SPORT KAO ZRTVA POLITIKE
Zbog mesanja politike u sport albanski sportski timovi su podeljeni oko pitanja treba li da ucestvuju u srpskim ili kosovskim ligama.
SPORT KAO ZRTVA POLITIKE
Zbog mesanja politike u sport albanski sportski timovi su podeljeni oko pitanja treba li da ucestvuju u srpskim ili kosovskim ligama.
Mnogi se jos secaju zloglasne fudbalske utakmice izmedju Crvene zvezde iz Beograda i Dinama iz Zagreba 1990. godine, kada je doslo do sukoba izmedju srpskih i hrvatskih navijaca za koji mnogi veruju da je predstavljao pocetak raspada Jugoslavije.
Juzna Srbija nikada nije videla takvo simbolicko nasilje na sportskom terenu, ali sport je sve politizovaniji i podeljen je po etnickoj pripadnosti.
Rascep je poceo za vreme Slobodana Milosevica, kada su se albanski etnicki timovi u regionu povukli iz takmicenja u Srbiji, cesto navodeci kao razlog strahovanje za licnu bezbednost. Ovi klubovi su kasnije igrali fudbal na Kosovu.
Mnogi albanski sportisti s juga Srbije poceli su da ucestvuju u paralelnim sportskim strukturama koje su uspostavljene na Kosovu dok je provincija jos bila pod srpskom upravom, i takmicili se u nezvanicnim fudbalskim, kosarkaskim, odbojkaskim i bokserskim ligama.
"Morali smo da krijemo opremu od policije i ilegalno ucestvujemo na takmicenjima tih godina", izjavio je Arsim, clan odbojkaskog kluba Flaka iz Preseva, najuspesnijeg tima u gradu i nosioca sampionske titule na Kosovu.
Ali, kombinacija politike i zabrinutosti zbog fizicke opasnosti onemogucavala je albanske klubove da ucestvuju u ligama na Kosovu.
Igraci su se plasili putovanja tamo dok su borbe potresale region krajem devedesetih godina. Cak i kada je dosla UN administracija, mnogi albanski klubovi s juga Srbije osecali su da ne mogu igrati tamo. Neki su se plasili da ce ih maltretirati srpska policija kada budu prelazili na Kosovo.
Od devedesetih godina, takmicarski sportovi medju Albancima na jugu Srbije uglavnom su zamrli.
Albanci u regionu prolazili su kroz teska iskustva u toj deceniji. Za vreme rata na Kosovu 1999. godine i u sledece dve godine, na jugu Srbije je ubijeno 11 ljudi. Vise od 6.000 ljudi je bilo prisiljeno da napusti svoje domove.
Tenzija je porasla i nakon sto su NATO trupe usle na Kosovo, a srpske snage bile prebacene u opstine na jugu Srbije u kojima vecinu cine Albanci – Presevo, Medvedja i Bujanovac.
Ubrzo je izbio oruzani sukob izmedju albanskih pobunjenika u Oslobodilackoj armiji Preseva, Medvedje i Bujanovca, UCPMB, i srpskih snaga bezbednosti.
Sport je trpeo zbog ovih godina krize i sukoba. Albanski klubovi se i danas suocavaju sa dilemom da li da ucestvuju na takmicenjima u Srbiji ili da se ogranice na Kosovo. "Ne mozemo dozvoliti da ova situacija jos dugo traje", kaze Orhan Imeri, sekretar Organizacije za fizicku kulturu u Presevu. "Status quo se mora promeniti. Sport je postao talac politike."
Albansko javno mnjenje na jugu Srbije uglavnom se protivi ucescu klubova u srpskim ligama.
Clan presevskog kluba Flaka izjavio je za IWPR da mnogi od navijaca nisu bili nimalo odusevljeni kada se njegov klub na kratko ukljucio u srpsku odbojkasku ligu pre nekoliko godina.
Klub je registrovan kod Ministarstva sporta u Srbiji u septembru 2001. godine. Onda je usao u regionalnu ligu Leskovca, gde je ucestvovao u takmicenjima u sezoni 2002/2003.
"Izdali ste nacionalni interes prihvatajuci Srbiju kao svoju drzavu", rekao je jedan albanski navijac ovom igracu tom prilikom.
Bekim Haliti, trener kluba Flaka i njegov osnivac s pocetka devedesetih, brani prelazak iz kosovskog ligaskog sistema u Srbiju.
"Situacija je tada vec bila drugacija", izjavio je, misleci na 2001, posle pada Milosevica. "Nailazili smo na dobrodoslicu i nikada nije bilo nikakvih incidenata od strane publike."
Klub je od tada prestao sa ucescem u srpskoj ligi, ne zbog pritiska javnosti, vec zbog nedostatka novca. Loklane vlasti su obustavile finansiranje.
