Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Skoplje I Bugarsko Pitanje

Makedonija i Bugarska su postigle znacajan napredak, o jezickom, manjinskom i drugim pitanjima. Ali ne bez zestokih rasprava kod kuce.
By Iso Rusi

Makedonija pada u zagrljaj Bugarske i rizikuje da izgubi svoj suverenitet potcinivsi se diktatu nove vladajuce garniture u Skoplju.


Takve nacionalisticke spekulacije, reklo bi se, mogle bi da budu od znacaja u politici samo u svrhu potpaljivanja unutrasnjih politickih raskola u okviru Makedonije. Ovo bi jos teze bilo trvditi posle nedavnog napretka u bugarsko-makedonskim odnosima. Hiljade medjunarodnih trupa koje pristizu u zemlju u ocekivanju njihovog rasporedjivanja na Kosovu predstavljaju jos vecu podrsku bezbednosti Makedonije.


Medjutim, u uzajamnim uzvracanjima, cule su se ovakve trvdnje da je vlada prodala. Politicki zivot u Makedoniji bio je neobicno intenzivan. Izgleda da se svaki dan pojavi novo pitanje koje baci u senku ono od prethodnog dana. Skandal vezan za Tajvan - uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Republikom Kinom - isprovocirao je veto na produzenje mandata snaga za preventivno rasporedjivanje UN-a (UNPREDEP) od strane Narodne republike Kine (Vidi: Iso Rusi, "Spoljasnje pretnje za unutrasnji rat", Izvestaj o krizi na Balkanu, Br. 3). Pesimisti tvrde da ovo direktno ugrozava makedonski mir i stabilnost. Daleko da je kljucna rasprava bila zavrsena kada je izbilo bugarsko pitanje.


Glavni dogadjaj bila je poseta vladine delegacije u sastavu od 15 ministara i sluzbenika, na celu sa premijerom Ljubcom Georgievskim, radi potpisivanja zajednicke deklaracije i osam medjunarodnih sporazuma. Poseti je prethodila dramaticna sednica Drzavnog saveta bezbednosti, a odmah je usledila jos zesca rasprava u parlamentu izmedju starog predsednika Kire Gligorova i novog premijera Geogievskog.


Potpisi u Sofiji oznacili su napredak: dugogodisnja lingvisticka rasprava sprecavala je dve drzave da sklope mnoge dogovore jer nisu znale kako da pomenu jezik(e) na kojima su napisani. Bugari u sustini veruju da Makedonci govore varijantu Bugarskog, dok Makedonci insistiraju da govore poseban jezik. Polozaj makedonske manjine u Bugarskoj takodje je bio jos jedan izvor neslaganja.


U novoj deklaraciji koju su potpisali Georgijevski i premijer Bugarske Ivan Kostov se kaze da je potpisana u "dve originalne kopije, od kojih je svaka na sluzbenim jezicima dve zemlje - - na makedonskom jeziku, po Ustavu Republike Makedonije, i na bugarskom jeziku, po Ustavu Republike Bugarske. Oba teksta imaju podjednaku vaznost."


Najdiskutabilnija tacka, Clan 11, pokriva pitanje makedonske manjine. U njoj se kaze da "Republika Makedonija izjavljuje da nista u njenom Ustavu ne bi moglo ili ne bi trebalo da se protumaci da je ili da ce ikada postati osnova za mesanje Republike Makedonije u unutrasnje stvari Republike Bugarske da bi zastitila status i prava ljudi/osoba koji nisu gradjani Republike Makedonije."


Kao deo dogovora, Bugarska je Makedoniji dala 150 tenkova i 150 artiljerijskih oruzja. Ovo je ozbiljan poklon. Makedonija pre toga nije imala tenkove; a vojni strucnjaci su ocenili da je artiljerijsko naoruzanje veceg kvaliteta neko ono koje je u obliku pomoci dobijeno od Sjedinjenih drzava.


Predsednik je pokrenuo zestok napad na ove dogovore. Reagovavsi na tajvansku aferu, Gligorov je po prvi put odrzao vanredan govor u parlamentu u toku osmogodisnje vladavine. Po povratku delegacije iz Sofije, otvorio je novo polje sukoba sa vladom, i prosirio svoje primedbe tako da se one odnose i na nove sporazume.


Prakticno je osudio administraciju premijera Georgievskog da se odrekla prava Makedonije da pomaze makedonsku manjinu u Bugarskoj. Takodje je rekao da razumevanje postignuto po pitanju jezika ne pruza resenje za petogodisnji lingvisticko/politicki spor izmedju dve zemlje. I ponovio je svoje uverenje da su trupe UN-a od sustinskog znacaja za bezbednost Makedonije, bez obzira na pitanje potencijalnog novog rasporedjivanja NATO-a.


Premijer mu je snazno odgovorio. Rekao je da je formulacija jezickog pitanja u makedonsko-bugarskim dogovorima jedan od pet predloga koji su dali sami Gligorovi Socijal-demokrati 1996. godine, kada su bili u vladi. Tvrdio je da clanovi koji se ticu makedonske manjine - a koje je Gligorov nazvao kapitulacijom - sadrze jezik koji je barem dva puta jaci od onog u Clanu 6 privremenog sporazuma sa Grckom, koji je potpisan u septembru 1996. godine, koji predstavlja medjunarodni ugovor pod jakim medjunarodnim nadzorom.


