Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Smena nije donela resenje problema privatizacije na Kosovu.

Holkerijeva odluka da otpusti sefa agencije za privatizaciju obradovala je Vladu Kosova, ali se moze desiti da ceo proces tansformacije drzavne imovine pokrajine propadne.
By IWPR Balkans

Kada je sef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu Hari Holkeri nedavno otpustio direktorku Kosovske poverilacke agencije, izgledalo je da je ta odluka usmerena na izgladjivanje ostrog sukoba oko privatizacije izmedju albanske vecine i UN.


U saopstenju UNMIK-a od 10. aprila, kaze se da je Holkeri upotrebio “svoja ovlascenja” da smeni Mari Fuci sa mesta sefa programa za privatizaciju Kosovske poverilacke agencije, sto je uglavnom shvaceno kao pokusaj da se povrati poverenje Kosovara koje je Fucijeva poljulala svojim upravljanjem drzavnom imovinom Kosova.


Posle eksplozije nasilje na Kosovu 17-18. marta, ciji uzrok mnogi komentatori vide u ekonomskim teskocama, Holkeri je saopstio Skupstini Kosova 9. aprila da je zaustavljeni proces privatizacije jedan od faktora ekonomskih problema regiona.


UNMIK ima odgovornost da “stvori ekonomske prilike koje svi ljudi na Kosovu s pravom zahtevaju”, rekao je Holkeri.


“Ja cu nastaviti da guram napred proces privatizacije kao nacin da se ispuni taj zahtev u saradnji sa Vladom Kosova”, rekao je on. Dan kasnije je objavljeno da je Fucijeva smenjena.


Sukob oko privatizacije poceo je pre dolaska Fucijeve. Taj sukob je kvario odnose UNMIK i Vlade Kosova od kada je plan privatizacije pokrenut sredinom 2003. godine, da bi se pokrenuo privredni razvoj Kosova.


Endi Berpark, bivsi sef Agencije Evropske unije u okviru UNMIK-a, kojoj je dato da upravlja privatizacijom, prvobitno je postavio efikasni proces privatizacije. To je podrazumevalo prodaju drzavne imovine onom ko ponudi najvise, ali uz nekoliko uslova.


Ta politika je postala popularna medju Albancima jer su uglavnom oni bili kupci, ali su ostri protesti stizali iz Beograda koji je insistirao da je takva prodaja ilegalna, jer je Kosovo jos uvek deo drzave Srbije po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.


Srbija kaze da je drzavna imovina na Kosovu, u stvari, drzavna imovina Srbije i ne moze da se prodaje bez odobrenja.


Vlada Kosova je odgovorila da je pravo Srbije na tu imovinu diskutabilno jer je dosta te imovine konfiskovano za vreme rezima Slobodana Milosevica.


UNMIK je pokusao da resi sve veci spor tako sto je formirao specijalnu komoru za privatizaciju u okviru Vrhovnog suda Kosova. Medjutim, posto je Beograd nastavio da protestuje kod odeljenja UN za mirovne operacije u Njujorku, program ubrzane privatizacije je naisao na jos prepreka.


Posto su Ujedinjene nacije proslog oktobra odbile da daju imunitet od pravnog gonjenja ljudima koji su bili ukljuceni u privatizaciju na Kosovu, ceo proces se zaustavio. Agencija je suspendovala dalju prodaju imovine do onog trenutka kada se dogovori i uspostavi nova procedura za privatizaciju.


Direktor agencije dao je ostavku. Berparkov naslednik Nikolaus Lamsdorf je onda postavio Fucijevu za novog direktor Kosovske poverilacke agencije, ali ta odluka je doneta bez saglasnosti predstavnika Vlade Kosova u odboru Agencije.


Kao novi direktor Agencije, Fucijeva je nasledila komplikovanu pravnu situaciju i od samog pocetka je naisla na protivljenje kosovskih Albanaca koji su bili besni zbog suspenzije programa privatizacije i nacina na koji je ona postavljena.


Kosovski Albanci u odboru Agenciju su takodje tvrdili da je Fucijeva, uz podrsku Lamsdorfa, sprovela velike promene medju osobljem, oduzimajuci ovlascenja Kosovarima u Agenciji i medjunarodnim strucnjacima koji su se protivili njenom pristupu.


Lokalni mediji su joj dali nadimak “prijatelj Beograda”, jer je ranije bila umesana u projekte privatizacije u Republici Srpskoj.


Iako odgovornost za konfuziju oko privatizacije lezi na cinjenici da konacni status Kosova nije resen – ali i na UN – razljuceni sindikati i politicari su konstantno lobirali trazeci da Fuci ode.


Mari Fuci je zadržala podrsku Lamsdorfa i tako je odbacen zahtev kosovske vlade da se vrati prvobitna procedura privatizacije.


Ali, kada je Vlada Kosova odlucila da bojkotuje upravni odbor Agencije, sto je dovelo do zaustavljanja svakog rada, Holkeri je odlucio da problem resi tako sto je otpustio Fucijevu.


Iako su vlasti u Pristini pozdravile Holkerijevu odluku da je odstrani, zaustavljeni proces privatizacije, a ne sama Fuci, ostaje uzrok nepoverenja izmedju njih i UNMIK-a.


Ministar trgovine i industrije Ali Jakupi, koji sedi u upravnom odboru Agencije, kaze da ce kosovska vlada biti zadovoljna tek kad se povrati stara procedura.


On je rekao da su se Kosovari plasili da ce odlazak Fucijeve biti samo kozmeticka promena a ne i znak da se politika menja. Jakupi je rekao da je pravna situacija jos uvek toliko nejasna da bi proces privatizacije mogao da ostane trajno blokiran.


Prisustvo Fucijeve bila je “ogromna prepreka za uspesnu privatizaciju”, rekao je on. “Medjutim, njeno odstranjivanje ne resava nista ako ne vodi ka ponovnom uspostavljanju prvobitne procedure za privatizaciju”.


Dalji zastoji mogli bi da dovedu do sindikalne akcije. Prema recima Bahrija Sabanija, predsednika Sindikata Kosova koji ima vise od 200.000 clanova, region bi mogao da bude zahvacen generalnim strajkom ukoliko proces privatizacije ostane da tapka u mestu.


Zvanicnici iz Brisela ne zele da komentarisu situaciju. Ni Lamsdorf, ni portparol Evropske unije Kris Litijer nisu hteli da komentarisu odlazak Fucijeve. IWPR je vise puta bezuspesno pokusao da stupi u kontakt sa Fucijevom.


Posto nema najava da ce novi sef uskoro biti postavljen postoji bojazan da ce pravna zbrka koja je zaustavila privatizaciju na Kosovu mogla da ostane neresena mesecima sto bi jos vise smanjilo sanse za privredni rast.


Arben Cirezi je politicki analiticar koji redovno pise za IWPR.