Slobodanov Advokat

Advokat Slobodana Milosevica negira utemeljenost Tribunala za ratne zlocine, uprkos tome sto u radu suda u Hagu i sam ucestvuje kao bilo koji drugi srpski advokat.

Medjutim, nije to jedina protivrecnost. Poznat kao energican branilac, on optuzene savetuje kako predaja ima dobrih strana. Tvrdi nacionalista, izgleda da je u javnosti priznao jedan od kljucnih stubova odbrane svog najcuvenijeg klijenta.

Ukratko, Toma Fila je enigma. Sa raznih strana opisivan kao raskosan, prevrtljiv i podrugljiv, ili nesto sasvim drugo, ovaj advokat retko kad ne krasi naslovne strane.

Tokom poslednjih godina, branio je cetiri optuzenika pred Haskim tribunalom - a njegov najozloglaseniji klijent, Slobodan Milosevic, tek treba da se pojavi pred tuziocima.

Fila je septembra meseca prosle godine, u predvecerje demokratskih promena, banjaluckom magazinu "Reporter" izjavio da ne ocekuje da Milosevic bude izrucen Hagu. Ukoliko bi se to ipak dogodilo, nastavio je Fila, bi bio vise nego voljan da preuzme taj slucaj.

Pri stezanju obruca oko rezidencije bivseg predsednika, koje ce 1. aprila rezultirati i njegovom predajom, Fila se u inostranim medijima pojavio kao samopouzdan, uzdrzan i ocigledno u potpunosti nadlezan za predsednikovu odbranu.

Sin poznatog beogradskog advokata Filote File, Toma Fila zastupa Jovanku Broz - udovicu coveka koga je Milosevic obozavao. Veza s vrhovnim ocem jugoslovenstva, za cijom je pozicijom Milosevic zudeo, navodi se kao jedan od razloga zbog kojih ga je bivsi predsednik i unajmio.

Ali sprega izmedju zastupnika i klijenta moze postati jos cvrsca - zbog njihovog neumoljivog opiranja Haskom tribunalu i cvrstog oslanjanja na srpski nacionalizam.

"Ja sam - i s ponosom to kazem - srpski nacionalista", kaze Fila. "Svako putovanje u Hag cini me jos vecim."

U intervjuima on tvrdi da nije podrzavao Milosevica u periodu dok je ovaj bio na vlasti. Ipak, njegovo opozicionarstvo nije, cini se, pripadalo umerenijem delu spektra srpske politike. Naprotiv, Fila je jedan od osnivaca ultranacionalisticke Stranke srpskog jedinstva (SSJ), koju je ranije predvodio zloglasni paravojni vodja Zeljko Raznatovic Arkan. "Kad pozelim otici u posetu, na pice", hvalio se jednom, "imam zadovoljstvo da pijem viski koji mi licno Arkan sipa."

Njegovi stavovi oko izrucivanja optuzenih Haskom tribunalu nisu bas diplomatski. "Svako ko nase ljude preda Hagu", kaze on, "jeste cisto srpsko djubre".

Ipak, 4. oktobra 2000, samo dan pre nego je Milosevic izgubio vlast, Fila je opisao pregovore - kojima bi se garantovao imunitet njegovom klijentu pred tuzilastvom, u zamenu za garanciju mirne predaje vlasti - kao losu ideju, buduci da bi to znacilo i "kraj Tribunala". To je rekao i novinskoj agenciji Sense: "Ako bi se dogodilo tako nesto, svi zastupnici odbrane, ukljucujuci i mene samog, zahtevali bi oslobadjanje nasih klijenata na osnovu krsenja statuta Tribunala".

Jugoslovenska vlada jos uvek ne daje nagovestaje kako bi Milosevic mogao biti izrucen, cak ni posle moguceg domaceg sudjenja za korupciju. Mada je specijalni izaslanik Haga nedavno dosao u Beograd sa nalogom za hapsenje, Fila tvrdi kako njegovom klijentu nije urucen nikakav medjunarodni dokument koji se odnosi na ratne zlocine.

Uprkos ugledu koji koji uziva, Filina reputacija nije stabilna. Po misljenju Tihomira Konstantinovica, zaposlenog u njegovoj kancelariji poslednjih dvadeset godina, neobuzdan temperament u izvesnim situacijama ugrozava Filin, inace, dobar pravnicki instinkt.

Drugi posmatraci u Hagu pominju njegovo impulsivno, pa i nedolicno ponasanje u sudnici. Fila se hvali opaskom koju je pre nekoliko godina uputio prvom haskom tuziocu, Ricardu Goldstonu: "Rekao sam mu da su moji preci sisli sa drveta banane 500 godina pre njegovih i da to ima na umu."

