Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SLUČAJ KARADŽIĆ: RAZLIČITI STAVOVI TUŽILAŠTVA I SUDIJA

Nakon što je tužilaštvo odbacilo zahtev sudskog veća da uoči suđenja skrati optužnicu, nastala je pat-pozicija.
By Simon Jennings
Tužioci koji pred Haškim tribunalom vode slučaj protiv bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, ostali su pri vlastitom stavu uprkos pritisku koji sudije vrše na njih u cilju skraćivanja optužnice.



Na poslednjem sastanku koji je u sudnici održan 8. septembra, pred-procesni sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) je izneo niz sugestija u vezi s time kako bi tužilaštvo moglo da skrati vreme koje je neophodno za izvođenje dokaza – uključujući povlačenje optužbi za navodna oportuna ubistva u Potočarima uoči genocida koji je u istočnobosanskoj enklavi Srebrenici izvršen u julu 1995.



U postojećoj optužnici od 27. februara 2009. opisano je pet takvih pogubljenja bošnjačkih muškaraca i dečaka, koja su se odigrala 12. i 13. jula, a u sklopu šire operacije koju su bosanski Srbi izveli u Srebrenici.



Sudija je sugerisao i da broj opština za koje tužilaštvo planira da iznese dokaze o zločinu treba da bude smanjen sa 27 na 10 do 12.



Međutim, tužioci su se 18. septembra pismenim putem obratili tročlanom sudijskom panelu, tvrdeći kako bi se „takve dodatne redukcije nepovoljno odrazile na mogućnost tužilaštva da pravično izvede svoj dokazni postupak“.



Kvonov predlog da tužilaštvo dodatno skrati optužnicu – nakon što je već pristalo da, odgovarajući na zahtev sudijinog prethodnika u ovom slučaju, lorda Iana Bonomija (Iain Bonomy), učini izvesna skraćenja – doveo je do gnevnog protesta u bosanskoj prestonici Sarajevu.



Pripadnici pojedinih udruženja žrtava rata zaposeli su prošle sedmice ulice, spaljujući slike sudija Tribunala ispred gradske kancelarije Ujedinjenih nacija.



Postoji zabrinutost da bi, ukoliko tužioci redukuju količinu dokaza i u svom dokaznom postupku smanje broj poprišta zločina, time bila dovedena u pitanje njihova nastojanja da dokažu najteže optužbe protiv bivšeg predsednika regiona u kojem preovlađuju Srbi (Republika Srpska, RS).



Protiv Karadžića je podignuta optužnica od 11 tačaka, u kojoj se on po dve tačke tereti za genocid zbog prisilnog trajnog raseljavanja Bošnjala i bosanskih Hrvata iz većeg dela Bosne, kao i za masakr koji je u Srebrenici 1995. počinjen nad oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.



Karadžiću će se suditi i za troipogodišnju opsadu Sarajeva, u kojoj je stradalo do 12,000 civila.



Sudije su već skratile optužnicu u odnosu na prvobitnu verziju, u kojoj je Karadžić bio optužen za organizovanje zločina počinjenih na području 45 opština.



Ističući kako navodna oportuna ubistva u Srebrenici treba da ostanu u optužnici, tužioci kažu da ta optužba ukazuje na stravičan tretman kojem su bili podvrgnuti Bošnjaci od strane snaga bosanskih Srba nakon što su bili prisiljeni da napuste enklavu.



„Oportuna ubistva u Potočarima odražavaju nivo terora kojem je bilo podvrgnuto civilno stanovništvo i koji je stoga relevantan za prisilno napuštanje srebreničke enklave“, poručili su oni sudijama 18. septembra.



Ti dokazi su važni i zbog toga jer se njima pobija Karadžićeva tvrdnja da se nakon pada Srebrenice prema civilima postupalo humano – kažu tužioci.



Tužilaštvo je i ove sedmice ponovilo kako je voljno da svoj postupak skrati za trećinu i dokaže navodne zločine u ukupno 17 opština, kao i u dva pritvorska logora – u Brčkom i Banja Luci.



Međutim, ono nije pristalo i na dodatna skraćenja u pogledu broja obuhvaćenih opština, tvrdeći kako planira da iznese tek neznatnu količinu dokaza za svaku od njih.



„Tužilaštvo je odabralo svega nekoliko svedoka za većinu preostalih opština, a dokaze namerava da predoči ekspeditivno“, obavestili su oni sud, napominjući kako bi smanjivanje broja opština isuviše ograničilo Karadžićevu navodnu odgovornost, te da se pri tom ne bi uštedelo dovoljno vremena.



„Cena daljeg smanjivanja broja opština, uskraćivanja važnih dokaza sudskom veću i umanjivanja optuženikove krivične odgovornosti daleko je veća od minimalnog smanjivanja trajanja suđenja“, dodalo je tužilaštvo.



Sudije će sada razmatrati argumente koje je iznelo tužilaštvo. Međutim, po pravilima Tribunala, ukoliko ocene da je to neophodno, one mogu od tužilaštva zahtevati da pre početka suđenja – koji bi, kako sada stvari stoje, trebalo da usledi 19. oktobra – dodatno skrati optužnicu.



U tom slučaju bi sudije, a ne tužioci, bili oni koji bi verovatno odlučili o tome koje bi optužbe sa postojećeg spiska bile odbačene, premda tužioci imaju pravo da se žale na eventualnu takvu sudijsku odluku.



