Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SINDIKAT STRAHUJE DA BI NESIGURNOST ZAPOSLENIH MOGLA DA NAŠKODI RADU TRIBUNALA

On se zalaže za uvođenje otpremnina, tvrdeći da produžavanje ugovora nije dovoljno.
By Simon Jennings
Nedavno produžavanje ugovora uposlenicima u Haškom tribunalu naišlo je na mlak odgovor njihovog sindikata, koji tvrdi da to nije dovoljno da bi se osoblje zadržalo do okončanja rada suda.



Zbog toga se može desiti da se Tribunal suoči sa manjkom onih nameštenika koji su mu neophodni da bi realizovao zahtevan plan rada – uključujući i suđenje bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću – pre isteka roka do kojeg bi trebalo da bude zatvoren.



Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) upošljava preko 1,100 ljudi različitih specijalnosti, kakve su međunarodno i humanitarno pravo, društvene nauke i administracija.



Prema internom saopštenju – u koje je IWPR imao uvid – Tribunal je tokom 2009. broj radnih mesta trebalo da smanji za 258. No, nakon decembarske rezolucije Ujedinjenih nacija, većina zaposlenih bi trebalo da nastavi s angažmanom do marta 2010.



„Odobrenjem Generalne skupštine [UN-a] Tribunalu su data sva sredstva i osoblje koji su mu neophodni tokom 2009.“, kaže portparolka Tribunala, Nerma Jelačić, koja nije mogla da potvrdi ostale pojedinosti.



Prema ranijem rasporedu, Tribunal je trebalo da privodi kraju svoj rad, a sva prvostepena suđenja trebalo je da budu okončana do kraja prošle godine. Trenutno bi trebalo da su u toku samo žalbeni postupci.



Međutim, kako sada stvari stoje, suđenja sedmorici osumnjičenika još nisu ni počela, dok su još u toku postupci protiv njih 45. Što je najvažnije, ne očekuje se da će suđenje Karadžiću – koji je u julu uhapšen nakon 13 godina skrivanja – moći da počne pre druge polovine ove godine.



Gust raspored suđenja i zakasnela hapšenja begunaca doveli su do toga da će sud izgleda nastaviti da radi i tokom 2011.



Iako je pozdravio produžavanje ugovora, čelnik sindikata zaposlenih u MKSJ-u, Rik Kotam (Rick Cottam), izjavio je i to da osoblje MKSJ-a od svojih poslodavaca iz UN-a ne dobija otpremnine, te pozvao na njihovo uvođenje.



Po njegovim rečima, bez otpremnine – kao nagrade ako nastave da rade do isteka ugovora – može se desiti da uposlenici počnu da traže nove poslove i odu pre vremena, dovodeći time u pitanje dalji rad suda.



„[Produžetak ugovora] ne predstavlja zlatne lisice kojima se sindikat nadao. To zapravo ljude ne čini sigurnima. Sve što se kaže jeste to da izvesnim ljudima u izvesnom trenutku ugovori mogu biti produženi. Pa, to nam je bilo poznato“, izjavio je Kotam za IWPR.



Po Kotamovim rečima, s obzirom na sadašnju atmosferu opšte ekonomske nesigurnosti, uposlenici će MKSJ napuštati pre isteka ugovora sve dok im se ne obezbedi dugotrajniji prihod.



Dvoje uposlenika je – kaže on – već dalo otkaz i otišlo na radna mesta izvan suda koja su slabije plaćena, ali na duži rok izvesnija.



„Ukoliko ste u poziciji da znate da će organizacija za koju radite biti zatvorena, [jedino pitanje je] kada ćete otići, i šta će vas navesti na to da ostanete u njoj“, kazao je on.



Nastavak oglašavanja radnih mesta na internet-sajtu MKSJ-a – u vreme kada sud nastoji da smanji, a ne poveća angažovanu radnu snagu – izgleda potvrđuje to da zaposleni odlaze pre isteka ugovora.



Time se pak otvara i pitanje o tome koliko će se brzo i efikasno novi uposlenici navići na rad u uslovima kada se na sud vrše pritisci da što pre okonča postupke.



Glavna grana u kojoj treba zadržati zaposlene jeste pomoćno osoblje organizacije, koje je – iako samo ne vodi suđenja – po Kotamovim rečima „apsolutno ključno“ za čitavu operaciju.



Mnogi od njih, na primer, rade u jedinstvenom internom kompjuterskom sistemu Tribunala, čija je uloga u svakodnevnim sudskim saslušanjima veoma važna.



„[Bilo bi] to kao kada bi vojska ostala vez kuvara i vozača“, rekao je on.



Paradoks je to da UN teži da maksimalno ubrza suđenja pred MKSJ-om, ali Kotam tvrdi da je to moguće samo ukoliko bude zadržano neophodno osoblje.



„Ukoliko želite da što pre okončamo [suđenja], mi ćemo odmah otići, a vi morate imati sposobne ljude, koji će biti spremni to da rade“, kazao je on.



