SPORAZUM IZMEĐU EU-a i SRBIJE IZAZIVA KONTROVERZE

Nakon što je predsednik Boris Tadić potpisao preliminarni dogovor o članstvu sa Evropskom Unijom, jedna srbijanska opoziciona grupa uputila mu je ove sedmice pretnju smrću.



Navodna pretnja predstavlja samo ekstremni primer, koji pokazuje da pomenuto pitanje u regionu budi snažna osećanja – kako pozitivna, tako i negativna.



Srbijanski dnevni list Blic izveštava kako je Tadiću poslato upozorenje da će ga stići kazna „zbog toga što je izdao zemlju“, te da će „kao dokazani izdajnik srpskog naroda, dobiti ono što zaslužuje – metak u čelo“.



Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji bi Srbiji trebalo da obezbedi buduće puno članstvo u EU-u, produbio je – uoči parlamentarnih izbora koji će se održati 11. maja – jaz između proevropskih stranaka i njihovih nacionalističkih i socijalističkih protivnika.



Odlazeći srbijanski premijer, Vojislav Koštunica, rekao je kako je potpisivanje SSP-a ravno priznavanju nezavisnosti Kosova – koje za biračko telo predstavlja glavnu temu.



„Upozorili smo naše koalicione partnere da ne srljaju u nešto što će ih odvesti u priznanje nezavisnosti Kosova“ – kazao je on na jednom skupu koji je ove sedmice održan na Kosovu.



Rekao je i da je SSP „pravno ništavan i nevažeći“, te upozorio da će biti poništen nakon izbora.



Na izborima se sukobljavaju Demokratska stranka (DS) predsednika Tadića, koja nastupa u koaliciji sa partijom G17+, i nacionalistička Srpska radikalna stranka (SRS). Koštuničina Demokratska stranka Srbije (DSS) mogla bi da odigra ključnu ulogu ukoliko nijedna od te dve opcije ne obezbedi natpolovičnu većinu.



Sporazum je izazvao i kritike međunarodnih posmatrača, koji tvrde da se nuđenjem SSP-a pre izbora EU meša u srbijansku politiku tako što pokušava da ojača podršku Tadiću.



Prema istraživanju agencije Strateški marketing, 53% stanovništva podržava SSP, dok mu se 29% protivi.



„Čitav koncept SSP-a je izneveren“, kaže Sabina Frejzer (Sabine Freizer), programska direktorica Međunarodne krizne grupe za Evropu.



„Ne verujem da je dobro da tako važan dokument bude potpisan uoči izbora. Kao što smo videli u Srbiji . . . to je nešto što se politizuje i što partije koriste u kampanji – a to je po mom mišljenju veoma nezgodno“, izjavila je Frejzerova za IWPR.



SSP je prvobitno bio uslovljen saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom za ratne zločine, pa se EU sada našla na udaru zbog toga što je Beogradu dopustila da ga potpiše pre izručenja Ratka Mladića i Radovana Karadžića, na čemu sud najviše insistira.



Ratni lider bosanskih Srba (Karadžić) i njegov vrhovni komandant (Mladić) još uvek su u bekstvu, a optužnica ih tereti za organizovanje genocida koji se odigrao u Srebrenici 1995. godine, i u kojem je ubijeno preko 8,000 ljudi.



Vlade Belgije i Holandije preporučile su EU-u da Beogradu ne dopusti da potpiše sporazum sve dok ne uhapsi pomenute optuženike.



Međutim, zvaničnici EU-a – predvođeni glavnim predstavnikom za spoljnu politiku, Havijerom Solanom (Javier Solana) – poslednjih sedmica nisu krili svoju odlučnost da Srbiju pozovu da potpiše SSP. Na sastanku evropskog Saveta ministara, Belgija i Holandija su odustale od dotadašnjeg stava, čime su omogućile da se realizuje SSP.



Belgijski ministar inostranih poslova Karel de Guht (Karel De Gucht) izjavio je da je njegova vlada, kao i Holandija, želela da omogući EU-u da pošalje „pozitivan signal“ kada su u pitanju njene namere prema Srbiji.



