Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Specijalni Izvestaj: Haos i Slozenost Kouchnerovog Kosova

Uprkos stvaranju nove kolektivne vlasti ova pokrajina nastavlja da se nosi sa ozbiljnim problemima u cijem se sredistu nalazi pitanje suvereniteta.
By Shkëlzen Maliqi

Kosovo je i dalje opsednuto problemom suvereniteta ne samo prilikom razmatranja buduceg statusa vec i u uspostavljanju prakticnih aranzmana za vrsenje osnovne UN vlasti danas.


Rezolucija 1244 Ujedinjenih Nacija omogucava medjunarodnoj administraciji da uspostavi znatnu autonomiju Kosova unutar Federalne Republike Jugoslavije. Medjutim, usled vojne kapitulacije Beograda i odlaska jugoslovenskih policijskih i vojnih snaga i prenosenjem svih upravnih moci pod nadleznost UN, suverenitet Jugoslavije suspendovan je bar za vreme trajanja medjunarodne misije.


Ova kontradiktornost ne predstavlja samo teoretski problem. Ona stvara znatne komplikacije dok UN nastoji da uspostavi neku vrstu izvrsne vlasti unutar provincije.


Postoje dva koncepta o karakteru UN misije na Kosovu (UNMIK). U zavisnosti od svog porekla clanovi UNMIK zastupaju striktno ukidanje jugoslovenskog suvereniteta. Drugi se zalazu za relativno postovanje osnovnog jugoslovenskog suvereniteta. U praksi, implementacija ovih konfliktnih koncepata stvara pometnju i zastoj.


Oni unutar redova UN koji zastupaju postovanje jugoslovenskog suvereniteta veruju da UNMIK mora stupiti u neprekidne pregovore sa Federalnom Republikom Jugoslavijom u vezi sa nekim spornim pitanjima. Posto joj je stalo da dodje do neuspeha UN misije, u interesu Jugoslavije je da koci takve pregovore. Albanci odbacuju ovu pretpostavku u celini i odbijaju da ucestvuju u projektima koji su direktno povezani sa Srbijom.


Drugi unutar UN imaju vise poverenja u vladanje kao neke vrste kvazi suverenog zakonskog autoriteta. Ali prakticne implikacije ne izazivaju manje obeshrabrenja.


Protektorat nad Kosovom zasnovan je na koopearciji UN i KFOR-a (ukljucujuci NATO i ruske jedinice) i Organizacije za bezbednost i kooperaciju u Evropi (OSCE). KFOR ima za zadatak da spreci oruzani sukob i zagarantuje bezbednost; UNMIK je zaduzen za uspostavljanje prelazne vlade i normalizovanje politickog i ekonomskog zivota; OSCE ima zadatak da organizuje izbore, stvori nezavisne medije, uvede zakone i trajni demokratski sistem.


Medjutim odnosi izmedju ovih organizacija, narocito UN i OSCE nisu uvek kooperativni. Na primer, dok je OSCE pripremao statut za medije i stvarao osnove za nove javne medije na Kosovu, UNMIK je jednostranom odlukom stvorila Radio Televiziju Kosovo (RTK), bez prethodnog konsultovanja bilo OSCE ili lokalnih novinara i eksperata koji se nalaze u odborima za savetovanje medija. Nova stanica funkcionise bez ucestvovanja lokalnih novinara i gledaoci izbegavaju njene programe, jer su loseg kvaliteta. Mnogi su uvredjeni zbog toga sto nije doslo do zaposljavanja iskusnih lokalnih novinara koje je Beograd otpustio iz Radio Televizije Pristine 1989.godine.


Odsustvo jasnog pravnog okvira, sto predstavlja jos jednu zaostavstinu konfuzije oko suvereniteta drzave, bio je jos jedan razlog usporavanja. Vrhovni administrator UN, Bernard Kouchner, je u prvo vreme planirao da nastavi da upotrebljava jugoslovenske zakone koji su bili na snazi pre NATO bombardovanja. Medjutim, albanske sudije su zestoko protestvovale da su ovi zakoni bili primenjivani na Kosovu posle 1989-90 godine, kada je autonomija Kosova bila silom ukinuta, i koji su diskriminativni i nelegalni. Kouchner je potom povukao svoju odluku i prosledio stvar grupi sastavljenoj od eksperata koja tek treba da dostavi svoj izvestaj. U medjuvremenu je UNMIK donela odluku da vaze zakoni pre 1989.godine.


Ova zakonska anarhija samo ohrabruje nasilje. Gotovo svakodnevno dolazi do napada na imovinu i lica koja pripadaju etnickim manjinama povezanim sa godinama srpske represije. Vecina napada vrsi se na Srbe, iako su ugrozeni I Romi , Muslimani i Goranci. Doslo je do pojave kriminalnih organizacija koje su iskoristile nedostatak bezbednosti i policije da pljackaju, kradu, maltretiraju i ubijaju civile po celom Kosovu, uglavnom Albance.


