Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SNIMCI EGZEKUCIJE OSVEZILI PAMCENJE SRBIJE

Sokantni snimci prodrmali su Srbe iz kolektivne amnezije o ratnim zlocinima u Bosni.
By IWPR Balkans

Dok se Srbija oporavlja od soka nakon objavljivanja stravicnih snimaka egzekucije sestorice mladica iz Srebrenice, analiticari smatraju da bi reakcija javnosti mogla predstavljati prekretnicu u procesu pomirenja i utvrdjivanju istine.

Uzasavajuce slike ubistva prvi put su obelodanjene 2. juna, na sudjenju bivsem srpskom lideru Slobodanu Milosevicu u Hagu.

Tuzilastvo je prikazalo delove dvosatnog video zapisa – koji je njemu i srpskom specijalnom tuzilastvu za ratne zlocine dostavio Fond za humanitarno pravo iz Beograda – na kome se vide pripadnici paravojne jedinice "Skorpioni" kako hladnokrvno ubijaju sestoricu mladica. Cetvorica su bili tinejdzeri, a preostala dvojica su imali vise od dvadeset godina.

Ubistva su se odigrala u julu 1995. godine, posle pada Srebrenice, u blizini sela Trnovo, na padinama Jahorine u Republici Srpskoj. Zrtve su prethodno dovezene kamionom iz Srebrenice.

Tuzilastvo tvrdi da su "Skorpioni", uz saglasnost MUP-a Srbije, pod cijom komandom su bili prebaceni iz Srbije u Republiku Srpsku gde su izvrsili pomenuti zlocin.

Tuzilastvo za ratne zlocine iz Srbije podnelo je Vecu za ratne zlocine zahtev za sprovodjenje istrage protiv sedam lica za koja tvrdi da su umesani u zlocin.

Cetvorica se nalaze u pritvoru, a za trojicom se jos uvek traga. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije saopstila je da se medju uhapsenima nalazi i Slobodan Medic, poznatiji kao Boca, jedan od komandanata jedinice "Skorpioni".

Sva hapsenja izvrsena su 1. juna 2005. godine, u nekoliko odvojenih akcija u okolini Sida, u Vojvodini, grada u kome se svojevremeno nalazio centar za obuku ove jedinice.

"Nakon objavljivanja ovih snimaka vise nista nece biti kao pre", kaze za IWPR Janja Bec-Nojman, profesorka na Institutu za mir Univerziteta u Hamburgu.

Ona se istrazivanjem ratnih zlocina i genocida bavi vec 12 godina i veruje da ce ovi snimci pomoci da se razbija zavera cutanja o zlocinima koje su srpske snage cinile u Bosni i Hercegovini.

Da li ce to uistinu tako i biti – ostaje da se vidi. Malo je ko medju srpskim elektronskim medijima objavio opsirnije izvestaje o ovom slucaju, a stampani mediji nisu preneli jezive slike ubistva na svojim naslovnim stranama.

"Mediji su i dalje dominantno nacionalisticki i kao takvi oni zele da ovaj strasan dogadjaj sto vise minimiziraju ili relativizuju", kaze za IWPR Svetlana Lukic, novinarka Radija B92.

Analize javnog mnjenja takodje pokazuju da odnos gradjana Srbije prema ratnim zlocinima i procesima pomirenja u mnogome odredjuju stavovi institucija koje medju gradjanima uzivaju najvece poverenje, kao sto je to Srpska pravoslavna crkva, SPC.

Iako se na snimku egzekucije sestorice zarobljenika iz Srebrenice vidi kako jedan svestenik Srpske pravoslavne crkve blagosilja one koji ce dve nedelje nakon toga izvrsiti stravican zlocin, crkva jos uvek nije reagovala.

"To sto crkva cuti nedopustivo je", kaze za IWPR Mirko Djordjevic, teoreticar religije. "Crkva po svom ucenju ne sme ni u kom slucaju, niti pod bilo kakvim izgovorom da blagosilja oruzje, ali takvih slucajeva ima mnogo, jer crkva je svih ovih godina podrzavala Milosevicevu ratnu politiku, a postoji i ogromna dokumentacija kojom se to moze dokazati".

Nasuprot crkvi ciji zvanicnici jos uvek nisu reagovali, politicki predstavnici su neuobicajeno brzo osudili ove zlocine.

Na konferenciji za stampu 2. juna, srpski predsednik vlade Vojislav Kostunica je zlocin opisao kao "brutalan, bezdusan i sraman cin".

Cak je i tvrdokorno nacionalisticka Srpska radikalna stranka, SRS, ciji predsednik Vojislav Seselj ceka pocetak sudjenja u Hagu, predlozila usvajanje posebne rezolucije o ratnim zlocinima.

Aleksandar Vucic, visoki zvanicnik ove stranke, kaze da bi rezolucijom trebalo da najostrije osuditi sve zlocine pocinjene u bivsoj Jugoslaviji.

Vucic kaze kako je Seselj licno pozvao preko telefona iz Haga nakon objavljivanja snimaka masakra. "U tom telefonskom razgovoru koji je sa nama obavio rekao je da se ti monstruozni zlocini odmah osude", kaze Vucic.

