SPIJUNSKI VOTERGEJT POTRESA ZAGREB
Otkrice da su tajne sluzbe prisluskivale predsednika drzave dovelo je Hrvatsku na rub ustavne krize.
SPIJUNSKI VOTERGEJT POTRESA ZAGREB
Otkrice da su tajne sluzbe prisluskivale predsednika drzave dovelo je Hrvatsku na rub ustavne krize.
Suceljavanje predsednika Stjepana Mesica i premijera Iva Sanadera u vezi sa kontroverznim slucajem navodnog spijuniranja predsednika drzave doveo je do porasta tenzija u medjusobnim odnosima dva najmocnija politicara u zemlji. U jednom trenutku su se cak javila strahovanja da bi moglo doci do ustavne krize u zemlji.
Afera je izbila na svetlost dana u nezgodnom trenutku za Hrvatsku, usred pregovora sa Briselom o utvrdjivanju datuma za pocetak pregovora o pridruzivanju Evropskoj uniji.
Na dramaticnom sastanku 10. decembra, Sanader je popustio pred Mesicevim zahtevima da se duznosti razresi nacelnik tajne sluzbe Josko Podbevsek. Prema hrvatskom zakonu, za takvu odluku je neophodna saglasnost i predsednika drzave i premijera.
Mesic je podneo pismeni zahtev za razresenjem Podbevseka 25. novembra, tvrdeci da je tajna obavestajna sluzba, poznatija kao POA, nezakonito ispitivala Helenu Puljiz, novinarku koja je u jednom trenutku bila zaduzena za izvestavanje o aktivnostima predsednika drzave.
Stjepan Mesic je izjavio da su je 5. oktobra agenti tajne sluzbe ispitivali pet i po sati tragajuci za kompromitujucim detaljima iz njegovog privatnog zivota i zvanicnih predsednickih zaduzenja. U vreme kada su je saslusavali agenti, ona nije vise radila kao izvestac o aktivnostima predsednika i bila je nezaposlena.
Prema Mesicu, Puljiz joj je ponudio posao u nekom od medija po izboru ako bude saradjivala. Ona je, umesto toga, o citavom incidentu izvestila savet koji nadzire rad obavestajnih sluzbi.
Sanader se u pocetku opirao Mesicevom zahtevu za razresenjem Podbevseka, kako tvrde hrvatski mediji. Televizijske stanice i dnevni listovi izvestili su da je po podnosenju Mesicevog zahteva premijer reagovao tako sto je svojim pomocnicima rekao: "Ne potpisujem odluku o razresenju duznosti sefa tajne sluzbe. To je poslednja stvar koju cu uciniti."
Premijer je potom negirao da je POA ucinila bilo sta nezakonito i sa svoje strane je izrazio punu podrsku sefu tajne sluzbe.
Ovaj spor je izbio neposredno nakon pocetka predizborne kampanje za predsednicke izbore koji su zakazani za 2. januar sledece godine.
Mirjana Kasapovic, profesor na Fakultetu politickih nauka u Zagrebu, izjavila je za nedeljnik "Globus" da je ova kriza posledica nedovrsenih reformi institucije predsednistva u Hrvatskoj".
Posle smrti Franje Tudjmana, prvog predsednika nezavisne Hrvatske, parlament je ukinuo mnoga ovlascenja koja je on imao, kaze Kasapovicka. Medjutim, podeljena nadleznost nad imenovanjem i razresenjem sefa tajne obavestajne sluzbe nije bila medju ukinutim ovlascenjima predsednika. Time se stvaraju uslovi za pat poziciju jer ne postoji ustavna odredba kojom se utvrdjuje kako se resava ovakav spor gde se predsednik drzave i predsednik vlade ne mogu sloziti o nekom pitanju.
Ivo Josipovic, zagrebacki profesor prava, rekao je u izjavi za IWPR: "S pravne tacke gledista, to je sasvim jasno. Sef tajne obavestajne sluzbe se ne moze ni imenovati ni razresiti duznosti bez potpisa i predsednika drzave i premijera".
