Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sindrom - Mitrovica

Nasilje u Mitrovici ozbiljno dovodi u pitanje nacin na koji medjunarodna zajednica vlada Kosovom.
By IWPR Balkans

Bodljikava zica preko prasnjavog mosta predstavlja beznadezan prizor koji duboko tisti svakoga ko je upoznat sa prilikama na Balkanu.


Ovo je Mitrovica, trenutno zariste sukoba na Kosovu. Izgleda isto kao i stotine drugih mesta u kojima su vojne sile tokom poslednje decenije podizale raznorazne blokade: nekoliko vojnika koji se setaju s obe strane, niz nasumicno poredjanih prepreka, lenjo pregledanje povremenih vozila i pesaka odlucnih da predju na drugu stranu.


Izgled je na prvi pogled obican, ali njegovo znacenje je uvek kristalno jasno: podela.


Nedavni incidenti izmedju Albanaca i Srba ozbiljno dovode u pitanje nacin na koji medjunarodna zajednica vlada Kosovom.


Albanci koji su ziveli na severu grada pobegli su na jug i grad je potpuno podeljen, izuzev tri zgrade koje cuva sest tenkova NATO snaga. "Ovo je multi - etnicka zajednica," insistira francuski komandant, dok prolazim pored barikade od bodljikave zice.


Mitrovica je u centru izazova sa kojim se suocava UN i NATO na Kosovu. To je ujedno i najveca enklava u kojoj zivi etnicka manjina od nekoliko hiljada Srba koji su stigli u ovo sumorno mesto iz drugih delova pokrajine kao i iz juznog dela grada. Ona predstavlja poslednju sansu Srba da odrze neku vrstu zajednice na Kosovu. Ovde se nalazi baza vojnih snaga koje sigurno odrzavaju neku vrstu saradnje sa Srbijom.


Skoro 50,000 Srba zive ovde. "Podela nije prijatna. Medjutim, ukoliko ovo mesto padne, svi ovi ljudi ce krenuti severno ka Srbiji", kaze jedan srpski novinar.


Lord Robertson, generalni sekretar NATO snaga je shvatajuci vaznost ovog pitanja planirao setnju gradom u toku posete Kosovu zajedno sa glavnim generalom NATO snaga, Wesley Clarkom, radi obelezavanja godisnjice bombardovanja. U poslednjem momentu, ovi su planovi obustavljeni i to ne usled bezbednosnih ili bilo kakvih drugih sluzbenih razloga koje su naveli zvanicnici. Najverovatniji razlog je da Mitrovica nema sta da obelezi, i da bi prilika za slikanje mogla lako pokazati fundamentalni neuspeh koji je u srcu kosovskog projekta.


Medjutim, problemi idu dalje od izgradnje neke vrste zajednickog zivota izmedju Albanaca i Srba. Cak i kada se prihvati da ce punkt na mitrovackom mostu ostati godinama, ili jos gore ukoliko svi Srbi napuste Kosovo, ostaje centralni problem organizovanja stabilnog i demokratskog drustva.


U zelji da izbegne politicki eksplozivno pitanje buduceg suvereniteta Kosova, medjunarodna zajednica odlaze pitanje centralne kosovske politicke vlasti. Zapad zna da ce prvi akt bilo koje albanske vlade u Pristini predstavljati poziv za formalizovanje nezavisnosti od Srbije. Politicko neiskustvo, ostre unutrasnje podele i uticaj Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) idu u prilog ovom pristupu.


Medjutim, rezultat ne moze biti gori. Da bi se uspostavila neka vrsta politicke odgovornosti, UN naglasava da ce na jesen doci do lokalnih izbora. Kao rezultat, raspadaju se prethodne albanske politicke strukture i ne prodje ni dan da neki bivsi OVK komandant ne stvori novu politicku partiju. Ovo moze predstavljati pocetak zdrave demokratske debate.


Osim u Mitrovici. Lekcija na koju upucuje mitrovacki most nije samo uzajamno nepoverenje Srba i Albanaca. Ona ukazuje na odsustvo osnovne bezbednosti. Upadljivo je sto je UN odgodio vec dva sudjenja za ubistvo u gradu, koja nisu povezana sa nemirima, zbog toga sto se nije mogla obezbediti sigurnost svedocima, sudijama i drugim vestacima.


