Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Snimak iz Srebrenice prikazan na suđenju Mladiću

Sudija je odgodio iskaze svedoka, pošto tužilaštvo nije dostavilo dokaze odbrani.
By Rachel Irwin
  • Ratko Mladic in the ICTY courtroom, 17-May-12. (Photo: ICTY)
    Ratko Mladic in the ICTY courtroom, 17-May-12. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 741, 17. maj 2012.)

Tokom drugog i poslednjeg dana svoje uvodne reči na suđenju bivšem komandantu vojske bosanskih Srba, Ratku Mladiću, tužioci su prikazali video-snimke okrivljenog načinjene u Srebrenici, nakon što su njegove snage 11. jula 1995. zauzele taj istočnobosanski grad.

Na kraju saslušanja održanog 17. maja, sudija Alfons Ori (Alphons Orie) je rekao da će iskazi svedoka biti odloženi i da će započeti nakon 29. maja, pošto tužilaštvo odbrani greškom nije dostavilo više hiljada dokumenata.

„Sudsko veće je još uvek u procesu prikupljanja podataka o razmerama i stepenu uticaja ove greške“, rekao je sudija Ori. „Veće namerava da objavi datum početka suđenja što je pre moguće.“

Mladićev tim odbrane zatražio je pauzu od šest meseci, dok je tužilaštvo nagovestilo da se ne protivi „razumnom“ odlaganju.

Prethodno je istog dana, opisujući ono što se u julu 1995. dešavalo u Srebrenici, tužilaštvo prikazalo video-snimak na kojem se vidi Mladić kako u vojnoj uniformi pozdravlja svoje potčinjene i čestita im na „dobro urađenom“ poslu prilikom zauzimanja grada.

Kasnije se vidi kako isti šeće praznim srebreničkim ulicama, te govori o tome da „Turci su pobegli“ – pri čemu je mislio na bosanske Muslimane.

„Predajemo srpskom narodu ovaj grad kao poklon“, rekao je Mladić u snimku. „Došlo je vreme da se osvetimo Turcima.“

Tužioci navode da je u danima nakon zauzeća tog grada Mladić svojim jedinicama izdao naređenje da okupe, masovno pogube i pokopaju preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka na različitim lokacijama u okolini Srebrenice.

„To je bio i ostaće genocid“, rekao je pred sudom tužilac Piter Mekloski (Peter McCloskey). „Kada budete videli dokaze ovog zločina, nema sumnje da ćete izvesti isti zaključak. Nakon 17 godina istrage, dokazi o ovom zločinu su sveobuhvatni i nepobitni.“

O srebreničkom masakru se raspravljalo na više sudskih procesa koji su održani pred Haškim tribunalom, pri čemu je taj zločin već okvalifikovan kao genocid.

„Dozvolite mi da budem savršeno jasan – taj zločin neće biti u središtu dokaznog postupka tužilaštva“, rekao je Mekloski povodom tog masakra. „Ovaj dokazni postupak biće pre svega posvećen jednom pitanju – individualnoj krivičnoj odgovornosti Ratka Mladića.“

Mladić se tereti za planiranje i nadziranje srebreničkog masakra, kao i artiljerijskih i snajperskih napada na bosansku prestonicu Sarajevo, koji su trajali 44 meseca i u kojima je poginulo oko 12,000 ljudi.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Srebrenica je 1993. zvanično proglašena demilitarizovanom „bezbednom zonom“ Ujedinjenih nacija – što je, po Mekloskijevim rečima, bio „dobronameran potez“, ali je time stvorena „tempirana bomba“.

To se, kako je rekao Mekloski, desilo zato što je premalo pripadnika mirovnih trupa UN-a bilo zaduženo za zaštitu sve veće populacije bošnjačkih izbeglica, koja je preplavila to područje, pri čemu su bosanski Srbi nastavili da opkoljavaju enklavu.

U martu 1995., Radovan Karadžić je – kao Mladićev pretpostavljeni i tadašnji predsednik bosanskih Srba – potpisao nešto što je postalo poznato kao „Direktiva br. 7“. Reč je o dokumentu koji je sačinio glavni štab vojske bosanskih Srba.

U Direktivi br. 7 se kao cilj pominje „stvaranje nepodnošljive situacije potpune nesigurnosti i beznađa kada su u pitanju dalji opstanak ili život stanovnika Srebrenice ili Žepe“ – citirao je taj dokument Mekloski.

U leto 1995., vojska bosanskih Srba je intenzivirala napore da preuzme enklavu, usled čega je 6. jula počelo granatiranje. Holandski mirovni bataljon, poznatiji kao Dačbat, bio je razmešten po različitim osmatračkim položajima, ali i „potpuno razoružan i nesposoban da ih zaustavi“, kazao je Mekloski.

