Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Slobina Predaja

Mirovni sporazum o Kosovu prakticno se svodi na srpsku kapitulaciju pred svim zahtevima NATO-a.
By IWPR

Mirovni sporazum o Kosovu koji je danas usvojen u srpskoj skupstini svodi se na kapitulaciju pred svim zahtevima koje je NATO postavio kao uslov za zaustavljanje kampanje bombardovanja.


Ovaj sporazum je mnogo nepovoljniji od onog iz Rambujea koji je ovaj isti parlament odbacio pre dva i po meseca.


Ipak, novi sporazum je samo okvirni dokument za politicko resenje i ne bavi se pitanjima ratnih zlocina. A odgovor na pitanje od kljucne vaznosti koje se tice sprovodjenja sporazuma ce moci da se da samo u nedeljama koje dolaze.


Sporazum nalaze kraj nasilju i represiji na Kosovu koji mora da bude "trenutan i podlozan verifikaciji" kao i brzo povlacenje vojske, policije i paravojnih snaga iz pokrajine po odredjenjom planu sto je takodje podlozno verifikaciji.


NATO ce nastaviti kampanju bombardovanja sve dok se ne uveri da je pocelo povlacenje snaga.


Na osnovu fusnote sporazuma, Srbija ce imati 48 casova da ukloni svoju kompletnu protiv-vazdusnu odbranu sa Kosova i sedam dana da povuce sve svoje snage. Trupe koje napustaju Kosovo morace da se povuku na pozicije koje se nalaze iznad linje koja jos nije precizirana cime bi se ostavila tampon zona izmedju njih i Kosova.


Dalji detalji i precizan raspored faznog povlacenja ce biti odredjeni preciznijim vojnim sporazumom.


Postojeci sporazum predvidja medjunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu pod okriljem Ujednjenih nacija koje ce biti uspostavljeno u skladu sa poglavljem broj 7 Povelje UN.


Dalje se precizira da ce u vojnim prisustvu "ucestvovanje NATO-a biti znacajno" -- odnosno da ce snage biti predvodjene NATO-m -- i da ce se snage nalaziti pod "ujedinjenom kontrolnom i komandnom" strukturom. Stoga izgleda da su Beograd i Moskva odustali od posebne zone uticaja u pokrajini.


Medjunarodne snage ce imati ovlascenje da stvore bezbedno okruzenje za sve gradjane Kosova i da omoguce bezbedan povratak svih raseljenih osoba i izbeglica u njihove domove - sto je mnogo eksplicitniji i jaci mandat nego onaj koji je sadrzan u Dejtonskom mirovnom sporazumu kojim je okoncan rat u Bosni.


Savet bezbednosti UN-a bi trebalo da oformi privremenu adminstraciju na Kosovu kojom se pokrajini obezbedjuje "znacajna autonomija u okviru Federalne republike Jugoslavije." Ta privremena administracije bi imala za cilj da izgradi demokratske institucije samouprave i stvori uslove za miran i normalan zivot svih gradjana Kosova.


Kada se srpske snage povuku, bice dozvoljen povratak nekoliko stotina vojnika - pod medjunarodnim nadzorom - koji bi imale sledece zadatke: veza sa medjunarodnim civilnim i vojnim misijama; obelezavanje minskih polja; cuvanje srpskih istorijskih mesta, i odrzavanje prisustva na kljucnim granicnim prelazima.


Organizacija koja je dobila zadatak da nadgleda povratak izbeglica je kao sto je to slucaj u Bosni Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR). Stavise, humanitarne organizacije moraju da imaju nesmetan pristup pokrajini.


Politicki dijalog sa ciljem da se postigne prelazni dogovor o autonomiji bi trebalo da otpocne odmah, ali ne bi trebalo da odlozi formiranje demokratskih institucija samouprave. Stavise, one treba da su zasnovane na sporazumu iz Rambujea, odnosno prinicipima suvereniteta i teritrorijalnog integriteta i razoruzavanju Oslobodilacke vojske Kosova.


Oslanjajuci se na koncept o kome je u opstim crtama raspravljano u evropskim prestonicama proteklih nedelja, u dogovoru se takodje spominje pakt o stabilnosti za jugoistocnu Evropu. U njemu se zahteva medjunarodna podrska kako bi se promovisala "demokratija, ekonomski prosperitet, stabilnost i regionalna saradnja." On medjutim ne sadrzi konkretna obecanja.


U sporazumu se takodje ne pominju ratni zlocini. Medjutim, ako se u obzir uzme optuznica koja je prosle nedelja podignuta protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i cetvorice njegovih bliskih saradnika, izgleda da Srbija nece primiti nikakvu pomoc za medjunarodnu rekonstrukciju sve dok oni ostanu na vlasti.


Kristofer Benet, visi urednik IWPR-a, je bivsi direktor Medjunarodne krizne grupe za Balkan i autor knjige Yugoslavia's Bloody Collapse (Krvavi raspad Jugoslavije), Hurst 1995.