Direktorica zastupništva Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava (Human Rights Watch) pri EU-u, Lota Lajht (Lotte Leicht), izjavila je da je Evropa tom odlukom potrošila svoj glavni adut kada su u pitanju odbegli optuženici za ratne zločine.



„Potpisivanje SSP-a od strane EU-a uprkos tome što je Mladić i dalje u bekstvu predstavlja šamar bosanskim žrtvama i njihovim porodicama, koje već dugo iščekuju pravdu za tragediju Srebrenice“, kaže Lajhtova.



„Potpisivanje SSP-a bilo je glavna šargarepa koja je Srbiju trebalo da navede da pokaže svoju privrženost vladavini prava i ljudskim pravima time što će uhapsiti Mladića. EU je to propustila.“



I međunarodni posmatrači žele da EU prestane da pomera granice kada je reč o pristupanju.



Frejzerova je kao „krajnje uznemiravajuće“ opisala to što je EU Srbiji dopustila da potpiše SSP, pošto to znači da je po drugi put prekršila ono što je sama formulisala kao bitne preduslove. Prvi put je EU učinila ustupak u oktobru prošle godine, kada je Srbiji dopustila da potpiše inicijalni dokument iako sa njene strane nije postojala puna saradnja s Tribunalom.



Lajhtova se zalagala za to da zemlje EU-a Srbiji ne dozvole dalji napredak u integraciji sve dok uslovi koji se tiču saradnje s Tribunalom ne budu ispunjeni. Da bi Srbija ostvarila punu integraciju u EU, SSP bi morao da bude ratifikovan od strane svih 27 država članica, što je proces koji bi – kako smatra Lajhtova – trebalo da zavisi od hapšenja osumnjičenika za ratne zločine.



„Uzdamo se u to da će zemlje EU-a podržati pravdu time što će odbiti da ratifikuju SSP sa Srbijom dok Mladić ne bude uhapšen“, rekla je Lajhtova.



„Ukoliko se to ne desi, to će značiti da se i prva zemlja za koju je utvrđeno da je kršila Konvenciju o genocidu približava članstvu u EU-u. A to je u suprotnosti sa navodnom privrženošću članica EU-a načelima zaštite ljudskih prava.“



Izneta primedba se odnosi na presudu kojom je u februaru 2007. Međunarodni sud pravde (MSP) – odbacivši tužbu koju je podnela bosanska vlada – utvrdio da Srbija nije počinila ili ohrabrivala genocid, te da nije ni umešana u taj zločin. No, sudije su zaključile i da Srbija nije iskoristila svoj uticaj kako bi sprečila genocid u Srebrenici, kao i da nije izvršila svoje međunarodne obaveze koje se tiču kažnjavanja odgovornih.



EU se optužuje za kršenje sopstvenih principa i odavanje priznanja manama jedne države.



„Mislim da je izuzetno loše što Evropa u osnovi pokazuje da njene vrednosti mogu biti izneverene, kao i da podržavanje vladavine prava i osnovnih ljudskih prava može biti podređeno političkim interesima“, rekla je Frejzerova.



Na čitavom Balkanu je SSP naišao na podeljene reakcije. Neki su kivni zbog toga što je Srbija preskočila uslove koje su ostale zemlje morale da ispune, dok ostali pozdravljaju veću bezbednost koju će sa sobom doneti članstvo Srbije u EU-u.



Kako navodi zamenik glavnog urednika bosanskog lista Dnevni avaz, Sead Numanović, Bosanci su razočarani što njihova zemlja mora da zadovolji stroge kriterije koji se odnose na reformu policije u federalnom entitetu Republika Srpska (RS), dok je EU odustala od kriterija koji su važili za Srbiju.



„Postoji neka vrsta zbunjenosti među ljudima, koji se pitaju kako je moguće da Srbija ne čini ništa što od nje traži EU, a da dobija sve, i zašto Bosna čini . . . sve, a ne dobija ništa“, tvrdi Numanović.



On kaže kako Bosanci osećaju da su, kao i u ratu u bivšoj Jugoslaviji, na gubitku zahvaljujući međunarodnim moćnicima.



