SPORAZUM SA EU-om IZAZIVA RAZDOR U SRBIJI

Odlazeći premijer Srbije, Vojislav Koštunica, kritikovao je ove sedmice napore predsednika Borisa Tadića da potpiše pripremni sporazum kojim bi se zemlja za jedan korak približila članstvu u Evropskoj Uniji. Taj raskol je – uoči izbora koji će se održati narednog meseca – još vidljivijim učinio duboke razlike između doskorašnjih koalicionih partnera.



Lokalni su mediji 11. aprila izvestili da je Tadić nagovestio kako bi Srbija, ukoliko joj to bude ponuđeno, mogla potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji prethodi pristupanju Uniji.



Ali je Koštunica, čija se koalicija sa Tadićevom Demokratskom strankom (DS) raspala u martu, rekao da bi SSP trebalo potpisati samo ukoliko članice EU-a priznaju da je Kosovo deo Srbije.



„Postoji dobro i korektno rešenje za odnose između Srbije i EU-a. Neophodno je dodati samo jednu rečenicu Sporazumu, kojom će se potvrditi da je Kosovo neotuđivi deo srpske teritorije“, izjavio je Koštunica novinskoj agenciji Tanjug.



Tadić je parlamentarne izbore, koji će se održati 11. maja, opisao kao referendum o Evropi, dok Koštunica tvrdi da se oni tiču statusa Kosova – koje je u Srbiji trenutno najspornije pitanje, jedno od onih koje Tadića čini ranjivim.



Koštuničini su komentari usledili nakon što je među proevropskim strankama u Srbiji obnovljen optimizam da bi EU Beogradu uoči izbora mogla ponuditi da potpiše SSP.



No, opozicija – radikali i socijalisti – tvrdi da bi SSP predstavljao kršenje ustava, te da bi ga kao takvog priznale samo proevropske partije – DS, Čanak i G17 Plus – a ne čitava Srbija.



„Savetujemo predsedniku Tadiću i njegovim saradnicima da se ne igraju sa Srbijom, i da ništa ne potpisuju, jer će se naći u velikom problemu“, kazao je lider umereno-nacionalističke stranke Nova Srbija (NS), Velimir Ilić.



Odluka o tome da li će Srbiji biti ponuđen SSP biće doneta na sastanku ministara inostranih poslova EU-a, koji će se održati 28. aprila u Luksemburgu. Predstavnik EU-a za spoljnu politiku, Havijer Solana (Javier Solana), ne krije kako namerava da ubedi države članice da ponude sporazum Srbima.



„Mi želimo da Srbija bude partner koji će tesno sarađivati sa Evropskom Unijom i da se približi Evropskoj Uniji; želeo bih da sa naše strane do 10. maja [tj. do izbora] bude učinjeno sve što je moguće“, rekao je on prošle sedmice pred Evropskim Parlamentom.



No, najuticajnije političke stranke u Srbiji – kako nacionalističke, tako i proevropske – protestvovale su protiv Solaninog posredovanja.



„Svaka podrška Evropske Unije Srbiji je dobrodošla, ali nikada neću pozdraviti ničije mešanje u unutrašnje stvari Srbije“, izjavio je Tadić u intervjuu novinskoj agenciji Beta.



Glavnu prepreku potpisivanju SSP-a, koji je parafiran prošlog oktobra, predstavljaju vlade Holandije i Belgije.



Te dve zemlje su odlučne u stavu da Srbija, pre no što joj bude ponuđeno bilo kakvo napredovanje ka članstvu u EU-u, treba da uhapsi Ratka Mladića i Radovana Karadžića, koji su osumnjičeni za ratne zločine. Za dvojicom bivših lidera bosanskih Srba Haški tribunal traga zbog optužbi koje se tiču genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine, kada je ubijeno više od 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.



Holandski ministar inostranih poslova, Maksim Verhagen (Maxime Verhagen), potvrdio je vlastitu spremnost da „kreativno razmisli“ o tome da Evropa pokaže svoju privrženost Srbiji, čime je u srpskim medijima podstakao spekulacije o mogućoj ponudi SSP-a.



No, Holandija insistira na tome da nije ublažila stav po kojem Srbiji neće biti dozvoljeno da potpiše sporazum sve dok pomenuti begunci ne budu u Hagu.



„Još uvek je preduslov za potpisivanje SSP-a sa EU-om – puna saradnja s Haškim tribunalom“, izjavio je za IWPR Verhagenov portparol Bart Rijs.