Josipoviceva je ocena da "ovaj problem zahteva politicko resenje".
Medjutim, dve sedmice nakon izbijanja krize, nije bilo takvog resenja na vidiku jer su se i Mesic i Sanader cvrsto drzali svog prvobitnog stava.
U medjuvremenu, pojavile su se ozbiljne optuzbe protiv POA na stranicama "Nacionala", nedeljnika dobro poznatog po svojim vezama u policiji. Ovaj list je 7. decembra objavio da je Mesic bio pod "operativnim nadzorom" tajne sluzbe.
U nedeljniku se citiraju dokumenti tajne sluzbe koji potvrdjuju senzacionalnu pricu. U dokumentima stoji da je cilj ove operacije bio da se prikupi sto je vise kompromitujucih informacija moguce o Stjepanu Mesicu i da se podrije njegova predizborna kampanja uoci predsednickih izbora.
Sanader je negirao da ima bilo kakve veze sa operacijom pracenja predsednika Mesica koju je vodila tajna sluzba. "[Te] insinuacije su u potpunosti neosnovane i neprihvatljive", izjavio je Sanader na sastanku vlade 9. decembra. Ipak, on svojim komentarima nije razjasnio da li priznaje da su tajne sluzbe vrsile "operativni nadzor" nad predsednikom.
Mesic je, s druge strane, isao na ruku izvestaju koji se pojavio u "Nacionalu". On je za splitski "Feral Tribune" 8. decembra rekao: "Uistinu imam razloga da verujem kako je POA bila zainteresovana za moj privatni zivot i moj karakter".
Upitan da objasni sta je interesovalo tajnu sluzbu, Mesic je rekao: "Postavljali su pitanja o mom licnom zivotu i mojim svakodnevnim navikama".
Mesic je dodao kako ne veruje da Sanader stoji iza ove operacije. Umesto toga je rekao da ima razloga da veruje kako je sve to osmislio ili neko ko zeli da stekne poene kod Sanadera ili sama tajna sluzba.
Izvor blizak Mesicu izjavio je za IWPR da predsednik ne zeli da dodatno dosipa ulje na vatru. Sve sto zeli, dodaje izvor, jeste razresenje duznosti sefa tajne policije.
"Izvucite sami zakljucke iz cinjenice da je Sanader ustuknuo pre dve nedelje i slozio se da Podbevseka razresi duznosti", kaze izvor.
Tokom suceljavanja 10. decembra Mesic i Sanader su se slozili da za Podbevsekovog naslednika imenuju Tomislava Karamarka.
Karamarko je ranije bio zaduzen za Ured nacionalne sigurnosti, UNS, ostavstine Tudjmanovog doba, koji je potom ukinut.
Sada je Karamarku nalozeno da okupi tim eksperata za izradu novog zakona o tajnim sluzbama kojim bi se onemogucile zloupotrebe sluzbenih ovlascenja kao sto je to slucaj sa pracenjem Stjepana Mesica.
Profesor Zlatko Cvrtila, predsednik saveta za civilni nadzor nad tajnim sluzbama, takodje je podneo ostavku zbog ove afere, razocaran cinjenicom da vecina clanova saveta nije zelela da raspravlja o pitanju Helene Puljiz i njenom saslusanju.
On je izjavio za IWPR da bi novim zakonom trebalo prosiriti ovlascenja saveta kako bi obuhvatila nadzor nad krsenjima ljudskih prava od strane tajnih sluzbi, uz moguce nezakonite radnje.
"Savet ne bi trebalo da bude jedino telo ove vrste", kaze Cvrtila. "Trebalo bi da ima vise tela koja bi se bavila time, a skupstinski odbor za unutrasnje poslove i nacionalnu bezbednost bi takodje trebalo da igraju kljucnu ulogu".
Cvrtila kaze da bi parlamentarni odbor za nacionalnu bezbednost trebalo uvek da kontrolise opozicija. To nije bio slucaj sada, dodaje on, sto je omogucilo zataskavanje ovakvih nepravilnosti.
Drago Hedl je redovni saradnik IWPR-a iz Osijeka.
