Spor oko izgradnje crkve izazvao etničke tenzije u makedonskom selu

Friday, 1 November, 2013

The link has been copied

Stefan Heger

 Planovi o novoj hrišćanskoj crkvi u jednom selu u jugozapadnoj Makedoniji izazvali su gnev lokalnih Makedonaca, pri čemu postoji bojazan da bi taj spor mogao dovesti do etničkih, kao i verskih podela u doskora mirnoj zajednici.

U Oktisima pravoslavni hrišćani pripadaju makedonskoj većini, dok su muslimani uglavnom Albanci, odnosno pripadnici etničke grupe koja čini otprilike jednu četvrtinu stanovništva.

U selu su se proteklog meseca mogli videti scene gneva, pošto su muslimanski meštani pokušali da blokiraju izgradnju Crkve svetog Dimitrija na mestu za koje hrišćani tvrde da se na njemu i u davnini nalazila bogomolja. Predložena lokacija se nalazi u muslimanskom delu Oktisa. Kao predsednik opštine Struga, kojoj Oktisi pripadaju, Zijadin Zela zatražio je obustavu izgradnje dok traju napori za iznalaženje mirnog rešenja.

Za stanovnike Oktisa, naselja koje leži u podnožju planine Jablanice – koja razdvaja Makedoniju od Albanije – ovaj spor predstavlja nepoželjno uznemirenje na onom području koje je inače uspelo da izbegne etničke sukobe koji su u prošlosti postojali u zemlji i širem regionu.

"Živeo sam zajedno sa muslimanima u ovom selu čitavog svog života, ali sada se hrišćani i muslimani više ne pozdravljaju na ulicama", kaže sedamdesetogodišnji Radislav Glavinčeski.

Godine 2001. izbio je sukob između albanskih pobunjenika i makedonskih snaga bezbednosti. Rat je zvanično okončan sedam meseci kasnije, potpisivanjem Ohridskog sporazuma, kojim su Albancima bila zagarantovana veća prava. Uprkos tome, podele su ostale – a bilo je i povremenih napetosti.

Poslednji put su se veći problemi pojavili u martu, kada su u prestonici Skoplju izbili dvodnevni nasilni protesti protiv imenovanja Talata Džaferija (Talat Xhaferi) – Albanca i nekadašnjeggerilca – za makedonskog ministra odbrane.

Iako etnički mešovito, područje kojem pripadaju Oktisi nije bilo zahvaćeno sukobima 2001. godine, ali se čini da sada i ovde tenzije rastu.

"Život u Oktisima više nikada neće biti isti", kaže Glavinčeski, koji je po veroispovesti pravoslavac. "Sramota je to što politika utiče na život u našem selu. Trudili smo se da ne gledamo šta se dešava u [ostatku] zemlje, ali je sada postalo bolno jasno da je i naše selo u sukobu."

Oktisi su jednim velikim trgom podeljeni na dva dela – niz brdo se pruža područje u kojem žive muslimani; dok su u gornjem delu naseljeni pravoslavni hrišćani.

"Selo je podeljeno na dva dela, ali sve donedavno se to ni na koji način nije odražavalo na naš zajednički život", kaže sedokosi muškarac po imenu Budimir, gledajući preko trga. On je hrišćanske veroispovesti i čitav je život proveo u ovom selu.

"Svi smo živeli zajedno. Išli smo jedni drugima na venčanja, sahrane i rođendane, pa smo čak jedni sa drugima proslavljali i verske praznike", kaže on. "Sve se promenilo zbog sukoba oko crkve. Nekada je ovde zaista bilo lepo živeti, ali dok se ovaj problem ne reši, neće biti mirnog života u Oktisima."

A u muslimanskom delu sela, Fahrudin Sainoski je zastao ispred Gorne džamije da bismo popričali.

"Ukoliko budu gradili crkvu, biće još većih tenzija u Oktisima, tako da ja to ne želim", kaže on. "Nema izgradnje – nema tenzija. Verujem da na ovom mestu nikada neće biti crkva, i da će se posle izvesnog vremena sve vratiti u normalno stanje."

U malom kafiću Redžepa Kasaposkog posetioci su saglasni oko toga da izgradnja crkve predstavlja čin provokacije.

"U ovom delu grada svi smo muslimani", kaže Kasaposki. "Hrišćani žive daleko od mesta gde žele da izgrade crkvu. "Oni već imaju crkve tamo gde žive, a sada žele da izgrade još jednu u kraju gde žive samo muslimani."

Kasaposki dodaje: "Naravno da sam protestvovao protiv crkve. Na miran način, naravno."

Nakon što je ispio jaku tursku kafu, njegova mušterija Kerim Kerimoski izlazi iz kafića i vodi nas do lokacije gde objekat treba da bude podignut. Na otvorenom, zatravljenom prostoru, iz zemlje se izdižu gvozdene šipke koje označavaju mesto gde je izgradnja temelja započela, da bi onda bila obustavljena usled protesta.

"Nama to izgleda kao da neko hoće da sazida kuću unutar naše kuće", kaže Kerimoski. "Svi ljudi koji žive oko ove poljane su muslimani."

U blizini, jedna žena koja nosi hidžab širi veš pokraj crvenih paprika koje se suše na suncu.

"Sada postoje tenzije između muslimana i hrišćana", kaže Kerimoski. "Biće to veoma veliki sukob i problem će trajati duže od 100 godina ukoliko zaista budu izgradili crkvu. Mi to ne možemo dozvoliti."

A u jednom kafiću koji se nalazi u hrišćanskom delu sela, i kojeg drže Goran Guličoski i Dimse Prčakoski, odnos prema crkvi je sasvim drugačiji.

"Mi svakako želimo da se crkva izgradi", kaže Guličoski. "Na tom mestu je crkva bila i u prošlosti, tako da će i sada biti crkva. Ime ovog sela, Oktisi, potiče iz grčkog jezika i znači ’osam crkava’. Naravno da nam nije potrebno osam crkava – to je previše. Ovo je istorijska lokacija na kojoj je uvek bila crkva. Hajde da sazidamo tu crkvu, ako želimo."

Vlasnici kafića su saglasni oko toga da u selu rastu tenzije.

"Nisu svi muslimani protiv gradnje crkve. Samo oni sa bradama", kaže Prčakoski. "Čekamo da vidimo šta će se sada dogoditi. Stvar je u rukama političara. Mi želimo da mirno rešimo ovaj problem, ali će se teško naći rešenje."

Jedan lokalni biznismen kaže kako želi samo to da život u selu ponovo teče normalno. Kao vlasnik prodavnice u kojoj kupuju pripadnici obeju zajednica, želeo je da ostane anoniman.

"Ne obraćam previše pažnje na te tenzije", kaže on. "Ja sam hrišćanin, ali se više smatram ateistom. Ovde kupuju ljudi obeju veroispovesti, ali se selo izmenilo. Na primer, mnogi muslimani su sada privrženiji svojoj veri. Ranije nije bilo nikakvih problema u odnosima između dveju religija – a sada problem postoji, zbog jedne male zgrade. To je politika. Nadam se da će se uskoro sve vratiti u normalu."

Stefan Heger je novinar iz Holandije koji je nedavno u Hagu pohađao IWPR-ov master klas iz novinarstva. Ovaj članak je napisao nakon što je otputovao u Makedoniju.