Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Slovencki i hrvatski privrednici otvaraju put stranim investicijama

Pise Vladimir Cvorkov iz Novog Sada
By Vladimir Cvorkov

Privrednici ove dve zemlje su, ili direktni posrednici izmedu srpskih firmi i stranih ulagaca, ili ih strane kompanije uposljavaju kao svoje predstavnike iz EU jer dobro poznaju trziste. Najzad, teze vidljivo golim okom - Srbiji ovo pomaze da posalje signale da vise nije rizicno ulagati u zemlju. Slovenacka i hrvatska menadzmentska ekspertiza, dodatno, navodi i neke sprske firme da zaposljavaju njihove kadrove.


Ekonomski eksperti kazu da je samo prisustvo investitora iz Hrvatske i Slovenije znacajno za srpsku privredu koja, osiromasena nedavnim ratovima, vapi za svezim kapitalom, ali je verovatnno najvaznije to sto oni salju signal investitorima iz Evropske unije da se rizik ulaganja na srpsko trziste smanjio.


Prema podacima Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije, ukupna ulaganja iz Slovenije od 2000. godine na ovamo premasuju cifru od 500 miliona evra, dok hrvatske investicije iznose oko 50 miliona evra. Ukupne strane investicije u Srbiju u istom periodu, prema recima Aleksandra Miloradovica iz srpske Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, iznose blizu tri milijarde evra.


Ekonomski odnosi Srbije sa dvema drzavama s kojima je nekada zajedno egzistirala u socijalistickoj Jugoslaviji poceli su da se obnavljaju nakon demokratskih promena u Beogradu u oktobru 2000. godine. Samo deset godina ranije, Jugoslavija se nalazila pred raspadom, a Srbija je bila u direktnoj konfrontaciji sa Slovenijom i Hrvatskom koje su zelele da se odvoje od dotadasnje zajednicke zemlje.


Sukob je poceo bas u privredi, a Srbija, na cijem se celu tada nalazio Slobodan Milosevic, proglasila je bojkot slovenacke robe. Uskoro je poceo rat, prvo u Sloveniji, a zatim i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.


Sada, investitori iz ove dve drzave ulazu u kupovinu srpskih preduzeca u procesu privatizacije, ali i na berzi, ili putem ponuda za javno preuzimanje akcija. Takodje, ostvaruju green field investicije, gradeci nova postrojenja i hipermarkete.


Slovenacke kompanije investiraju u vrlo sirok spektar privrednih sektora kao sto su trgovina, prehrambena, metalopreradjivacka i druge industrija, dok su se preduzeca iz Hrvatske fokusirala na prehrambenu i industriju gradjevinskih materijala, navode u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom.


Najveci slovenacki ulagaci su trgovinska kuca "Merkator", koja je ulozila 38 miliona evra u izgradnju hipermarketa u Beogradu i planira petogodisnje ulaganje u Srbiju u vrednosti od 200 miliona evra, te masinski koncern "Cimos" koji je privatizovao kikindsku “Livnicu”, gde bi, kroz cenu i ulaganja, trebalo da ulozi 100 miliona evra.


Vrlo su aktivne slovenacke kompanije bile i na berzi gde su preuzele pakete proizvodaca mineralne vode “Palanacki kiseljak”, prevoznika “Transped”, proizvodjaca tepiha “Sintelon”...


Nenad Gujanicic, broker na Beogradskoj berzi, potvrdjuje da su Slovenci vrlo znacajni berzanski ulagaci. "Prisutan je veliki broj slovenackih kompanija, ali i fizickih lica. Oni su, uz nekoliko svedskih investicionih fondova, najveci igraci na Beogradskoj berzi", kaze on.


Dva najveca ulagaca iz Hrvatske svakako su prehrambena kompanija "Agrokor" i gradevinski koncern "Nexe group". "Agrokor" je upravo u procesu preuzimanja najvece srpske uljare, "Dijamanta" iz Zrenjanina, a jos su 2003. kupili proizvodjaca smrznute hrane "Frikom" iz Beograda.


"Nexe group" postao je vlasnik ili suvlasnik niza dobrih srpskih kompanija u sektoru gradevinskih materijala. Medju njima su najznacajnije fabrika keramike "Toza Markovic" iz Kikinde i kamenolom "Jelen Do".