Dok su vecina Srba i Roma koji su pripadali vlastima iz Beograda napustili Kosovo posle povlacenja srpskih snaga, efektivan metod zastite onih koji su ostali jos uvek nije uspostavljen. Dok se administrativna uprava suocava sa poteskocama prilikom ostvarivanja planiranog broja pripadnika internacionalne policije, takodej je izabrala da ne saradjuje sa jedinicama Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), koje su mogle da sluze kao merodavno telo za suzbijanje nasilnih i kriminalnih aktivnosti nedisciplinovanih Albanaca. Umesto toga, insistirajuci na razoruzanju OVK snaga, KFOR i UNMIIK su se odlucili za uspostavljanje zastitnih zone, vecionom za Srbe, koje samo sluze za stvaranje kriznih zarista.


Najveci izazov UNMIK bio je mozda uspostavljanje efektivnog sistema za donosenje odluka, u koji bi se mogli ukljuciti lokalni politicari i stranke zbog resavanja zakonskih, bezbednosnih i administrativnih problema. Pored UN, prestankom bombardovanja postojale su tri "nepriznate" vlade na Kosovu - dve albanske uprave (jedna povezana sa Demokratskom ligom Kosova, i druga sa OVK) i jedna srpska.


UNMIK je stoga proveo vise meseci u pokusaju da uspostavi neku vrstu politickog reda i saradnje medju glavnim politickim igracima. Prvi pokusaj predstavljao je Prelazno izvrsno vece Kosova (KTC), u koji su usle sve relevantne politicke grupe, ukljucujuci predstavnike manjina i uticajne i nezavisne licnosti. KTC je predstavljao samo savetodavno telo koje se nije pokazalo efikasnim.


Kouchner se tada zalagao za ideju stvaranja jaceg koalicionog izvrsnog tela koje bi do izbora posedovalo sudsku nadleznost na Kosovu. Tajni pregovori poceli su u septembru i sporazum o kooperativnoj strukturi privremene administrativne uprave najzad je postignut 15.decembra i stupice na snagu 31.januara. Ovaj sporazum su potpisale tri glavne albanske politicke vodje: Hashim Thaci, vodja prelazne vlade i nekadasnji komandant OVK snaga; Ibrahim Rugova, lider Demokratske lige Kosova i mirnog pokreta optora; i Rexhep Qosja, vodja Ujedinjenog demokratskog pokreta.


Kouchner, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, zadrzava svu zakonodavnu i izvrsnu vlast i ima pravo da imenuje i daje otkaz clanovima ostalim administrativnim telima.


Novo telo Prelazno administrativno vece Kosova, imace kolektivnu funkciju na celu vlade demokratskog sistema koji ce biti uspostavljen putem izbora. Vece ima osam clanova: cetiri kosovska predstavnika (Thaci, Rugova, Qosja i kosovski Srbin koji ce biti naimenovan) i cetiri predstavnika UNMIK. Vece ce zasedati jednom sedmicno. Odluke ce se donositi vecinskim glasanjem, Kouchner ce odlucivati u slucaju zastoja.


Cetrnaest ministarstva kao i odelenja za unutrasnje poslove I spoljasnje poslove ce izvestavati vece. Ko-presednici, jedan iz redova UNMIK, a drugi iz politickih partija, ucesnica, rukovodice ovim ministarstvima. Slicna stukturna podela vlasti planira se nalokalnom nivou.


Prelazno vece Kosova imace i dalje funkciju savetodavnog tela ali ce se prosiriti da bi ukljucilo ostale manje politicke grupacije i osiguralo da bar jedna institucija resava zalbe i daje savete.


Ostaje da se vidi da li ce kosovski Srbi prihvatiti ovaj sporazum. Predstavnici srpske zajednice susreli su se nedavno sa americkim zvanicnicima u Sofiji.


Posle toga, neki srpski lideri pomirljivo su se izjasnili o potrebi kooperacije sa Albancima. Iako ne treba ocekivati punu saglasnost unutar srpske zajednice, vazno je za Kouchnerov projekat da ga bar glavne politicke vodje podrsavaju.


Albanci se takodje nisu usaglasili. Neke manje partije kao sto su Parlamentarna partija Kosova su ismejali ovaj sporazum. Dok tri albanska potpisnika kontrolisu politicku scenu Kosova, oni su nagovoreni da prihvate Kouchnerovu ponudu ogranicene vlasti i odgovornosti vecinom zbog pogorsane bezbednosne situacije. Ove stranke predstavljaju i dalje rivale i odnosi medju njima su napeti.