Na sudije se vrši pritisak da okončaju suđenje, pošto sud nastoji da okonča mandat koji su mu poverile Ujedinjene nacije. Trebalo bi da sud svoj rad privede kraju do isteka naredne godine, ali je planirano da sve ipak potraje do polovine 2013., kako bi se okončali preostali procesi. Kvon je izjavio da suđenje Karadžiću ne bi trebalo da traje duže od dve i po godine.



Zastojem do kojeg je došlo zbog različitih stavova sudija i tužilaca ponovo je pokrenuto trajno pitanje krajnjeg cilja koji Tribunal želi da ostvari izvođenjem pred lice pravde osumnjičenika iz bivše Jugoslavije.



Otkako je 1993. osnovan, sud je nastojao ne samo da osudi one koji su odgovorni za najteže zločine počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, i da žrtvama zločina stvori osećaj pravde, nego i da ponudi istorijsko objašnjenje samog sukoba.



„Jedan od eksplicitnih ciljeva Tribunala bio je da obezbedi istorijsku građu [o onome što se dešavalo tokom rata], a ne samo da osigura osude“, objašnjava Pol Trup (Paul Troop), koji je u Haškom tribunalu branio optuženike.



„A moguće je da tužilaštvo – kao i međunarodna zajednica, kao i žrtve u Bosni – imaju osećaj da će, ukoliko on [Karadžić] ne bude gonjen za zločine koji najviše odražavaju njegovu krivicu, tužilaštvo nekako ostati prikraćeno.



„Tužilaštvo nipošto neće hteti da bude shvaćeno kao neozbiljno. Ako neko već bude morao snositi odgovornost za [skraćenje optužnice], siguran sam da će tužioci hteti da taj teret ponesu sudije, a ne oni sami.“



Nakon prevremenog oslobađanja bivše članice predsedništva bosanskih Srba, Biljane Plavšić – koje je Tribunal najavio ove sedmice – nastupio je talas kritike od strane organizacija žrtava koji se ticao onoga što one, sa stanovišta svoje potrebe za pravdom, smatraju propustima Tribunala.



Pošto je priznala da je – kao neko ko je, zajedno sa Karadžićem, bio član predsedništva bosanskih Srba – kriva za političke, rasne i verske progone, Plavšićeva je u februaru 2003. osuđena na 11 godina zatvora. Prvobitno je bila optužena po osam tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji su – uključujući i genocid – počinjeni u Bosni.



„S obzirom na blago kažnjenu i prerano oslobođenu Biljanu Plavšić, bilo bi krajnje pogrešno ponovo načiniti kompromis, pribeći lakšem rešenju i osloboditi jednog od malobrojnih ključnih počinitelja koji nisu izvedeni pred lice pravde [i] faktički mu dodatno skratiti optužnicu. Koliko još puta će žrtve biti izneverene?“, zapitao se u razgovoru za IWPR dr Marko Atila Hoare (Dr Marko Attila Hoare), specijalista za Balkan sa londonskog Univerziteta Kingston i bivši istražitelj pri sudu.



Trup je rekao da će se, kada različiti slučajevi dospeju pred sud, sudije suočiti s pitanjem utvrđivanja prioriteta.



„Očito je da će interes žrtava biti taj da tužilaštvo njihov gubitak adekvatno razmotri, dok je zadatak sudija drugačiji“, rekao je on za IWPR.



„Oni moraju da usaglase izvestan broj različitih interesa – poput efikasnosti [suđenja], jačine optužbi i visine troškova – sa privođenjem osumnjičenika pravdi. Zbog toga se u tom procesu čak ni slučajevi koji to najviše zaslužuju neće pojaviti pred sudom.“



No, po rečima Hoarea i Trupa, konačan broj mesta na kojima su počinjeni zločini, i koja će biti uključena u optužnicu, uticaće na sposobnost tužilaštva da dokaže najteže optužbe, poput genocida.



Najvažnije je da se optužnica ne dira i da broj opština više ne bude smanjivan kako bi sudije imale uvid u sve navodne zločine koji su u Bosni počinjeni tokom sukoba – rekao je Hoare.



„U pogledu utvrđivanja obrasca genocida na području čitave zemlje, važno je u optužnici zadržati što širu osnovu kada je reč o opštinama“, kazao je on.



Jadna od glavnih nedoumica koje su proizašle iz rata jeste pitanje da li je postojao plan da se širom Bosne počini genocid, ili su pak zločini koji su se dogodili u različitim opštinama bili manje povezani – objasnio je Hoare.



„U skladu sa tim, što više smanjujete osnovu zločina, dobijate sve iskrivljeniju sliku. Da bi bila pojašnjena čitava slika, morate imati što širu optužnicu“, kazao je on.



Uprkos namerama koje su sudije spominjale minulih sedmica, Trup smatra kako je malo verovatno da će sudije tužilaštvu narediti dodatno skraćenje optužnice.



Dosadašnji procesuirani slučajevi pokazali su da sudije mogu prihvatiti stav tužilaštva o optužbama i nastaviti proces, pošto im pravila omogućuju da vreme štede na druge načine, kakav je ograničavanje vremena namenjenog za ispitivanje svedoka.



„Moj stav je da je tužilaštvo računalo sa rizikom, jer smatra da je Karadžićev slučaj prilično specifičan. U ranijim slučajevima, kada su sudije pozivale tužilaštvo da smanje broj optužbi, a tužilaštvo ne bi to učinilo, ni sud nije imo volje da to čini“, kazao je Trup.



„Sudije neće hteti da započnu ovaj proces nečim što sa stanovišta žrtve ima negativan predznak.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.