"Finansiranje je obustavljeno jer su rekli da smo mi privatni klub", izjavio je Haliti, dodajuci da bi nastavili da igraju u srpskoj ligi ako bi im ponovo bila obezbedjena sredstva.
"Bezbednost je najvazniji problem koji sprecava ucesce klubova (u srpskim ligama)", izjavio je za IWPR Redzep Adili, koordinator za sport u opstini Bujanovac.
Ovaj grad ima 18 sportskih klubova, i skoro svi su podeljeni po etnickom principu. Srbi igraju u starim klubovima koji su nastali u doba Jugoslavije, dok su Albanci naknadno napravili sopstvene klubove.
Lokalni fudbalski klub BSK, koji je osamdesetih imao igrace iz obe zajednice, sada je cisto srpski klub. "Ponudili smo im neke trenere i menadzere koje oni nisu prihvatili", izjavio je Adili, koji takodje vodi albanski klub Ternoci.
Adili se ne protivi integrisanju albanskih klubova u srpske lige, ali kaze da sigurnost i dalje predstavlja problem. "Narocito je fudbal problematican, posto je tesko spreciti incidente na otvorenom terenu", objasnjava.
On podrzava integraciju sportova koji se igraju u salama, poput saha i kosarke, kao neku vrstu probe. "Ovi klubovi su se pridruzili srpskim ligama za probu, pa cemo videti sta ce se dogoditi."
U isto vreme, kaze, Albanci na jugu Srbije imaju pravo da ucestvuju i u takmicenjima na Kosovu.
"Zasto bi kosovski Srbi imali pravo da se takmice u Republici Srbiji, a da Albancima bude uskraceno pravo da se takmice na Kosovu?", pita se on.
Sportski zvanicnici na Kosovu zadovoljno prihvataju Albance s juga Srbije kao sportiste. Ismail Kosumi, sef odeljenja za sport u kosovskom Ministarstvu za kulturu, omladinu i sport, kaze da Albanci iz Presevske doline treba da ucestvuju svakoj ligi u kojoj se govori albanski, sto naravno ukljucuje i Kosovo.
"Ako albanski klubovi iz Presevske doline zahtevaju da se prikljuce kosovskim ligama, pozelecemo im dobrodoslicu", izjavio je Kosumi. "Jedini problem koji vidim jeste postojanje granicnih prelaza izmedju Presevske doline i Kosova."
Srpski zvanicnici, s druge strane, protive se ucescu albanskih klubova iz Srbije u ligaskim takmicenjima na Kosovu.
"Svako ucesce klubova sa juga Srbije izvan sistema Republike Srbije predstavlja narusavanje integriteta Srbije i smatrace se nezakonitim", izjavio je za IWPR Mica Markovic iz Drzavnog koordinacionog tela za jug Srbije.
"Srpski zvanicnici poricu da postoje "bezbednosni problemi" koji sprecavaju albanske klubove da se ukljuce u takmicenja u Srbiji. "Nece biti problema sa bezbednoscu, jer ce se za to pobrinuti pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslova", istice Markovic.
On tvrdi da su citav problem naduvali albanski politicari s juga Srbije "koji planiraju da prikljuce ovaj region Kosovu".
Albanski politicari su podeljeni oko pitanja ucesca u srpskim ligama. Neki lokalni lideri na jugu Srbije javno osudjuju albanske klubove koji se pridruzuju srpskim ligama, sto ljuti sportiste koji osecaju da su zloupotrebljeni.
"Politicari su se vec ukljucili u politicki sistem Srbije, a zele nas da sprece da se ukljucimo u srpske lige", pozalio se IWPR-u jedan bivsi fudbaler iz Preseva.
Gradonacelnik Bujanovca, Nagip Arifi, izjavio je da je doslo vreme da se politicki problemi izbace sa terena sporta. "Neki klubovi su se vec prikljucili srpskim ligama, a ostali ce ih slediti", kaze on.
Uprkos umirujucim gradonacelnikovim recima, sport na jugu Srbije ce ostati komplikovano i zamrseno pitanje, cime se odrazavaju duboke politicke i etnicke podele u regionu. Problem nije samo u pridobijanju Albanaca da obustave svoje bojkote.
"Dok se Albanci misle da li da se pridruze srpskim ligama ili onim na Kosovu, Srbi iz Preseva ne ucestvuju u (uglavnom albanskim) lokalnim takmicenjima", konstatuje Imeri.
Belgzim Kamberi je novinar s juga Srbije.
Ovaj clanak je deo specijalnog izdanja novinara iz juzne Srbije koji su pohadjali intenzivnu dvodnevnu radionicu u Nisu, koju je organizovao IWPR u oktobru 2004. godine uz finansijsku podrsku britanske ambasade u Beograde. Kurs je sastavni deo Medjuetnickog medijskog programa obuke za Srbiju ciji je cilj da se okupe lokalni srpski i albanski novinari. Ovaj paket clanaka ima za cilj da baci svetlo na konkretne probleme ove zanemarene regije.