Stice se utisak da su takve reakcije iznudjene posetom Beogradu Karle del Ponte, glavnog tuzioca Haskog tribunala. Karla del Ponte je posetila Srbiju samo dan nakon obelodanjivanja snimka zlocina u sudu u Hagu.

Jos jedan faktor je strah da bi americki kongres mogao usvojiti rezoluciju o Srebrenici u kojoj bi stajalo da je srebrenicki masakr sastavni deo politike agresije i etnickog ciscenja nekadasnjih vlasti Savezne Republike Jugoslavije.

Jos uvek je puno naznaka koje ukazuju da srpska politicka elita nije spremna da se suoci sa pitanjem zlocina pocinjenog u Srebrenici. Kada je osam nevladinih organizacija ponudilo Skupstini Srbije dokument pod nazivom "Deklaracija o Srebrenici" u kojoj bi se osudili zlocini izvrseni u istocnoj Bosni u julu 1995. godine, parlament je odbio da o tom dokumentu raspravlja.

"To pokazuje da srpska politicka elita jos uvek nije spremna da se suoci sa zlocinima", rekla je za IWPR Vesna Petrovic cija je nevladina organizacija – Beogradski centar za ljudska prava – bila jedna od potpisnica "Deklaracije o Srebrenici". "Deklarativne osude nisu dovoljne".

Ona kaze da nada u pomirenje, ipak, postoji jer po istrazivanjima Beogradskog centra za ljudska prava broj gradjana koji veruje Haskom tribunalu u poslednjih pola godine raste.

Aneta, stara 24 godine, govori u ime mnogih kada kaze: "Krajnje je vreme da dodje do suocavanja sa onim sto se desilo u bliskoj proslosti. Dobro je sto su ti snimci izneti u javnost jer ovde jako puno ljudi ne zna, ili ne zeli da zna sta se stvarno dogodilo u Bosni".

Medjutim, izjava druge osobe koju je IWPR intervjuisao na ulici ilustruje problem sa kojim se aktivisti za ljudska prava jos uvek suocavaju. "Ti snimci su namesteni", kaze on, i dodaje: "Danas, zahvaljujuci tehnici, sve je moguce nastimovati".

On se pita zasto su se ti snimci pojavili tek sad i to samo dan pre nego sto je u Beograd dosla Karla del Ponte.

"Poricanje zlocina u Srbiji, sve do sada, bila je vecinska pojava u srpskom drustvu", kaze za IWPR Lazar Stojanovic, beogradski reziser i mirovni aktivista.

"Ovi snimci jasno otkrivaju umesanost Srbije u zlocine pocinjene u Srebrenici. Prisiljavanje drzave da prizna krivicu u tim zlocinima predstavlja preduslov za pomirenje sa svim narodima sa kojima je Srbija ratovala".

Neki od beogradskih analiticara smatraju da je objavljivanje snimaka ubistva sestorice mladica i munjevito hapsenje osumnjicenih "Skorpiona" za taj zlocin samo uvod u nova i daleko ozbiljnija hapsenja.

"Sigurna sam da ce Ratko Mladic i Radovan Karadzic uskoro biti uhapseni", kaze za IWPR, Biljana Kovacevic-Vuco, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Nakon ovih snimaka – naglasava Vuco – nece vise biti u Srbiji onih koji bi mogli da mobilizuju javno mnjenje u njihovu korist.

Ipak, analiticari upozoravaju da ce procesi pomirenja i suocavanja sa zlocinima biti posebno otezani u ambijentu nepromenjenih politickih elita i nereformisanih institucija kao sto su policija, sudstvo i vojska.

"Procesi pomirenja i suocavanja sa zlocinima ici ce jako tesko uz ogromne otpore i manipulaciju javnosti", upozorava Sonja Biserko, predsednica Helsinskog komiteta za ljudska prava u Srbiji.

Dobrivoje Radovanovic, psiholog i saradnik Instituta za kriminoloska i socioloska istrazivanja, se slaze. "Da bi se zapoceo proces pomirenja, potrebno je promeniti mentalne matrice, a to je veoma tezak i slozen posao", kaze on. Radovanovic kaze da je nedavno vodio veoma tezak razgovor sa nekoliko vojnih oficira koji i dalje opravdavaju sve pocinjene zlocine cinjenicom da su i drugi cinili zlocine, energicno braneci Milosevica i njegovu politiku.

"Zbog takvih ljudi, kojih u Srbiji nije malo, video zapise ubistva mladica iz Srebrenice trebalo bi sto cesce reprizirati", kaze Radovanovic. "Takva ponavljanja su veoma vazna za menjanje negativnih stavova koji ljudi imaju".

"Svako drustvo ima svoj ritam u procesima pomirenja", kaze Janja Bec-Nojman. "Taj proces je spor i dugo traje, ali nije nemoguc".

Zelimir Bojovic je saradnik BIRN-a i novinar Deutsche Welle-a. BIRN je lokalizovani balkanski projekat IWPR-a.