Jedan od nacina na koji hrvatski, a narocito slovenacki privrednici otvaraju trziste za druge investitore je direktno posredovanje u kupovinu srpskih kompanija od strane stranih ulagaca.


Na Beogradskoj berzi aktivne su tri brokerske kuce u slovenackom vlasnistvu: "AC broker", "Ilirika Investments" i "Beopublikum". Pored trgovanja akcijama za srpske i investitore iz regiona, ove brokerske kuce posredovale su pri ulasku zapadnoevropskih kompanija u neke od najznacajnijih srpskih firmi.


Tako je "Beopublikum" bio zastupnik vodeceg svetskog proizvodjaca piva "Interbrew" prilikom preuzimanja "Apatinske pivare", najvece u Srbiji. Ulaganje belgijske kompanije iz septembra 2003. godine, vredno 327 miliona evra, bila je najveca dotadasnja investicija u srpsku privredu.


Drugi slovenacki broker na Beogradskoj berzi "Ilirika Investments" posredovao je prilikom kupovine vise od 29 procenata vodece farmaceutske kompanije u regionu, "Hemofarma" iz Vrsca, od strane holandskog investitora "Aktiva Sei".


Dalje, mnoge kompanije iz EU kada zele da dodju u Srbiju angazuju slovenacke menadzere, koji su dobri poznavaoci prilika na srpskom trzistu.


S druge strane, na celnim mestima predstavnistava nekih stranih kompanija u Srbiji nalaze se menadzeri iz Slovenije. Direktor ogranka Privredne komore Slovenije u Beogradu Dmitar Polovina to objasnjava cinjenicom da slovenacki privrednici poznaju obe strane medalje - i nacin poslovanja na zapadu i srpski mentalitet i poslovne obicaje.


"Direktori stranih banaka u Srbiji cesto dolaze iz Slovenije, bilo da su Slovenci ili Austrijanci ili Nemci koji su prethodno radili u Ljubljani. Takav primer imamo, recimo, u Raiffeisenbank u Beogradu", navodi Polovina.


Od velike je vaznosti, najzad, poruka koja se salje stranim investitorima, da je sigurno ulagati u Srbiju.


Aleksandar Miloradovic iz SIEPA-a kaze da su ulaganja iz te dve drzave zapravo poruka potencijalnim investitorima iz EU da "kod nas postoje regionalna saradnja i ekonomska stabilnost".


Zarko Maletin, direktor Fonda za podrsku investicija u severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini, navodi da se susretao sa slucajevima da investitorima iz EU upravo Slovenci otkrivaju srpsko trziste i uvode ga na njega.


"Strani ulagaci u Srbiju dolaze najcesce preko svojih predstavnistava u Sloveniji, a njihove delegacije predvode slovenacki menadzeri, koji se ovde odlicno snalaze i osecaju se kao domacini", tvrdi on.


"Takodje, pojedine kompanije svetskog ugleda vec sada pocinju da premestaju svoja predstavnistva iz Slovenije u Srbiju. Nisam u prilici da govorim o konkretnim imenima, ali je rec o marketinskim kompanijama, a marketing je vrlo bitna infrastruktura za svaku privredu", kaze Maletin.


"Mentalitet dva naroda je isti i to omogucava uspostavljanje lakse veze izmedu srpskih i zapadnoevropskih privrednika. Slican primer imate i u Rusiji, gde se na celu brojnih predstavnistava firmi iz EU nalaze - Srbi", kaze Polovina.


On navodi da su se cak i neke privatne srpske firme odlucile na, za ovdasnje prilike, krajnje neuobicajen potez: angazman menadzera iz Slovenije.


"Takav slucaj imamo u "Verano Motorsu", zvanicnom zastupniku "Peugeota" za Srbiju i Crnu Goru. Doveli su Igora Sauperla koji ima veliko iskustvo u trgovini automobilima."


"To je vrlo znacajno zbog edukacije ovdasnjeg menadzmenta. Jer ko je pod sankcijama bio izolovan 10 godina, ne moze da dobro poznaje tokove savremenog poslovanja u svetu. A ovde jos uvek imamo direktore koji nikada u zivotu nisu bili u inostranstvu te takvi menadzerski transferi mogu mnogo da pomognu u priblizavanju srpske privrede EU", veruje Polovina.


