Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Splasnjava hrvatski entuzijazam za EU

Teznje ka priblizavanju Briselu nailaze na novu prepreku – cini se da mnogi Hrvati nisu vise tako zainteresovani za clanstvo u EU.
By IWPR Balkans

Ako bi se referendum o hrvatskom prijemu u Evropsku uniju odrzao sutra, predlog bi bio odbacen.


To je zakljucak koji se moze doneti na osnovu poslednjeg istrazivanja javnog mnjenja agencije "Puls" prema kome je samo 49 odsto hrvatskih gradjana za pristupanje Evropskoj uniji.


Ovaj rezultat je sokirao zvanicnike u Zagrebu, koji svoj uspeh u pregovorima o clanstvu smatraju jednim od svojih najvecih politickih trijumfa.


Da je istrazivanje sprovedeno jednu sedmicu kasnije, umesto pocetkom oktobra, rezultat bi mogao biti jos vise uznemirujuci.


Nedavno saopstenje iz Brisela da bi pregovori s novim kandidatima za prijem u Evropsku uniju (za koje se Zagreb nada da ce ih zapoceti sledece godine) mogli biti odlozeni u bilo kom trenutku samo je pojacalo sumnje u Hrvatskoj o tome da li je mudro uopste teziti statusu zemlje clanice u Briselu.


Ono sto je Evropska unija saopstila jeste da bi se pregovori sa Bugarskom, Rumunijom i Hrvatskom o pristupanju 25-clanoj asocijaciji mogli odloziti ukoliko bilo koja od potencijalnih clanica – ukljucujuci Hrvatsku – bude krsila bilo koji od standarda EU o slobodama, demokratiji i zastiti ljudskih prava.


"To bi moglo pogoditi Zagreb jer su kriterijumi prema kojima bi Brisel mogao suspendovati ove pregovore veoma siroko definisani", izjavio je za IWPR jedan zvanicnik ministarstva inostranih poslova.


"To ce stvoriti utisak da kad god zazeli, Brisel moze izvrsiti pritisak na nas i, ukoliko mi ne popustimo, pronaci izgovor za suspenziju pregovora", kaze zvanicnik, "tako da bi sve zrtve koje su podnete kako bi zemlja postala clanica Evropske unije mogle biti uzalud".


Ministar inostranih poslova Miomir Zuzul pokusao je da umanji znacaj upozorenja od 6. oktobra kada su u Zagreb stigle ove vesti.


"Bilo koja strana moze uvek suspendovati pregovore ako nije zadovoljna njihovim tokom", izjavio je Zuzul za hrvatsku televiziju. "Zbog toga ja ne vidim nista neobicno u klauzuli o mogucem odlaganju pregovora sa Evropskom unijom".


Analiticari smatraju da je Zuzul zeleo da umiri javno mnjenje i spreci porast skepticnosti prema evropskim integracijama, koji se vec prosirio po Hrvatskoj.


Tokom protekle tri godine, od prve provere stava javnosti prema Evropskoj uniji kroz istrazivanja javnog mnjenja, procenat pristalica clanstva u EU neprestano je opadao.


U julu 2000. godine, kada je sprovedeno prvo istrazivanje o ovom pitanju, nesto preko 77 odsto ispitanika je podrzalo prijem u Evropsku uniju. Podrska javnosti je dostigla vrhunac u julu 2002. godine, dostignuvsi 79,4 odsto. Od tada, podrska javnosti sve vreme opada. Do juna ove godine, samo je 51 odsto gradjana Hrvatske podrzavalo napore vlade ka prijemu u Evropsku uniju. U oktobru, po prvi put, ta je brojka pala ispod kljucnih 50 odsto.


Marija Pecinovic-Buric iz Ministarstva za evropske integracije, izjavila je za IWPR da postoje dva razloga za dramatican pad podrske javnosti clanstvu u Evropskoj uniji.


Jedan je protokol o prijemu koji se odnosi na status poljoprivrede, a drugi je odluka Hrvatske da ne insistira u praksi na svojoj deklarisanoj ribolovnoj zoni u Jadranu u odnosu na svoje susede – clanice Evropske unije: Italiju i Sloveniju.


"Deo hrvatske javnosti to smatra pritiskom na Zagreb", kaze ona. "Ova pitanja su ispolitizovana i zbog toga se javio strah kod ljudi da ce, kako pregovori budu napredovali, biti sve vise takve vrste pritiska".