Sindikat od UN-a traži i da zaposlenima koji dolaze iz bivše Jugoslavije obezbedi mogućnost da po isteku ugovora ostanu u Holandiji, kako bi se izbegao rizik diskriminacije i pretnji koji ih – kako neki od njih tvrde – čekaju kod kuće.



Tvrdi se i da bi alternativno uposlenicima iz regiona trebalo garantovati dalji međunarodni angažman u sklopu UN-a.



Trenutno ni oni uposlenici sa Balkana koji u sudu rade gotovo čitavu deceniju nemaju pravo da u Holandiji ostanu i nakon što im isteknu ugovori. Čak i posle deset godina, oni – da bi ostali – moraju imati dvanaestomesečni ugovor o daljem angažmanu.



Jedna uposlenica iz Hrvatske, koja je želela da ostane anonimna, izjavila je za IWPR kako će po isteku ugovora možda biti prisiljena da se vrati u Hrvatsku, iako u Tribunalu radi još od 1999.



Ona kaže i da u Hrvatskoj ljudi preziru MKSJ, pogotovo zbog toga što smatraju da su srpskim komandantima koji su 1991. sudelovali u vukovarskom masakru – u kojem je nad preko 200 Hrvata i ostalih ne-Srba koji su se skrivali u bolnici izvršen pokolj – izrečene isuviše blage kazne.



„Kada me ljudi [u Hrvatskoj] pitaju gde u Holandiji živim, nikada im ne kažam da sam u Hagu. Kažem im da sam u jednom ribarskom selu kraj Roterdama“, izjavila je ona. „Smesta izazivate gnev [ako pomenete Hag], čak i ako vas ljudi ne poznaju.“



Jedan uposlenik iz Srbije kaže da strahuje od pretnji, ukoliko bude morao da se vrati u domovinu. On je za IWPR izjavio da ga je policija u Srbiji dva puta zastrašivala zbog toga što radi u sudu.



„Policija u Srbiji je još uvek veoma negativno raspoložena spram saradnje s Tribunalom. Pitaju vas gde radite, vi im kažete, a onda počnu verbalno da vas zlostavljaju“, kaže on, dodajući da će takođe možda biti prinuđen da traži posao.



„Dovoljno je da jedna osoba koja je u poziciji da odlučuje o vašoj molbi ima negativan odnos prema međunarodnoj pravdi ili UN-u, a pogotovo prema MKSJ-u – i gotovo, nećete dobiti posao.“



Međutim, zvaničnici bivših jugoslovenskih država, u kojima tamošnji sudovi za ratne zločine takođe krivično gone osumnjičene učesnike sukoba, kažu da će uposlenici MKSJ-a biti dobrodošli u državnoj službi.



„Svako ko poznaje međunarodno pravo i ko je prethodno radio u Tribunalu naći će mesto u državnim institucijama Srbije“, izjavio je za IWPR Slobodan Homen, visoki zvaničnik srbijanskog ministarstva pravde.



„Oni mogu mnogo da pomognu u budućem radu, naročito kada je u pitanju međunarodno pravo i međunarodna saradnja, jer je Haški tribunal veoma važna međunarodna institucija.“



Hrvatski ministar pravosuđa je poslao sličnu poruku.



„Nema diskriminacije, niti će je biti“, kazala je predstavnica za štampu Vesna Dovranić.



Većina onih nezavisnih posmatrača iz regije sa kojima je IWPR razgovarao saglasna je sa vlašću, i tvrdi da nisu čuli za slučajeve diskriminacije bivših uposlenika MKSJ-a.



No, jedan uposlenik Tribunala iz Srbije kaže kako politička nesigurnost u njegovoj domovini znači da će, ukoliko nakon sledećih izbora ponovo bude formirana nacionalistička vlada, svako ko je ikada radio za MKSJ morati da se bori za posao u državnoj službi.



„Niko ne može da garantuje da ćemo u Srbiji i za dve godine imati proevropsku vladu“, rekao je on.



Međutim, direktor beogradskog Centra za ljudska prava, Vojin Dimitrijević, izjavio je da je Srbija napredovala u odnosu na vremena izrazito nacionalističkih vlada.



Po njegovim rečima, glavni politički protivnik MKSJ-a, Srpska radikalna stranka (SRS) – čijem se lideru Vojislavu Šešelju i sudi pred tim sudom – nalazi se u raspadanju.



Sa ovim je stavom saglasan i Marko Hoare, koji je tokom 2001. radio u istražnom timu Tribunala, i koji kaže kako – premda bi osoblje moglo imati stanovitih problema – ne predviđa da će im biti teško da nađu poslove u svojim matičnim zemljama.



„Rekao bih da postoje izvesni ljudi koji bi vas svakako zaposlili upravo zato što ste bili u Hagu, i koji bi mogli biti prilično impresionirani time“, kazao je on.



„Po mom mišljenju, većina ljudi iz regiona nije ni na koga kivna iz političkih razloga, tako da vas, ukoliko ste radili u Hagu, to neće sprečiti da konkurišete za većinu poslova.“



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.