Sprecen drzavni udar u Hrvatskoj

Predsednik Mesic tvrdi da je otvoreno pismo dvanaest generala u kome se kritikuju mere vlade protiv navodnih hrvatskih ratnih zlocinaca, bio deo priprema za vojni puc.

Govoreci u Orahovici 29. septembra, na dan kada je objavio smenu sedam od dvanaest potpisanika koji su jos uvek u aktivnoj sluzbi, Mesic je rekao da je pismo objavljeno da se ispita raspolozenje pre moguceg puca.

"To je upravo to", rekao je Mesic. "To je razlog zasto sam tako brzo reagovao. Smena je bila jedina moguca odluka i njoj sam pristupio bez oklevanja."

Dvanaest generala su 28. septembra objavili pismo pozivajuci "nadlezne drzavne zvanicnike i institucije … i medije da pruze otpor negativnom i istorijski neosnovanom prikazivanju Domovinskog rata."

U ovom pismu spominje se sest oblasti nezadovoljstva politikom koju vodi hrvatska vlada u odnosu na rat protiv Beograda, pocetkom devedesetih. U ovoj deklaraciji se takodje zahteva da samo oni koji su se borili u 'Domovinskom ratu' mogu biti naimenovani na vrhovna mesta u hrvatskoj vojsci.

Mesic, koji se nalazio u Strasbourgu kada je stiglo ovo pismo, rekao je da je dvanaest potpisanika u sprezi sa delom Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, koja nije nikada prihvatila poraz na proslogodisnjim parlamentarnim i predsednickim izborima.

Predsednik je reagovao odlucno zato sto je pismo stiglo u vreme protesta desnice i nedavnih hapsenja hrvatskih optuzenika za ratne zlocine. Razna udruzenja veterana, povezana sa HDZ-om, izgubila su mnoge privilegije otkako je dosla nova vlast, sto daje municiju ekstremnim nacionalistima.

Samozvani "Stab za odbranu i cast Domovinskog rata", organizovao je proteste po celoj zemlji. Protesti su pojacani posle odluke vlade da uhapsi penzionisanog generala Tihomira Oreskovica, osumnjicenog za ratne zlocine protiv hrvatskih Srba u Gospicu.

Pocetkom septembra uhapsena su dvanaestorica osumnjicenih za ratne zlocine koje je imenovao Haski tribunal, ukljucujuci heroje 'Domovinskog rata'. Poslednjih meseci hrvatski mediji objavili su vise reportaza o vojnoj umesanosti u zlocine nad srpskim stanovnistvom.

Izgledi daljih hapsenja i vladinih mera protiv vojnih privilegija samo povecavaju bes ekstremne desnice i njima bliskim udruzenjima ratnih veterana.

Bar dva od dvanaest potpisnika pisma, general Ante Gotovina i Mirko Norac, javno su pominjani kao moguci osumnjicenici Haskog tribunala za zlocine pocinjene u vojnim operacijama protiv srpskih pobunjenika 1995.godine.

Iako je Mesiceva brza odluka neutralizovala mogucu opasnost od generala, dovela je do krize u hrvatskoj politici.

Predsednik se oko smene nije konsultovao za ministrom odbrane Jozom Radosem. Njegova partija Hrvatska socijal-liberalna stranka, HSLS, koja ima ocigledne nacionalisticke tendencije, je najjaci partner premijera Ivice Racana u sestoclanoj koalicionoj vladi.

Mesicevo ignorisanje pojacalo je spekulacije da ce ministar podneti ostavku. Dok su Racan i ostala cetiri koaliciona parntera podrzali predsednikovu odluku, HSLS, ukljucujuci i predsednika ove stranke Drazena Budisu, u pocetku su odbijali da komentarisu dogadjaje.

Portparol ministarstva odbrane nazvao je otpustanje generala "drasticnom merom".

U odgovoru Mesic je naglasio, "oni koji zele da ostanu u politici, ali se nalaze u vojsci trebalo bi da napuste vojsku. Mojom odlukom omogucio sam generalima da se bave onim sta ih zanima."

HDZ je odmah pokusala da iskoristi pukotinu unutar vladajuce koalicije. Ova stranka je 30. septembra objavila otvoreno pismo "Hrvatima u zemlji i inostranstvu" u kome poziva na prevremene izbore.

Tek dvadeset i cetiri sata posle Mesiceve odluke o otpustanju sedam generala, Budisa je izjavio da je predsednikova odluka bila legitimna i ustavna. Rados je izjavio da se Mesic kasnije slozio da "bi bilo bolje" da se konsultovao ministar odbrane.

Budisa je takodje ublazio svoju podrsku Mesicu rekavsi da su generali napadnuti bez razloga i da su bili mesecima zrtve neprijateljske medijske kampanje.

HDZ i dalje ima jak uticakj na armiju i policiju, centre moci preminulog predsednika Franja Tudjmana. Pristalice HDZ, ukljucujuci i dvanaest generala, nalaze se na kljucnim pozicijama i dalje ostaju na svojim polozajima.

Mesic namerava da depolitizuje hrvatsku armiju i da uspostavi profesionalnu i politicki nezavisnu instituciju. Medjutim, umesanost vojske u zlocin i korupciju, kao i snazni interesi koje je stvorila ova aktivnost, predstavljaju za predsednika ozbiljne prepreke.

Sudeci po anketi javnog mnjenja koju je sproveo zagrebacki dnevni list "Jutarnji list", 66 odsto Hrvata podrzava Mesicevu odluku da generalima da otkaz. Kao sto je izjavio jedan Zagrepcanin, predsednikova akcija pokazala je da se vlada "konacno bavi prethodno nedodirljivim poslovima".

Dragutin Hedl je redovni dopisnik IWPR.