Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sluzbenik UN-a kaze da je opsadu Sarajeva omogucila pomoc iz Srbije

By IWPR ICTY
Konacni datumi na sudjenju Milosevicu nastavljaju da budu nepredvidivi. Sledeci nedavnu odluku pretresnog veca, zasnovanu na zdravstvenim razlozima, sudeci dani su sada limitirani na tri skracena dana sedmicno. Ovo je dalje smanjenje sa celodnevnih pretresa na pocetku sudjenja do poludnevnih pretresa i do dugih vikenda svake druge nedelje. Sudjenje je ocigledno iscrpljujuce za gospodina Milosevica, koji insistira na tome da se sam brani uprkos svojim zdravstvenim problemima.



Zbog smanjenog sudskog rasporeda, slucaj tuzioca, za koji se pretpostavljalo da ce biti zavrsen do kraja ove godine, verovatno se nece okoncati pre prve ili druge nedelje februara 2004. godine, cak i bez daljih zdravstvenih problema optuzenog. U skladu sa nedavnom odlukom pretresnog veca, Milosevic ce tada imati tri meseca pre nego sto zapocne svoj slucaj odbrane, ukoliko zalbeno vece ne odluci drugacije.



Prijatelji suda su 1. oktobra podneli zalbu protiv ove odluke trazeci od zalbenog veca da izmeni odluku pretresnog veca o odredjivanju tri meseca prekida izmedju dva dela sudjenja. Oni tvrde da je period od tri meseca nedovoljan za Milosevica da pripremi svoj slucaj odbrane i da je pretresno vece pogresilo kada je taj period odredilo.



U obrazlozenju svoje zalbe, prijatelji suda navode da je pretresno vece propustilo da uzme u obzir: koliko je vremena imao optuzeni da pripremi svoju odbranu (uzimajuci u obzir kratko vreme izmedju hapsenja (jun 2001.) i sudjenja (februar 2002.)); duzi period koje je na raspolaganju imalo tuzilastvo da pripremi svoj slucaj nakon podizanja optuznice u maju 1999.; kao i “ogromnu kolicinu materijala” koju je tuzilastvo dostavilo optuzenom.



Prijatelji suda dalje tvrde da je pretresno vece trebalo da posveti vise paznje obimu i broju navoda u optuznici, posledicama po lose zdravlje optuzenog, samozastupanju optuzenog, koji nema ista sredstva koja ima tuzilastvo, kao i cinjenici da tuzilastvo jos uvek nije zavrsilo odabir svojih zavrsnih svedoka.



Dodatno, prijatelji suda navode da pretresno vece nije trebalo da razmatra podrsku koju Milosevic dobija od svoja dva pravna savetnika posto nema dokaza o “prirodi i obimu te pomoci”. Niti je vece trebalo da zakljuci da Milosevicevo unakrsno ispitivanje pokazuje da on dobija informacije i sredstva od nepoznatih pomagaca s obzirom da nije pokazan nijedan dokaz koji bi “pokazao njihovu sposobnost da pomognu u pripremanju slucaja odbrane”. U fusnoti, prijatelji suda su istakli da su “svedoci tuzilastva cesto izjavljivali da da su podaci sa kojima raspolaze optuzeni – pogresni”.



Izbegavsi da preporuce sta bi po njihovom misljenju bilo razumnije vreme za pripremu odbrane, prijatelji suda su zakljucili u svojoj zalbi da je “nerazumno ocekivati da pacijent pod medicinskim tretmanom, u psihickom stanju u kom je optuzeni, radi takvim tempom kakav je potreban da bi se pripremio da se suoci sa svim aspektima slucaja tuzilastva, a da istovremeno pripremi odbranu tako da bi bio spreman da podnese pretpretresni podnesak u roku od sest nedelja nakon zavrsetka slucaja tuzilastva.“ Rok za podnosenje pretpretresnog podneska je takodje deo odluke pretresnog veca kao i zalbe prijatelja suda, iako nema razloga da se ocekuje da ce Milosevic predati ovaj pisani podnesak koji zahtevaju pravila procedure suda koji on ne priznaje.
U svom odgovoru u podnesku dostavljenom zalbenom vecu, Kancelarija tuzioca je istakla da Milosevic nije puka zrtva nepravednog sistema u kome sredstva tuzilastva visestruko premasuju sredstva optuzenog. Na tuzilastvu je veci teret, jer se od njega zahteva da prezentuje dovoljno dokaza da bi izvan razumne sumnje dokazalo svaku svoju optuzbu. Tamo gde sud presudi da Kancelarija tuzioca nije uspela to da uradi, optuzbe ce biti odbijene pri cemu optuzeni ne mora da ponudi nijedan dokaz. Cak i tamo gde Kancelarija tuzioca prezentuje dovoljno dokaza da podrzi optuznicu, optuzeni treba da pokaze samo onoliko dokaza i argumenata koji ce izazvati razumnu sumnju kod sudija.



Stavise, kako je pretresno vece utvrdilo, optuzeni dobija pomoc ne samo od svoje dvojice asistenata, vec takodje i od drugih neidentifikovanih osoba koje ga opskrbljuju dokumentima koji nisu dostupni tuzilastvu. Primecujuci da Milosevic uvek ima vise pitanja za svedoke od raspolozivog vremena, Kancelarija tuzioca istice: “To je jasna indikacija o postojanju ekstremno efikasne masinerije za pripremu”. Dodatno, pretresno vece je nedavno prosirilo pomoc koja je optuzenom na raspolaganju od strane prijatelja suda. Kancelarija tuzilastva je takodje istakla da nedavni pravni argumenti koje je Milosevic uputio sudu demonstriraju njegovu rastucu sposobnost za samozastupanje.