Poljoprivredni lobi je pogotovo suprotstavljen ideji o clanstvu u Evropskoj uniji jer strahuje od uticaja inostrane konkurencije kroz priliv jeftinih poljoprivrednih proizvoda iz Brisela.


"Hrvatski poljoprivrednik jos uvek nije spreman za Evropsku uniju", rekao je za IWPR Antun Laslo iz Udruzenja poljoprivrednika Slavonije.


Laslo, predsednik Udruzenja poljoprivrednika iz poljoprivrednog sredista Hrvatske, rekao je da se promene priblizavaju isuvise brzo da bi clanovi njegovog udruzenja mogli da im se prilagode.


"U vreme socijalizma, Hrvatska je stvorila velike drzavne poljoprivredne kombinate tako da nasi poljoprivrednici nemaju istu tradiciju kao oni u zapadnoj Evropi", kaze on.


"Pored toga, drzava je osiromasila i nije u stanju da subvencionira poljoprivrednu proizvodnju zbog cega su nasi proizvodi skupi. Potrebno nam je makar deset godina da se prilagodimo. Pridruzivanje Evropskoj uniji pre toga bi predstavljalo katastrofu za poljoprivrednike".


Desnicarski predsednik hrvatske vlade Ivo Sanader, ciji je strateski cilj prijem u Evropsku uniju do 2007. godine, insistira da se moze izaci na kraj s tihim opadanjem entuzijazma javnosti.


"Hrvatska jednostavno sledi druge zemlje koje su se vec uclanile u Evropsku uniju", izjavio je nedavno Sanader.


"Jednom kada proces prijema zapocne, ljudi ce morati da se suoce sa cinjenicom da je neophodno pregovarati o teskim pitanjima. Medjutim, procenat podrske je jos uvek takav da verujemo kako cemo uspeti da objasnimo ljudima da je bolje biti unutar Evropske unije nego izvan nje".


Ipak, ne slazu se svi politicari s ovakvim stavom. Tonino Picula, bivsi ministar inostranih poslova u levicarskoj vladi Ivice Racana, koja je izgubila vlast proslog oktobra, rekao je za IWPR da je entuzijazam za prijem u Evropsku uniju u zemljama koje su postale clanice u maju ove godine opao tek kada su pregovori o clanstvu zapoceli.


U Hrvatskoj je do dramaticnog pada doslo mnogo ranije, znatno pre formalnog pocetka pregovora, dodaje on. Picula je potom ustvrdio da to sada narusava kredibilitet vlade kao celine.


"Sanader je obecao nize poreze, bolji standard zivota, brze otvaranje novih radnih mesta, manje zaduzenje u inostranstvu. Pa ipak, nista od toga se nije desilo iako je vec proslo godinu dana od preuzimanja vlasti", kaze on. "Ljudi koji su glasali za Hrvatsku demokratsku zajednicu su sada razocarani i to razocaranje se odrazava kroz njihov stav prema prijemu u Evropsku uniju".


Nedavna istrazivanja javnog mnjenja ukazuju da Sanaderova popularnost opada. U istrazivanju agencije "Puls" s pocetka oktobra, 9,7 odsto ispitanika je u potpunosti podrzalo Sanaderovu vladu dok je dodatnih 34,4 odsto "uglavnom" podrzava".


Ove dve brojke ukazuju na nivo podrske od cetrdeset i nesto odsto, sto je prvi put od dolaska HDZ-a na vlast da je podrska javnosti novoj vladi pala ispod 50 odsto.


Politicki analiticari u Zagrebu se slazu da je dramatican pad podrske za clanstvo u Evropskoj uniji u vezi sa razocaranjem politikom vlade.


Analiticari kazu da mnogi gradjani stavljaju znak jednakosti izmedju losih ekonomskih rezultata vlade – visoke nezaposlenosti, niskog privrednog rasta i slabog izvoza – i njenih napora da vodi zemlju ka Evropskoj uniji. Ako bi ljudi osetili da se njihov zivotni standard poboljsava, podrska za clanstvo u Evropskoj uniji bi porasla, procenjuju analiticari.


Drago Hedl je redovni saradnik IWPR-a iz Osijeka.