„Reakcije su, naravno, negativne, jer ljudi smatraju da je agresor ponovo nagrađen, dok je žrtva ponovo kažnjena. To se doživljava kao izdaja od strane EU-a“, dodao je Numanović.



Kao što se moglo i očekivati, u regiji su – pogotovo u Bosni – ojačala negativna osećanja spram EU-a.



„To nije najbolji način privlačenja i ohrabrivanja ostalih zemalja regije da ispune sve obaveze“, kaže Senad Pećanin, glavni urednik bosanskog nedeljnog magazina Dani.



Predsednica organizacije Mladi Bosne i Hercegovine u Holandiji, Almedina Ademović, smatra da je – premda je to što je Srbija potpisala SSP dobro za stabilnost – Bosna trebalo da ima prioritet.



„Bilo bi bolje da su se najpre usredsredili na Bosnu, da su najpre nama pružili ruku, da su stabilizovali region, a onda se posvetili Srbiji. Zato što je naše područje konfliktnije od Srbije“, izjavila je ona.



Međutim, Numanović smatra da antievropska osećanja nisu opravdana, jer veruje da za ta „konstantna odlaganja“ potpisivanja SSP-a od strane njihove zemlje treba kriviti bosanske političare. Bosansko je potpisivanje u međuvremenu zakazano za 26. maj.



Numanović takođe smatra da političke prepirke koje u Beogradu traju oko SSP-a znače da će se Srbija manje mešati u Bosni, pogotovo u funkcionisanje Republike Srpske.



„Zbog ovog će spora srbijanski lideri biti zaokupljeni vlastitim problemima, pa će se manje mešati u poslove Bosne“, izjavio je on za IWPR.



Za to vreme, hrvatski predsednik Stjepan Mesić pozdravio je potpisivanje SSP-a kao doprinos stabilnosti na Balkanu.



Sa time su saglasni i politički komentatori iz Hrvatske. Sandro Knezović sa Odseka za međunarodne ekonomske i političke odnose Univerziteta u Zagrebu, izjavio je kako, doduše, postoji izvesna gorčina zbog toga što Srbija dobija lakši prolaz od Hrvatske, ali da je opšte raspoloženje pozitivno.



„Hrvatska je uspela da napravi korak napred, pa će sada [Hrvati] uglavnom reći da to nije pravično, ali da [im] ne smeta“, rekao je on za IWPR.



„Ono što je potrebno Hrvatskoj na istočnoj granici, jeste stabilan partner.“



Politički posmatrači u regionu naglašavaju i to da je SSP preko potrebni znak da EU podržava Srbiju.



Pre SSP-a, srbijanskim radikalima je bilo lako da argumente o EU-integraciji svojih proevropskih protivnika potkopavaju ukazivanjem na to da nikakve čvršće ugovorne veze ne postoje – pojasnio je Knezović.



„Sve dok nemate nešto čvrsto na šta ćete se osloniti, niste sposobni da pokrenete [evropske integracije]. A dok ih ne pokrenete, ništa niste postigli“, kazao je on.



Knezović smatra da se Srbija mora podvrći tranzicionom procesu „katarze“ pre no što postane moguće da se politički fokus sa pitanja nacionalnog ponosa pomeri na probleme poput korupcije i zločina, koji su trenutno manje važni.



On misli da bi SSP mogao poslužiti kao „pozitivan podsticaj“ za takvu tranziciju.



„[SSP] će im omogućiti da počnu da se bave pitanjima koja su suštinska kako bi prošli kroz tu vrstu katarze, nakon čega ćemo moći da govorimo o stvarnim kriterijima [integracije u EU]“, izjavio je Knezović za IWPR.



I Numanović je izrazio nadu da će SSP imati blagotvorno dejstvo po politički razvoj Srbije.



„Ono što nam je potrebno jeste stabilna Srbija, Srbija sa evropskom budućnošću i evropskom orijentacijom. Potpisivanje SSP-a će Srbiju napokon usmeriti u tom pravcu“, rekao je on.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.