Zbunjujuca medjuigra svih ovih aktera ilustruje se najbolje u naporu da se uspostavi ekonomska i upravna infrastruktura i omoguci osnovna humanitarna pomoc. Albanske organizacije, poslovni ljudi i licnosti preuzele su vecinu ekonomskih i drugih aktivnosti, ukljucujuci rekonstrukciju unistenih kuca, skola, javnih ustanova pored distribucije hrane, odece i ogreva ljudima koji zive u teskim uslovima.


Precizne cifre nisu dostupne ali se procenjuje da humanitarni projekti nisu uspeli da pokriju cak ni 10 odsto potreba. Sporo napredovanje u resavanju fundamentalnih problema kao sto su ogrev, komunikacije, bezbednost saobracaja i javnosti doprinose anarhiji i povecavaju sukob izmedju Albanaca i ostalih manjina. Sa dolaskom zime na Kosovo, UNMIK i stotine nevladinih organizacija (NGOs) pokazali su se neefikasnim i nepodobnim.


UN je doneo broj dodatnih prakticnih mera kao sto su uvodjenje nemacke marke kao zvanicne valute i uspostavljanje carine i takse za uvoz kao i privremene registracije vozila.


Nedostatak licnih dokumenata kao i dokumenata za putovanje predstavlja i dalje akutni problem mnogih gradjana Kosova. UNMIK je privremeno prihvatio predlog Beograda po kome bi jugoslovenske vlasti trebalo da izdaju dokumenta i putne isprave po hitnoj proceduri. U zastitnoj zoni uspostavljen je kiosk gde predstavnici srpskih vlasti u Pristini mogu izdavati licna dokumenta i pasose.


Medjutim, albanske politicke partije su se usprotivile ovom eksperimenu i mali broj gradjana iskoristio je ovu olaksicu. Kouchnerova administrativna uprava je pod pritiskom da preuzme izdavanje dokumenata, eventualnost koju je UN u New Yorku prihvatila.


Administrativna uprava UN se takodje suocava sa ozbiljnim poteskocama oko resavanja pravnog statusa nekoliko komercijalnih preduzeca. Ocekuju se nimalo laki pregovori oko pitanja kao sto su vlasnistvo i pravni status kosovskog Telekoma i rudarskog kompleksa Trepca u Kosovskoj Mitrovici.


Trepca predstavlja narocit problem jer se veliki deo instalacija za proizvodnju nalazi na srpskom delu vestacki podeljenog grada. Stavise, Beograd je vec prodao veliki deo kosovskog Telekoma i Trepce francuskim i grckim preduzecima sto dodatno komplikuje pregovore oko njihovog statusa i povratka u proizvodnju. Na isti nacin je doslo do integracije kosovskih preduzeca sa preduzecima Srbije posle 1990.godine.


Mozda najveci prakticni test za Kouchnerovu administrativnu upravu predstavlja dodeljivanje prava stranim mobilnim preduzecima. Postojeca mreza koja pokriva samo jedan deo Kosova vlasnistvo je srpskog preduzeca Mobitel. Kosovski Telekom i UNMIK sklopili su sporazum oko izgradnje paralelne mreze za mobilne telefone. Kosovski Telekom odlucio je da izgradnja mreze bude data nemackom preduzecu Siemens. UNMIK se odlucio za francusko preduzece Alcatel.


Eksperti sa Kosova misle da je Siemensova ponuda bolja. Po uslovima ugovora sa Alcatelom veliki deo profita odlazice u Monako, gde se nalazi ovaj komunikacioni centar, dok bi kosovskom Telekomu pripao samo deo prihoda.


UNMIK je upotrebio svoju izvrsnu moc da srusi ove prigovore i dodeli ugovor Alcatelu. Dekretom je smenjen direktor Telekoma koji je odbio da potpise ugovor. Kosovski Telekom i kosovska stampa zestoko su napali UNMIK koji je optuzen za pristrasnost i aroganciju. Spominje se da je Kouchnerova nacionalnost razlog njegovog opredeljenja za francuski Alcatel.


Pored stvaranja efektnih policijskih snaga i izgradnje pravosudnog sistema, ozivljavanje ekonomskih aktivnosti predstavlja osnovu za stvaranje prihoda za administrativnu upravu Kosova i na taj nacin postizanja manje zavisnosti od strane pomoci. Kouchner je naglasio da on ne poseduje mandat za stvaranje nezavisnog Kosova. Medjutim, tezak proces razdvajanja kosovske ekonomije kao i administracije od jugoslovenske jurisdikcije nastavlja da pomera pokrajinu u pravcu samoupravnog drzavnog entiteta.


Shkelzen Maliqi je pisac iz Pristine i dugogodisnji dopisnik Instituta IWPR.