Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SLUCAJ MILOSEVIC

Slobodan Milosevic je iza resetaka, ali i dalje remeti stabilnost na Balkanu
By IWPR

Mesec dana nakon hapsenja, bivsi predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic nije ni korak blizi Hagu. Naprotiv, moglo bi se reci da je, barem na prvi pogled, korak dalje od njega.


Vlasti u Beogradu su ignorisale preciznu poruku koju su im, 4. aprila 2001. uputili predsednik Tribunala Klod Zorda i glavni tuzilac Karla del Ponte, podsecajuci ih na "apsolutnu pravnu obavezu" da optuzenog "bez odlaganja predaju Tribunalu." Ignorisale su, takodje, poruke i zahteve s kojima je nedelju dana kasnije u Beograd doputovao sekretar Tribunala, Hans Holthois.


Jedan od ciljeva njegove misije je bio da osigura da se Slobodanu Milosevicu uruci Tribunalova optuznica i nalog za hapsenje. Uprkos obecanju saveznog ministra pravde da ce to uciniti, tri nedelje kasnije u Tribunalu jos kazu da "ne znaju" da li je to obavljeno. Zapravo, znaju da nije, ali cekaju da o tome budu zvanicno obavesteni. Milosevicev branilac Toma Fila javno izjavljuje da optuznica "nije i nece biti" urucena njegovom klijentu, izrazavajuci usput cudjenje "sta hoce ta Karla del Ponte?".


Karla del Ponte je prosle sedmice uputila pismo jugoslovenskom ministru pravde, Momcilu Grubacu, trazeci od njega pismeni odgovor da li je Milosevicu urucena optuznica. Ako su mediji tacno preneli njegovu reakciju, Grubac je pismo i zahtev glavnog tuzioca otpisao kao "marketinsku strategiju" kojom Karla Del Ponte nastoji da "podigne profil Tribunala u medjunarodnim medijima."


Ono sto jugoslovenski ministar ocenjuje kao "marketinsku strategiju", savetnik glavnog tuzioca Zan-Zak Zoris tumaci kao "vazan i neophodan proceduralni i pravni korak." Tuzilastvo, istice Zoris "mora da ima crno na belo, napismeno, da li je Jugoslavija ispunila tu svoju obavezu, kako bi na osnovu toga odlucilo koji ce biti njegovi sledeci potezi." Zoris je odbio da otkrije detalje ali je ukazao da tuzilac "svakako zna sta ce uciniti ukoliko iz Beograda dobije zvanican odgovor da Milosevicu nisu uruceni optuznica i nalog za hapsenje."


Karla del Ponte, po svemu sudeci, zeli da ima tu informaciju pre predstojecih poseta Parizu i Vasingtonu.


Beograd, medjutim, ne zazire previse od toga kako ce glavni tuzilac oceniti stepen njegove saradnje sa Tribunalom. Jugoslovenske i srpske vlasti ocito smatraju da su ucinile dosta da bi osigurale americku podrsku donatorskoj konferenciji za FRY, koja ce se pocetkom juna odrzati u Briselu. Podrska EU je obezbedjena, buduci da su zvanicnici Evropske Komisije i zemalja-clanica vec rekli da od Beograda "ocekuju" da ce saradjivati sa Tribunalom, ali da time nece uslovljavati svoju ekonomsku podrsku.


A Amerikanci ce se - kalkulisu u Beogradu - u ovoj fazi zadovoljiti cinjenicom da je pripremljen nacrt zakona o saradnji sa Tribunalom, kojim se dopusta mogucnost predaje drzavljana SRJ Tribunalu. Druga je stvar da li ce i kada ovaj zakon "proci" kroz skupstinsku proceduru.


Kancelarija tuzilastva u Beogradu je otvorena i njegovim je istraziteljima omoguceno da zapocnu istrage i vode intervjue sa potencijalnim svedocima zlocina. Zatim, iz srpskih je zatvora oslobodjena grupa od 143 kosovska Albanca, sto je bio jedan od znacajnih uslova za obezbedjivanje americkog ucesca na donatorskoj konferenciji.