Članice EU-a – uključujući i Holandiju – žele da uoči majskih izbora Srbiji pruže ruku, kako bi se građani ohrabrili da glasaju za proevropske partije. Unija članstvo Srbije smatra ključnim za učvršćivanje stabilnosti na čitavom Balkanu.



Ali, postoji i zabrinutost oko toga kako bi se takav sporazum odrazio na samu EU, pogotovo ukoliko Srbija ne ispuni sve uslove koji se tiču saradnje s Tribunalom.



„Solana je voljan da Srbiji pokloni SSP bez ikakvog uslovljavanja. Time se svima u regionu šalje pogrešna poruka“, kazao je Džejms Lajon (James Lyon) iz Međunarodne krizne grupe (MKG).



Solana je spreman da potkraj meseca u Luksemburgu odgovori na sve primedbe. „On je sasvim jasno rekao da bi veoma voleo da i poslednje smetnje koje sprečavaju jednoglasje budu prevaziđene, izjavila je za IWPR njegova predstavnica za štampu Kristina Galjak (Cristina Gallach).



No, proevropske snage u samoj Srbiji ne nadaju se da će Holandija i Belgija izmeniti stav.



„Ne vidim nikakvu promenu holandskog stava. Ono što je rekao njihov ministar zapravo ukida mogućnost prihvatanja sporazuma“, rekao je predsednik beogradskog Evropskog pokreta u Srbiji, Živorad Kovačević.



Čak i ukoliko bi SSP uoči izbora bio ponuđen Srbiji, nije izvesno da bi naišao na dobar prijem – čak i kod onih koji su evropski opredeljeni.



Kovačević je rekao da se o sporazumu predugo govori i da stoga i sam ima „pomešana osećanja“ kada je reč o efektima koje će on izazvati. „Lično nisam siguran u pozitivni efekat [SSP-a]. U nedoumici sam oko toga šta bi se dogodilo“, rekao je on.



Ostali, međutim, smatraju da će konkretna ponuda omogućiti da se razjasni kolika je zaista podrška proevropskim snagama, pošto Srbiji bivaju upućivane dijametralno suprotne poruke o tome da li će SSP biti potpisan ukoliko bude ponuđen.



Programska direktorka Helsinškog odbora iz Beograda, Spomenka Grujičić, tvrdi da bi čvrsta ponuda iz Evrope okončala ovu konfuziju.



„Oni će izaći na čistinu, tako da će slika biti mnogo jasnija“, rekla je ona. [Proevropske] partije, koje o EU-u govore nejasno, moraće da progovore o onome što zaista misle.“



Radikali i socijalisti upozoravaju da bi, ukoliko DS potpiše SSP, Tadić mogao biti smenjen zbog kršenja ustava.



Proevropski blok tvrdi da to nije moguće. Kovačević je ukazao na one evropske države koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, te rekao da bi i Srbija mogla zauzeti sličan stav.



„Ne postoji ništa što bi u pravnom [pogledu] značilo da EU priznaje Kosovo, jer ona i nema kapacitet da to učini. Samo su neke članice, i to one najuticajnije, priznale Kosovo – i to je sve“, rekao je Kovačević.



Ali, izgleda da takvi argumenti nisu dovoljni. Srbijanski ustav i predsednička zakletva od Tadića traže da brani status Kosova kao dela Srbije.



Operaciju EULEX – odnosno, bezbednosnu misiju EU-a na Kosovu – nacionalisti u Beogradu, kako ističu anlitičari, vide kao faktičko priznanje nezavisnosti te teritorije. Sporazum sa Evropom bi stoga mogao biti doživljen kao indirektno priznanje nezavisnosti pokrajine.



Ukoliko predsednik odluči da to učini, nacionalisti bi to protumačili kao kršenje predsedničke zakletve, pa bi pokušali da ga smene“, kaže Lajon.



Iako se DS zalaže za članstvo u EU-u, ona je podržala povlačenje ambasadora iz zemalja EU-a koje su priznale nezavisnost Kosova, a zagovarala je i predlog o pokretanju parnice o kosovskoj nezavisnosti pred Međunarodnim sudom pravde (MSP).



„[DS] se ne doživljava kao prinicipijelna partija, niti partija s bilo kakvim drugim programom osim ostajanja na vlasti“, dodao je Lajon.



Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Beogradu – nekadašnjem uporištu demokrata – pokazuju da su se radikali po prvi put izjednačili sa njima.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.