Polovina i srpski zvanicnici i nezavisni analiticari slazu se u oceni da vec i sama cinjenica da slovenacki i hrvatski investitori vrlo aktivno posluju u Srbiji predstavlja svojevrsnu pozivnicu kompanijama sa zapada da pocnu da ulazu ovde.


Najveca prepreka stranim green field investicijama , to jest ulaganjima u izgradnju novih postrojenja, predstavljaju zakonska i ustavna resenja koja ne dozvoljavaju da stranci u Srbiji postanu vlasnici zemljista.


Zarko Maletin predocava: "Zajedno sa Slovencima i Hrvatima nasledili smo istu pravnu regulativu iz nekadasnje drzave. Zapadnjaci te zakone cesto ne mogu da razumeju".


S druge strane najveca green field investicija poslednjih godina u Srbiji bila je izgradnja pomenutog "Merkatorovog" hipermarketa.


"Merkator je platio zemljiste u Beogradu za 7,5 miliona evra, a nije ga dobio u vlasnistvo. Koji bi to stranac uradio? Nijedan!"


"Stvar je u tome sto pojam gradskog gradjevinskog zemljista, koje se ne dobija u vlasnistvo vec na koriscenje, nije poznat nigde u svetu. Ali ljudi iz Merkatora su znali da to sto su dobili zemljiste na koriscenje u Srbiji prakticno znaci da su ga kupili", objasnjava Dmitar Polovina i dodaje da "to moze samo da privuce zapadnjake i ohrabri ih na ulaganja u Srbiju".


Prve green field investicije iz zapadnoevropskih zemalja stigle su tek posle slovenackih.


"Preko 300 slovenackih firmi trenutno radi u Srbiji. Slovenija je takodje clan EU i to investitore iz Nemacke i drugih zemalja moze samo da podstakne da i oni ovde ulazu", kaze Polovina.


Najpoznatiji srpski nezavisni konsultant za strana ulaganja Milan Kovacevic smatra da je prisustvo slovenackih i hrvatskih investitora ocekivano. "Sasvim je prirodno da kapital lakse prelazi one granice gde nailazi na manje barijere ", kaze.


"Kompanije iz tih zemalja brzi su investitori. U ekonomskoj teoriji postoji pojam trzista u nastajanju i uloga hrvatskih i slovenackih investitora ogleda se u otkrivanju srpskog trzista kompanijama iz zemalja koji su najveci svetski izvoznici kapitala", navodi Kovacevic.


"I ranije se desavalo da u tranzicione zemlje najpre udje kapital koji nije samo trzisno obojen. U Poljskoj, na primer, gde su prve vece investicije nakon pada komunizma stigle od americkih Poljaka i tako otvorile vrata velikim, trzisno orijentisanim investitorima", ukazuje Kovacevic.


S ovom tezom slaze se i Marija Vukosavljevic, navodeci da "ako su slovenacke i hrvatske investicije sigurne, to znaci da i investitori iz drugih zemalja nemaju razloga da strahuju kada ulazu u Srbiju".


Zarko Maletin navodi da "Slovenci prepoznaju da je ocena o visokom trzisnom riziku za ulaganja u Srbiji koja, nakon decenijske politicke i ekonomske krize, vazi na Zapadu ipak previsoka. Oni vrlo lako i hrabro ulaze u srpske kompanije".


Nenad Gujanicic objasnjava da je danas u svetu sve manje investitora koji zele da ulazu na rizicna trzista. "Investitori biraju sigurnija mesta, bez obzira na nize prinose. Do pre dve godine srpsko trziste bilo je izuzetno rizicno, desavalo se da akcije pojedinih firmi padnu i za 200 do 300 procenata u vrlo kratkom roku."


"Dolazak stranih investicionih fondova, najpre slovenackih, oznacio je da se na srpskom trzistu moze normalno poslovati ", kaze Gujanicic.


"Uloga Slovenaca u ovom procesu je vrlo bitna. Oni zapravo stvaraju trziste spremno za dolazak velikih investitora koji traze garancije za svoja ulaganja", navodi on.


"Kompanije iz EU cesto kontaktiraju slovenacku privrednu komoru i raspituju se o mogucnostima za ulaganja u Srbiju. Traze savete i objasnjenja", zakljucuje Dmitar Polovina.


Vladimir Cvorkov je ekonomski novinar novosadskog lista Dnevnik