Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Slike na zidovima kosovske skupstine izazivaju bes Srba

Dekor u novoj zgradi iritira i Srbe i cuvare dobrog ukusa.
By IWPR Balkans

Kada udjete u renovirano krilo kosovskog parlamenta u Pristini, krug mermernih plocica u predvorju treba da pobudi asocijacije na NATO oznake – sto je neka vrsta umetnickog izrazavanja zahvalnosti Alijansi za bombardovanje koje je oteralo srpske trupe sa Kosova 1999. godine.


Sa svojim grandioznim stepenistima od mahagonija, glavna sala podseca na unutrasnjost luksuznog broda koji treba da podje na ugodno okeansko krstarenje. Ali, otvaranje prostora u koji je investirano 2,5 miliona evra, nije bilo nimalo ugodno.


Kontroverze koje su usledile posle ceremonije inauguracije 18. decembra pretvorile su ovu zgradu u prepreku, a ne u nesto sto bi trebalo da pomogne rad parlamenta.


Novac za renoviranje dali su poreski obveznici na Kosovu, dok je elektronski sistem za glasanje poklon Evropske agencije za rekonstrukciju.


Parlament radi od decembra 2001.godine, kada su Albanci, koji cine 90 procenata stanovnistva na Kosovu, ponovo dobili svoju skupstinu posle vise od jedne decenije direktne vladavine rezima Slobodana Milosevica.


Ali, kao znak da nece sve ici glatko, Hari Holkeri, sef Misije UN na Kosovu, UNMIK, odbio je da prisustvuje ceremoniji otvaranja. Prema Holkeriju, razlog je bio taj sto su murali na zidovima bilo “monoetnickog” karaktera.


Dva visoka murala, svaki visi od pet metara, sa obe strane ulaznog hola predstavljaju Skenderbega, srednjovekovnog albanskog junaka koji je porazio osmanlijsku vojsku. Treca slika prikazuje Prizrensku ligu, skup albanskih lidera koji je organizovan u devetnaestom veku i koji je otvorio put za osnivanje nezavisne Albanije 1912. godine.


”Murali u skupstini su monoetnicke prirode, dok je skupstina multietnicka institucija i murali bi trebalo da odrazavaju multietnicku prirodu kako skupstine tako i Kosova”, izjavio je Mehthild Heneke, predstavnik UNMIK-a za stampu.


Uprkos ovim kritikama, Nedzat Daci, predsednik skupstine, odbio je da ukloni murale, govoreci da bi to samo ponizilo Albance.


Umesto toga, predlozio je da predstavnici Srba iz koalicije Povratak na preostalim slobodnim povrsinama postave slike koje reflektuju njihovu istoriju.


Ali, posto u ulaznom holu vise nema prostora za slike iste velicine, oni bi, prakticno, morali da ih okace u unutrasnjosti skupstinskog kafea.


Predstavnici Srba u parlamentu nisu zadovoljni takvom ponudom i bojkotovali su sve sednice u novoj zgradi.


Oliver Ivanovic, srpski clan predsednistva skupstine, izjavio je za IWPR 23. februara da ce se srpski poslanici vratiti u parlament samo ako Albanci uklone jedan od tri velika murala, “tako da i mi mozemo staviti sliku iste velicine sa srpskim motivima”.


Ramus Tahiri, savetnik predsednika skupstine, izjavio je da je telefaksom dobio predlog koalicije Povratak u tom smislu, ali je odbio da ga razmotri zbog nacina na koji mu je ovaj dostavljen.


“Faks je upucen 'Institucijama Kosova i Metohije'”, kaze on. ”Ne mozemo razmatrati ovaj predlog u skupstini, posto je taj naziv neprihvatljiv.”


Izraz “Kosovo i Metohija”, koji se ponekad skracuje u “Kosmet”, koriste iskljucivo Srbi, i on je izvor velike iritacije za Albance koji koriste samo naziv Kosovo.


Ipak, Tahiri priznaje da albanski predstavnici – ukljucujuci i njega – nisu zadovoljni muralima. “Ove slike su lose napravljene kopije i zelimo da se osnuje komisija koja ce odluciti cime ih treba zameniti”, kaze on. “Opet, niko ne zeli da ostane zapamcen kao covek koji je skinuo velikog Skenderbega (sa zidova), bar ne pre nekih novih izbora.”


Potreba da se u javnosti zauzme patriotski stav i da se glorifikuju nacionalni heroji osobenost je kulturnog i javnog zivota kosovskih Albanaca jos od povlacenja Srba.


Na nekim mestima postavljene su statue u cast zemalja koje su bombardovale Srbiju 1999. godine. Poznat primer je minijaturna, ali uocljiva kopija americkog Kipa slobode postavljena na krov pristinskog hotela Victory.


Zake Prelvukaj, poznata slikarka koja predaje na Univerzitetu u Pristini, jedan je od mnogih intelektualaca koji smatraju da pokusaji da se patriotizam prelije u umetnost nisu bili od koristi za Kosovo.


”Zasto nisu dali kosovskim slikarima da ukrase parlament, umesto sto su dozvolili Italijanima da postave ove neukusne slike?”, pita ona. “Mi skolujemo umetnike koji prakticno gladuju zbog nedostatka posla.”


Zake Prelvukaj je kritikovala odluku da se dekoracija i opremanje skupstine prepuste italijanskoj kompaniji Mabetex koja se bavi uredjenjem enterijera, a koja je dobila podugovor za renoviranje parlamenta.


Ova umetnica kaze da su motivi koje je kompanija odabrala doneli vise stete nego koristi. “Albanci moraju biti mudri u ovoj fazi gradjena drzave“, smatra ona, “sto znaci da je trebalo odabrati autenticne simbole Kosova koji nece izazvati toliko animoziteta.


“To, zapravo, koci razvoj kosovske drzave i definitivno je narusilo imidz Albanaca.“


Bedzet Pakoli, sef grupacije Mabetex, ustao je odbranu svoje organizacije: “Slike i murali nisu ni bili ukljuceni u ugovor koji smo potpisali. Ali, kada smo primetili da u holu postoje tri visoka zida, pitali smo slikare iz Udruzenja slikara Kosova da urade tri slike. Odgovorili su da bi im trebalo oko devet meseci da zavrse posao. Niko od tih slikara nije bio spreman da dodje i radi na temperaturama ispod nule ove zime, i pati se kao sto su se moji radnici patili.


“Osim toga, slike mozda zaista nisu od velike umetnicke vrednosti, ali uveravam vas da smo vodili racuna o politickim konotacijama, kada smo pravili izbor. Na primer, uklonili smo nozeve i oruzje sa originalne slike Prizrenske lige, jer smo zeleli da slika projektuje ideju diplomatije, a ne rata i krvoprolica.


“Siguran sam da se moze uciniti vise i da bi se slike mogle poboljsati, ali mi smo ucinili onoliko koliko smo mogli. Ovi murali se mogu ukloniti i zameniti necim drugim za pet minuta. Zasto to i ne urade? Niko to jos nije trazio od mene. To je zato sto bi onda stvarno morali da se potrude i da rade, a umetnici ce umesto toga radije da sede u kosovskim kaficima i kritikuju nas.”


Jeta Dzara je menadzer projekta IWPR na Kosovu.