Fila, takodje, uspeva da pomiri svoja medjusobno protivrecna stanovista. Mada odvraca optuzene od predavanja Hagu, jasno im stavlja do znanja da ce svakome ko to dobrovoljno ucini kazna biti prepolovljena.

Pre cetiri godine, rekao je da veruje kako je Hag osnovan u nameri da se Srbija baci na kolena.

To bi se ucinilo, kaze u beogradskom nedeljniku "Duga", prisiljavanjem zemlje da isplati ogromne ratne odstete - usled cega bi "njen oporavak potrajao dvesta godina".

Ali, potrebno je Srbiju prvo prikazati kao agresora u ratovima u Bosni i Hrvatskoj.

Sto je, fakticki, Fila i savetovao Milosevica da prizna nakon sto je pocetkom meseca stavljen u zatvor. Optuzen za proneveru velike sume drzavnog novca, i trazeci opravdanje, Milosevic u pisanoj izjavi - samo dan nakon hapsenja - kaze da su ti fondovi bili korisceni za podrsku bosanskim Srbima.

Jedno vidjenje sugerira da je taj dokument Milosevic doista sam napisao. Drugi pravni posmatraci veruju da mu je mozda Fila savetovao ovakav pristup kako bi time otezao ekstradiciju. Pretpostavlja se da je Kostunicina vlada dovoljno svesna da Milosevic slicno priznanje moze izreci i u Hagu - sto bi podstaklo zahteve Hrvata i Bosanaca za ratnom odstetom.

Filini saradnici bili su sokirani njegovom taktikom, s obzirom na to da je proveo mnoge godine braneci Srbiju od optuzbi Zapada za upletenost u zbivanja u Bosni.

"Ne moze se neko braniti od optuzbe za jedno krivicno delo, u ovom slucaju zloupotrebu politickog polozaja, time sto ce priznati drugo, naime agresiju na Bosnu", rekao je poznati beogradski advokat Rajko Danilovic.

Drugi beogradski advokati optuzili su Filu za dugogodisnju povezanost sa Milosevicevom tajnom policijom. Pisuci za beogradski nedeljnik "Srpska rec" 1995. godine, novinar Milovan Brkic tvrdio je da se glavna uloga File i ostalih advokata u Hagu svodi na to da prethodni rezim ograde od opasnosti kojekakvih izjava njihovih klijenata.

Brkic je rekao da su advokati brizljivo birani s namerom da uticu na procese u Hagu, tako sto bi manipulisali optuzenima i svedocima i na taj nacin ucutkali svakoga ko bi mogao da ugrozi rezim. Ukazao je na nerazjasnjenu smrt dvojice haskih optuzenika kao dokaz da su klijenti cak ohrabrivani da pocine samoubistvo da ne bi Milosevicevu vladu umesali u pricu o ratnim zlocinima.

Jedan od preminulih, general Djordje Djukic bio je optuzen za ratne zlocine tokom opsade Sarajeva. Pusten na slobodu usled nedostatka dokaza, ubrzo je, maja 1996, umro od raka u vojnoj bolnici u Beogradu. Drugi je bio nekadasnji gradonacelnik Vukovara Slavko Dokmanovic, kome je sudjeno za zlocine pocinjene u gradu, a koji se obesio u zatvoru juna 1998, pre nego sto je presuda doneta.

Obojicu je zastupao Fila. (Njegovi ostali klijenti bili su Goran Lajic, koji je oslobodjen zbog zamene identiteta, i Mladjo "Krkan" Radic, optuzeni u tekucem procesu Omarska).

Premda su ga Fila i ostali u clanku pomenuti advokati tuzili za klevetu, Brkic je svoje optuzbe ponovio i pred sudom, 31. avgusta 1999. godine. Rekao je da su njegovi izvori smesteni u samoj sluzbi drzavne bezbednosti, i odbio da navede njihova imena, s obrazlozenjem da bi to fakticki predstavljalo potpisivanje njihove smrtne presude.

Fila je odbacio sve optuzbe. "Brkica ne treba shvatati ozbiljno", rekao je IWPR-u 1999. [Videti: http://www.iwpr.net/index.pl?archive/bcr/bcr_19990906_3_eng.txt ]. "On je poznat po tome sto izmislja stvari."

Jedan od advokata pomenutih u Brkicevom clanku bio je, takodje, optuzen za laganje Tribunalu. Haski zatvorenik Dusko Tadic optuzio je svog advokata Milana Vujica za manipulisanje svedocima i ugrozavanje odbrane. Optuzbe za manipulacije svedocima nisu dokazane, ali je Vujic kaznjen zbog nepostovanja suda.

Vreme ce pokazati na koji nacin Fila namerava da se povinuje interesu suda, kao i svom zloglasnom klijentu.

Sinisa Stanimirovic je novinar beogradskog dnevnog lista "Glas javnosti".