Konacno, ali ne i najmanje vazno, saopsteno je da je jugoslovenski vojni tuzilac naredio pokretanje istrage protiv 183 vojnika i oficira, osumnjicenih za zlocine koji su doveli do smrti i ranjavanja civila, kao i do krsenja njihovih osnovnih ljudskih prava, tokom borbenih aktivnosti u pokrajini Kosovo 1998. i 1999. godine


U odnosu na sva ta "dostignuca", smatraju u Beogradu, oglusavanje o zahteve Tribunala u vezi sa Slobodanom Milosevicem je "sitnica" koja nece ugroziti zapadni medeni mesec sa novim vlastima u Srbiji i Jugoslaviji.


Ni u Tribunalu ne potcenjuju ta "dostignuca" Beograda. Nacrt zakona o saradnji je pazljivo prostudiran u raznim segmentima Tribunala i sa misljenjima i sugestijama - koje nece javno objavljivati - vracen prosle sedmice Beogradu.


Pokretanje istrage o ratnim zlocinima pripadnika VJ na Kosovu u tuzilastvu, kaze Zan Zak Zoris, "ocenjuju kao veoma pozitivan razvoj." Ne samo zato, objasnjava, sto srpsko pravosudje - kao i pravosudja ostalih zemalja ukljucenih u sukobe - ima obavezu da krivicno goni one koji su krivi za zlocine pocinjene tokom oruzanih konflikata u bivsoj Jugoslaviji.


Takav je razvoj, po njemu,"vazan i zanimljiv i zbog toga sto je Tribunal optuzio Milosevica za zlocine protiv covecnosti kao vrhovnog zapovednika snaga koje su bile ukljucene u konflikt na Kosovu 1998 i 1999. Cinjenica da su tih 183 vojnika i oficira takodje osumnjiceni za zlocine pocinjene tokom kosovskog sukoba, predstavlja neku vrstu priznanja i potvrde njegove odgovornosti za zlocine za koje je optuzen u Hagu" - said Zoris.


Tuzilastvo se, dodaje savetnik glavnog tuzioca, "nada, ocekuje i spremno je da saradjuje sa jugoslovenskim vlastima (na njihovoj kosovskoj istrazi), da im olaksa pristup informacijama koje bi mogle da im budu potrebne, kao sto i od njih ocekuje da dostave informacije koje bi mogle da budu korisne za istrage koje se, o tome, vode u Hagu."


Milosevic je danas mozda korak dalje od Haga nego sto je bio u trenutku hapsenja 1. aprila, ne toliko zato sto njegov transfer u pritvor Tribunala nije "prioritet" predsednika Kostunice, premijera Djindjica ili ministra Grubaca, vec zbog toga sto su i u medjunarodnoj zajednici skloni da prihvate argumentaciju Beograda da trenutno ima "vaznijih problema" od toga.


Tuzilac Del Ponte, medjutim, ima na raspolaganju instrumente kojima se takvo shvatanje moze staviti na ozbiljnu probu. To su, jasno, nove optuznice protiv Milosevica za zlocine pocinjene tokom oruzanih konflikata u Hrvatskoj i Bosni. Na taj bi nacin njegova medjunarodno-krivicna odgovornost prestala da bude "unutrasnji", srpski, problem.


Jos veci izazov, medjutim, predstavljala bi optuznica protiv hrvatskih generala koji su vec dugo pod istragom zbog zlocina nad Srbima pocinjenih nakon operacije "Oluja", u avgustu 1995.godine.


Tribunal je mogao da prezivi nedostatak saradnje Miloseviceve Srbije, jer je niko razuman nije ni ocekivao. Tesko bi, medjutim, mogao da opstane ukoliko bi se novoj, demokratskoj Srbiji, dozvolilo da ignorise obaveze koje imaju sve drzave pod tribunalovom jurisdikcijom.


A kljucni test za to mogla bi, upravo, da bude optuznica protiv hrvatskih generala. Jer, ako bi u trenutku kada Karla Del Ponte podigne ovu optuznicu, Milosevic i dalje bio na bezbednoj distanci od Haga, niko razuman ne bi mogao da ocekuje ili trazi od hrvatskih vlasti da izvrse svoju medjunarodno pravnu obavezu i isporuce Hagu optuzene generale.


Ako bi to Zagreb ipak ucinio, ili pokusao da ucini, suocio bi se sa zestokim unutrasnjim protestima i previranjima, mnogo ozbiljnijim od onih nedavno, u slucaju generala Norca.


Milosevic bi, tako, iz beogradskog zatvora nastavio da destabilizuje Balkan. Kao sto trenutno - imajuci u vidu sve cesce i sve brojnije demonstracije njegovih pristalica - destabilizuje Srbiju.