Na severu grada naleteo sam na patrolu UN policije koja je hapsila jednog Srbina. Toga jutra je u pijanom stanju na svadbi ubio nozem jednog gosta. Moj kolega, srpski novinar predvideo je da ce ga, posto nije u stanju da organizuje sudjenje, policija UN sprovesti do granice i predati jugoslovenskim vlastima.


Bernard Koucher, sef UN, pozalio se da su zemlje darodavci omogucile samo polovinu potrebnog kontigenta od 6,000 pripadnika. Finansijska podrska godisnjem budzetu njegove administracije takodje je u zakasnjenju. Potrebna sredstva, kako on kaze, jednaka su troskovima poludnevnog bombardovanja NATO snaga.


Kao sef civilne misije na Kosovu, Kouchner nema kontrolu nad NATO snagama koje su same izlozene unutrasnjim neslogama. Da bi stvari bile jos komplikovanije, glavna civilna tela, UN i Organizacija za bezbednost i kooperaciju u Evropi, OSCE, takodje su sklone suparnistvu i svadjama.


Kao rezultat, sprovodjenje zakona predstavlja dalek koncept dok centralna vlast gotovo da ne postoji. Na Kosovu nema Ustava, pojedinci tvrde da bi ovaj dokument krsio jugoslovenski suverenitet ili cak rezoluciju 1244 Ujedinjenih Nacija. Stoga nadleznosti lokalnih i drugih vlasti nisu definisane. UN i KFOR umorni su od svakodnevnih pitanja o suverenitetu: mi se ovde pitamo, insistiraju oni. Medjutim moguce je da se u stvari niko ne pita.


Postoji rizik da ce lokalni izbori kako kaze jedan vodeci kosovski analiticar dati demokratsku legitimnost bivsim lokalnim gospodarima rata koji trenutno upostavljaju sopsteva ekonomska i politicka carstva. Cak i otvorena politicka debata kao i u manjem obimu nezavisno novinarstvo, postaju vrlo opasni. "Novac je usao u politiku i ukoliko nekoga sada kritikujes kao da kritikujes njegov biznis", kaze jedan analiticar.


Lokalni problemi Mitrovice kao i grupa OVK pobunjenika koja se bori na istocnoj granici prema Srbiji ne predstavljaju sami po sebi problem vec fundamentalno odusustvo centralne vlasti.


Ovaj pesimizam nije u opreci sa dosadasnjim fundamentalnim ostvarenjima. Izgradnja mira je dugotrajan i izazovan proces. Izbeglice su se vratile kucama, pojavljuju se osnovne civilne institucije (registarske tablice, cak i osiguranje), polako se pojavljuje i neka vrsta ekonomske aktivnosti, iako uglavnom radi potrebe medjunarodne zajednice.


Poceo je proces svarne politicke aktivnosti kosovskih Albanaca. Probemi koji su delimicno posledica prethodne dekade jugoslovenske vojne okupacije, vodili su stvaranju podzemnih pokreta i neodgovornog politickog vladanja.


Mada trenutno stanje nije zadovoljavajuce, bice potrebne godine da se ovo ono prevazidje. Pozitivno je sto je bar sve manje onih koji vide da je jedini nacin napred u pronalazenju neke vrste nagodbe sa Srbima, cak i sa alternativnim politickim grupama u Beogradu. UN ukazuje na nedavni sporazum o razoruzanju otcepljene grupe OVK u Presevu, sto je predstavljao politicki uspeh Hashima Thacija, bivseg lidera OVK koji je pomogao da do sporazuma i dodje.


Kosovo je bilo u neizbeznom ratu, sa rizikom da ce sa sobom uvuci citav region. Medjunarodna intervencija, iako haoticna, u svakom slucaju ogranicila je posledice i umanjila njihov rizik. Jugoslavija ostaje je i dalje beznadezan slucaj, moguce je da ce doci do sukoba sa Crnom Gorom. Medjutim, mali su izlgedi da ce doci do regionalnog rata u juznom Balkanu.


Na kraju ostaje Mitrovica. Zapad je investirao mnogo sredstava na Kosovu, ponekad i ne bas tako mudro. Ipak, ukoliko zelimo da se vojnici sa mosta vrate kucama, Zapad mora po prvi put za neko vreme povecati svoj autoritet i izdatke. Sada je to vreme.


Anthony Borden je izvrsni direktor IWPR.