U odnosu na veliku kolicinu materijala koja je bila dostavljena optuzenom, tuzilastvo je primetilo da pravila MKSJ zahtevaju otkrivanje svih dokaza koji potencijalno idu u korist okrivljenog. Tuzilastvo je takodje napisalo da Milosevic snosi odgovornost za tu veliku kolicinu jer je odbio da prisustvuje sastancima na koje je bio pozvan kako bi dao svoje predloge o smanjenju tih materijala”. Kancelarija tuzioca je istakla: “Optuzeni, koji je tacno znao sta se desava, je sebe doveo u savrsen polozaj da zna u svakom trenutku koji dokument ili dokumenti su u celini irelevantni (ili bar bez bilo kakve koristi za njega) i gde da trazi materijale koji su u njegovu korist”.



Odgovarajuci na navode o kratkom vremenu izmedju hapsenja i sudjenja, tuzilastvo je podsetilo zalbeno vece da je Milosevic optuzen vise od dve godine pre toga, ali da je odbijao da se preda. Tokom tog vremena on je mogao da priprema svoju odbranu, bas kao sto je tuzilastvo pripremalo svoj slucaj za sudjenje. Kancelarija tuzilastva je takodje primetila da je Milosevic u unakrsnom ispitivanju i u uvodnoj reci kroz navodjenje imena nekih od onih koje namerava da pozove kao svedoke pokazao da je on sve to vreme pripremao odbranu.



Ponovo isticuci nadmocno znanje optuzenog, tuzilastvo je upozorilo zalbeno vece: “Uvek se mora imati u vidu da optuzeni, bolje od bilo koga drugog, zna tacno sta se dogadjalo… Tuzilastvo… nema nijednog svedoka koji je imao hrabrosti da, suocavajuci se sa svim okolnostima, predoci ukupnu sliku onoga sta je optuzeni uradio…”



Takodje, Kancelarija tuzioca obrazlaze stalne promene i odsustvo konacne liste svedoka koje namerava da pozove isticuci da su “mnogi od najvaznijih svedoka, najcesce iz straha, nisu hteli da svedoce na pocetku”. Sudjenja koja su sledila, kao i hapsenja i presude u drugim postupcima su ohrabrila te svedoke. Tuzilastvo takodje primecuje da je lista svedoka fluidna zbog toga sto novi svedoci koji se pojavljuju vode do drugih vaznih svedoka. Na kraju, Kancelarija tuzioca je obavestila zalbeno vece da su mnoge od promena na listi njenih svedoka rezultirale znacajnim smanjenjem svedoka, i zbog toga smanjile Milosevicevo vreme za pripremu.



Okrecuci se onom sto je verovatno srz argumenta prijatelja suda, uticaju pogorsanog zdravlja optuzenog na njegovu sposobnost da pripremi svoju odbranu u za to dodeljenom vremenu, Kancelarija tuzioca je kratko istakla: “Lose zdravlje optuzenog je, delimicno, rezultat njegove resenosti da sam izvede sopstveni slucaj odbrane”. Izjavljujuci da je Miloseviceva odluka da se sam brani “ocigledno pogorsala (njegovo) zdravstveno stanje” tuzilastvo je istaklo: “Ovde nije u pitanju da li je tuzilastvo neuvidjavno prema optuzenom, vec je jednostavno vazno da se pravda izvrsi prema optuzenim osobama cije je zdravstveno stanje ni u kom slucaju nije takvo da im se ne moze suditi. Ovaj optuzeni mora biti obavezan da saradjuje sa sudom tako sto ce mu za odbranu biti odredjen ogranicen period vremena kako bi se omogucilo da se ovo vazno sudjenje dovede do kraja”.



Tuzilastvo je preciziralo da pod saradnjom smatra ne samo potvrdjivanje perioda od tri meseca za pripremu, vec takodje i potencijalno prihvatanje branioca. “Pretresnom vecu je od strane tuzilastva predocena pozeljnost nametanja ili dodeljivanja branioca optuzenom. Mozda je doslo vreme da pretresno ili zalbeno vece odluce da je u interesu pravde da se zahteva od optuzenog da saradjuje.” Priznajuci da takva odluka mozda biti kritikovana, tuzilastvo je upozorilo sud: “Pretresno vece i zalbeno vece ce morati da zive sa svojom odlukom, cak i ako optuzeni, na svoju stetu, odbije da saradjuje tako sto ce odbiti unakrsno ispitivanje preko branioca ili tako sto nece pozivati svedoke koje bi inace pozvao.” Drugim recima, uprkos kritikama, interes pravde, ukljucujuci interes da se za optuzenog obezbedi adekvatna odbrana, mozda zahteva imenovanje branioca, cak i protiv Miloseviceve volje.



Odluka pretresnog veca da odredi tromesecni prekid izmedju slucaja tuzioca i slucaja odbrane je diskreciona odluka. Stvari koje su u diskreciji pretresnog veca uglavnom su odobravane od strane zalbenog veca. Ako nisu ocigledno pogresne u pogledu prava ili pokazuju zloubotrebu diskrecije, zalbeno vece ih nece menjati. Prijatelji suda tvrde da je pretresno vece pogresilo u tome koje faktore da uzme u obzir i koje je uzelo u obzir donoseci svoju odluku i da nijedno razumno pretresno vece ne bi donelo odluku kakvu je ono donelo. Moguce je da je, zbog toga sto pravila i procedure MKSJ nisu potpuno “razbistreni” na ovom nivou, zalbeno vece vise sklono intervencijama nego sto su to zalbena veca u drugim sudovima. Ipak se ne moze predvideti kako ce zalbeno vece prici ovoj diskrecionoj odluci, koja ima znacajne implikacije za slucaj odbrane kao i za konzistentnost i integritet ovog sudjenja.