11. jula uveče, nakon što je pala Srebrenica, oko 25,000 bošnjačkih civila pobeglo je iz enklave u bazu UN-a u obližnjim Potočarima, dok je oko 15,000 ljudi, zajedno sa izvesnim brojem žena, krenulo kroz šumu u pravcu grada Tuzle, koji je bio pod bosanskom kontrolom – rekao je Mekloski.

Iste večeri je u Hotelu Fontana, u gradu Bratuncu, održan sastanak kojem su prisustvovali Mladić, ostali pripadnici vojske bosanskih Srba, kao i komandant Dačbata, pukovnik Tomas Karemans (Thomas Karremans).

Na video-snimku tog sastanka, prikazanom pred sudom, vidi se kako Mladić viče na Karemansa i optužuje ga da je holandskim mirovnim trupama naredio da otvore vatru na jedinice bosanskih Srba.

Potom je Karemansu rekao da na naredni sastanak, koji je trebalo da bude održan iste noći, dovede jednog predstavnika bošnjačkog stanovništva.

Na taj drugi sastanak, Karemans je – kaže Mekloski – došao zajedno sa jednim lokalnim nastavnikom. Tužilaštvo nije prikazalo snimak tog sastanka, ali je reklo da će to učiniti u kasnijoj fazi suđenja. Mekloski je rekao da se na tom snimku vidi kako se Mladić okreće nastavniku i kaže mu da odluči da li „želite da opstanete, ostanete ili nestanete“.

„Budućnost vašeg naroda je u vašim rukama. Dovedite ljude koji će obezbediti predaju naoružanja“, citirao je Mekloski Mladićeve reči upućene nastavniku.

„Mladić je bio opsednut spasavanjem i uništenjem muslimanskog naroda“, prokomentarisao je tužilac.

Na trećem sastanku, koji je bio održan sutradan ujutro, Mladić je rekao kako civilno stanovništvo Srebrenice može da „opstane ili nestane“ i da oni moraju položiti oružje ukoliko se budu opredelili da prežive – rekao je Mekloski.

Mladić je potom – tvrdi Mekloski – saopštio da će muškarci i dečaci starosti od 16 do 60 godina biti odvojeni radi „ispitivanja“, kako bi se utvrdilo da li su „ratni zločinci“.

„Važno je reći da je bilo malo ili nimalo ispitivanja muškaraca i dečaka. Lična dokumenta i svojina bili su oduzeti i uklonjeni . . . Ljudima je bila uskraćena hrana, medicinska nega, davano im je veoma malo vode i bili su nagurani u zgrade, gde je temperatura dosezala 40 stepeni“, kazao je on.

„Mnogi su bili premlaćivani, a neki i ubijeni“, dodao je on.

„Imajući u vidu da nisu sačinjeni nikakvi zapisnici, niti su poštovane bilo kakve procedure, stravično postupanje [može] da znači jedino to da 12. jula Mladić nije imao nikakvu nameru da te ljude ostavi u životu“, kazao je Mekloski.

Narednih je dana nekoliko hiljada ljudi – koji su se okupili u Potočarima, ili su presretnuti pri pokušaju da pobegnu na slobodnu teritoriju – bilo pritvoreno u brojne javne zgrade, a potom i autobusima prebačeno na gubilišta i ubijeno.

„To nije bila vojska koja nije kontrolisana ili je kontroliše neko drugi. Samo vojska koja je strogo kontrolisana sa vrha mogla je da ubije 7,000 ljudi za četiri dana“, rekao je Mekloski sudu.

„U jesen 1995., Mladić i Karadžić su odlučili da ekshumiraju ogromne masovne grobnice i prebace posmrtne ostatke u manje grobnice skrivene na izolovanim [područjima], nadajući se da [ti ostaci] neće biti pronađeni. Mnoge sekundarne grobnice su nađene i ekshumirane“, nastavio je Mekloski.

Na video-snimku koji je načinjen 26. jula, nedugo nakon masakra, vidi se kako Mladić ulazi u autobus pun civila koji su odlazili iz Žepe, gradića nedaleko od Srebrenice.

„Ja sam general Mladić“, rekao je on ljudima koji su se ukrcali u autobus. „Poklanjam vam vaše živote.“

On je upozorio vojno sposobne muškarce da se ne pojavljuju pred njim „na frontu“ dok traje bosanski sukob. „Sledeći put neće biti oproštaja“, dodao je on.

Na samom kraju uvodne reči, tužilac Dermot Grum (Dermot Groome) odbacio je ideju da Mladić ima alibi zbog toga što je u periodu od 14. do 17. jula – kada su se odigrale masovne egzekucije – boravio u Beogradu.

„Činjenica da je Mladić otišao na sastanke i venčanje u vreme kada se desio zločin koji je naredio ne čini ga nevinim“, kazao je Grum.

Mladić je uhapšen 26. maja 2011. u Srbiji, nakon što je 16 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.