Stampa je izvestila da je zestina ovog spora izmedju predsednika i premijera dostigla novi nivo. Dnevnik Nova Makedonija ocenio je da se "svaki potez koji ucini vlada i svaki protiv-potez opozicije dramatiziraju i predstavljaju kao opasnost za drzavu i naciju ili kao mali drzavni udar." Nezavisne dnevne novine Dnevik prokomentarisale su "da je pitanje vremena kada ce Gligorov poceti, kao i rimski senator Katon, da zavrsava svaki govor istim recima: "Ma sta se dogodilo, Kartagena ce morati biti unistena." Naravno, ulogu Kartagene ce ovde i sada igrati vladina VMRO-DPMNE", Makedonska unutrasnja revolucionarna organizacija - Pokret za makedonsko nacionalno jednistvo Georgievskog.


Medjutim, intenzitet domacih politickih sporova bledi u poredjenu sa razmerom znacajnih politickih pitanja izmedju dve zemlje koje imaju vrlo slozen odnos. Bugarska je bila prva zemlja koja je formalno priznala nezavisnu Republiku Makedoniju (januara 1992. godine), prihvatajuci ime Makedonija koje je ova izabrala za sebe tri meseca ranije.


Ovo se dogadjalo u vreme kada je nemoguce bilo dobiti medjunarodno priznanje. Tadasnji predsednik Bugarske Zeljo Zeljev, koji je progurao priznanje Sofije, isao je jos dalje, i lobirao je kod predsednika Rusije da ucini isto. I, zaista, Jelcin je potpisao dekret kojim je pruzio priznanje u ime Rusije u avionu na povratku iz sluzbene posete Bugarskoj, a da nije konsultovao svoje ministarstvo spoljnih poslova.


Ekonomski polozaj bio je isto tako los kao i diplomatski. Grcka je svojevoljno zatvorila granicu Makedonije (od februara 1992. do oktobra 1995.), a Jugoslavija je bila pod medjunarodnim sankcijama. Medjutim, Bugarska, zajedno sa Albanijom je otvorila istocno-zapadni trgovacki koridor koji je posluzio ne samo kao eksportna ruta do Evrope i ostaka sveta vec je odigrao i kljucnu ulogu za uvoz nafte, hrane i drugih osnova za opstanak zemlje.


Odnosi su se ohladili posto je promovisana politika "ekvidistance" od strane suseda. Grcka je jos uvek odbijala da prizna Makedoniju, Albanija ju je priznala pod imenom Bivsa jugoslovenska republika Makedonija (FYROM), a Federalna republika Jugoslavija ju je priznala pod medjunarodnim pritiskom posle Dejtona. Predsednik Gligorov je na vrhuncu svoje moci kako na domacem tako i na medjunarodnom planu pokusavo da trasira srednji put medju tolikim brojem regionalnih interesa koji predstavljaju konkurenciju jedni drugima. Tokom sluzbene posete Bugarskoj 1994. godine, odbio je da potpise medjunarodne ugovore u kojima se kaze da su oni sastavljeni na "sluzbenim jezicima obe zemlje." Ovo je iz perspektive Skoplja izgledalo kao jos jedno nepriznavanje Makedonije. Tako je stvoren jezicki spor, i mnogi ugovori izmedju dve zemlje su ostali nepotpisani.


Nedavni potpisi u Sofiji su dakle oznacili otopljavanje u odnosima izmedju Sofije i Skoplja. Nova deklaracija potrvdjuje da nijedna drzava nema ili nece imati teritorijalne pretenzije na drugu. Niti ce "preuzeti, provocirati ili podrzavati akte i aktivnosti neprijateljskog karaktera jedna protiv druge...(ili) dozvoliti da se njihova teritorija koristi protiv druge od strane organizacija ili grupa ciji je cilj ugrozavanje mira i bezbednosti druge zemlje."


Takav jezik je pozdravljen na medjunarodnom planu. Evropska unija je cestitala stranama na "resavanje dugog jezickog spora izmedju dve zemlje. Bon je objavio da su obe zemlje "pruzile primer kako se teski problemi mogu resavati putem dogovora u duhu dobrosusedskih odnosa." Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Robin Kuk poslao je pismo podrske ministru spoljnih poslova Makedonije Aleksandru Dimitrovu, izrazavajuci uverenje da zemlje iz ovog regiona zaista mogu da saradjuju na konstruktivnom resavanju sukoba i izgradjuju pozitivnu zajednicku buducnost. Drzavni sekretar SAD-a Medlin Olbrajt polala je pismo Georgijevskom i cestitala mu na njegovoj izjavi da ce "vasa vlada i vlada Bugarske saradjivati na stvaranju dubljih i kooperativnijih bilateralnih odnosa na osnovi uzajamnog postovanja, poverenja i razumevanja."


U medjuvremenu, dok je diplomatski jezik privukao mnogo paznje, fundamentalne promene u makedonskom vojnom stavu skoro da nisu privukle nikakve komentare. Malo ko je posle Gligorove paljbe u parlamentu prokomentarisao ono sto izgleda kao kraj uloge UNPREDEP-a u nadgledanju granice sa Albanijom, i kao njihovo pakovanje za odlazak. Proteklih nedelja je skoro 6.000 zapadnih snaga, i odgovarajuceg oruzja, stiglu kroz solunsku luku. Vojne barake Armije Makedonije se prazne da bi se ustupilo mesto NATO-u. I dok Armija Makedonije i dalje prima poklone, ukljucujuci i najnovije obecanje o 300 dzipova, 115 transportera i lakog naoruzanja iz Nemacke, "oaza mira" zaista postaje vojna baza - bez obzira na jezik.


Iso Rusi je novinar Fokus-a.