Cesica, bosanskog Srbina za kojim je Haski tribunal izdao poternicu za ubistva i dela bestijalne svireposti nad bosanskim Hrvatima i Muslimanima. Njegove zrtve su bile zatocene u po zlu poznatom sabirnom centru Luka, u blizini gradica Brcko na severoistoku Bosne tokom 1992.
Ovakav razvoj dogadjaja usledio je posle odluke zvanicnog Vasingtona proslog utorka da se odobri finansijska pomoc. Prethodno je ova finansijska pomoc zamrznuta, jer Srbija nije ispunila zahteve Tribunala za otvaranjem arhiva i pritvaranjem 24 Jugoslovena optuzena za ratne zlocine do isteka roka 31. marta.
Takva odluka americke vlade - koja je usledila posle sastanka u Vasingtonu izmedju americkog drzavnog sekretara Kolina Pauela i srpskog premijera Zorana Djindjica - izazvala je zabrinutost u krugovima organizacije Human Rights Watch, americkog Kongresa i Senata. Smatra se da americka administracija pravi velike ustupke Srbima, a da se malo toga dobija zauzvrat.
Medjutim, Florans Artman, portparol tuzilastva, izjavila je da je zvanicni Beograd predstavio Pauelu "precizan plan prema kome bi saradnja trebalo da se odvija", uprkos tome sto Hag nije zadovoljan podrskom SR Jugoslavije istraznim radnjama koje preduzima tuzilastvo.
Uz odmrzavanje obecane finansijske pomoci, SAD su takodje obecale da ce podrzati clanstvo Jugoslavije u medjunarodnim monetarnim instutucijama, deblokiranje njenih racuna u Americi kao i uspostavljanje normalnih trgovinskih odnosa.
Izvor IWPR-a blizak srpskoj vladi izjavio je da bi zvanicni Beograd, zauzvrat, trebao da pokaze konkretne znake spremnosti za ozbiljniju saradnju sa Hagom do pocetka leta, kada bi Kongres trebalo da razmatra paket pomoci Jugoslaviji za 2003.
SAD su prosle godine obecale da ce Beogradu dodeliti paket finansijske pomoci u vrednosti od 115 miliona dolara za 2002. Medjutim, americka vlada je obustavila isplatu prve rate od 40 miliona dolara jer Beograd nije ispunio svoje obaveze do isteka postavljenog roka 31. marta.
U aprilu je savezni parlament konacno usvojio dugo ocekivani zakon o saradnji sa Hagom. Potom se sest jugoslovenskih drzavljana koji su optuzeni za ratne zlocine dobrovoljno predalo Tribunalu, svesni da vise nece uzivati zastitu vlasti. Vasington je smatrao da je ovo pozitivan razvoj dogadjaja, zbog cega bi trebalo deblokirati obecanu finansijsku pomoc.
Blagonaklonost Vasingtona prema Beogradu mogla bi se, takodje, povezati sa njegovim dugorocnim ciljem da se okonca rad Haskog tribunala - ciji je on jedan od glavnih osnivaca - kao i Tribunal za zlocine pocinjene u Ruandi u roku od sledecih nekoliko godina.
Saradnja Jugoslavije sa Hagom je od presudnog znacaja ukoliko se zeli da Haski tribunal okonca svoj rad do 2007. ili 2008. Rec je o rokovima koje je pominjao americki izaslanik za pitanje ratnih zlocina Pjer Ricard Prosper u svom izlaganju u martu pred Komitetom za medjunarodne odnose.
Izvori bliski srpskim vlastima veruju da su SAD bile blagonaklone i zbog toga sto strahuju da bi preterano tvrd pristup mogao da oslabi reformisticku vladu Zorana Djindjica, koja se zalaze za saradnju sa Hagom i medjunarodnom zajednicom.
Ovim bi se takodje moglo objasniti to sto je Djindjic bio pozvan u Vasington uprkos tome sto kao srpski premijer, prema vazecem Ustavu, nije zaduzen za spoljnu politiku.
Iako se cini da SAD i Jugoslavija ulaze u fazu istinskog partnerstva, odredjeni elementi u Americi - koji se protive odluci o deblokiranju finansijske pomoci - insistiraju na tome da se celokupna finansijska pomoc ubuduce uslovljava na slican nacin.
Dzozef Bajden, uticajni predsednik Komiteta za inostrane poslove pri americkom Senatu, vec je zapoceo kampanju koja ima za cilj uslovljavanje finansijske pomoci za sledecu godinu novim ustupcima koje bi Jugoslavija trebalo da ucini.
Pocetkom maja on je trazio od Beograda da prekine sa svojim "negativnim uticajem" na Kosovu i u Republici Srpskoj, te da okonca etnicku podelu Kosovske Mitrovice. Takodje je zatrazio da se Beograd javno izvini za ponasanje Srba u ratovima tokom prosle decenije.
"S obzirom na uticaj Dzozefa Bajdena u SAD, od presudnog je znacaja za Pauela da ga zvanicni Beograd ne izneveri", rekao je izvor iz savezne vlade izvestacu IWPR-a. "Ako ne ispunimo uslove za ovu godinu, uslovljavanja za sledecu godinu bi mogla da budu daleko rigoroznija", dodaje on.
Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic priznao je da deblokiranje finansijske pomoci ne znaci da je zvanicni Vasington zadovoljan ponasanjem Beograda. "Treba uraditi jos mnogo toga (da bismo zadovoljili) Kongres i Senat, posto tamo ima mnogo onih koji nisu zadovoljni ovakvom (americkom) odlukom", rekao je on.
Poslednji potez Vasingtona je bez presedana, i ukazuje na nivo poverenja koji nije postojao tokom poslednjih deset godina. Sada je na Beogradu da uzvrati na slican nacin. Medjutim, ako Beograd samo "uzme novac i pobegne", sargarepu u vidu finansijske pomoci mogao bi da zameni samo jos duzi stap.
Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".
