Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Simatović zatražio odbacivanje optužbi

Odbrana tvrdi kako ne postoje dokazi za optužbe protiv njega.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 687, 8. april 2011.)

Advokati bivšeg srbijanskog zvaničnika obaveštajne zajednice, Franka Simatovića, zatražili su ove sedmice od sudija Haškog tribunala da odbace svih pet tačaka optužnica protiv njega.

Na ovakvo saslušanje, poznatije kao postupak 98bis, imaju pravo svi okrivljenici po okončanju dokaznog postupka tužilaštva, a pre no što odbrana počne da izvodi sopstvene svedoke. Nakon što saslušaju opsežne iskaze obeju strana, sudije – ukoliko zaključe da ne postoje dokazi koji potkrepljuju optužbe – mogu da presude kako optuženi nije kriv po jednoj ili više tačaka.

Simatović je obavljao različite obaveštajne funkcije pri srbijanskoj Službi Državne bezbednosti (DB), a optužen je zajedno sa šefom DB-a Jovicom Stanišićem po pet tačaka za ubijanje, progon, nasilnu deportaciju i ostale nehumane postupke počinjene tokom rata koji je u bivšoj Jugoslaviji trajao od 1991. do 1995.

U optužnici se navodi da su dvojica okrivljenih obezbeđivala logističku, finansijsku i materijalnu podršku srpskim paravojnim jedinicama – uključujući Arkanove Tigrove, Crvene beretke i Škorpione – koje su u Hrvatskoj i Bosni vršile zločine nad ne-Srbima.

I dok je Simatović odlučio da prisustvuje ovosedmičnoj raspravi po pravilu 98bis, Stanišić se izjasnio protiv toga.

Njegov advokat, Vejn Džordaš (Wayne Jordash), izjavio je kako je to zato što po pravilu 98bis okrivljenici mogu da ospore samo sve optužbe iz optužnice – a ne „pojedinačne optužbe ili ograničenu odgovornost“.

„Mi smo zauzeli stav da, s obzirom na prirodu optužnice, osporavanje pojedinih optužbi u ovoj fazi ne bi uspelo“, kazao je Džordaš.

On je primetio da bi, ukoliko bi pojedine optužbe u ovoj fazi mogle biti osporene, njegov tim „sigurno imao mnogo toga da kaže“, te da sudsko veće njihovu odluku ne bi trebalo da tumači u smislu „mi prihvatamo da postoji slučaj na koji treba odgovoriti“.

„Dokazi su slabi, a naročito su slabi u pogledu brojnih optužbi i odgovornosti [iz optužnice]“, kazao je Džordaš, dodajući da je Stanišić nameravao da uskoro zatraži privremeno oslobađanje.

„Ne brinite za smetnje proistekle iz načina na koji ste vodili odbranu“, naglasio je predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie). „Veće ne izvodi nikakve negativne zaključke.“

Potom je nastupila Simatovićeva odbrana, koja je od sudija zatražila oslobađanje po svih pet tačaka optužnice, u kojoj stoji da su Simatović i Stanišić u aprilu 1991. – u Golubiću nadomak Knina (Hrvatska) – osnovali centar za obuku srpskih paravojnih snaga i ostalih grupa povezanih sa DB-om.

Prema navodima iz optužnice, njih dvojica su organizovali, finansirali i vodili obuku u tim objektima, te osnovali i druge centre u ostalim delovima Hrvatske i Bosne.

„Odbrana smatra da tužilaštvo nije iznelo ni trunku dokaza da je Simatović sudelovao u radu kampa Golubić“, kazao je Mihajlo Bakrač, jedan od Simatovićevih advokata.

On je rekao da tužilaštvo nije dokazalo da su Stanišić i Simatović „osnovali taj kamp“, a da potom nije ponudilo ni dokaze o vrsti obuke koja se tamo dešavala, i kako se dešavala.

Bakrač je rekao kako je ocena da su Stanišić i Simatović osnovali i druge centre za obuku koje je u Bosni finansirao DB – „potpuno neosnovana“. On je kazao kako nema čak ni dokaza da su takvi centri postojali, a još manje da ih je finansirao DB.

Osim toga, ne postoji „nikakav dokaz“ za to da je ijedna od srpskih paravojnih grupa koje se spominju u optužnici bila pod kontrolom DB-a – kazao je Bakrač.

Jedna od tih grupa, poznata pod nazivom Škorpioni, navodno je bila „specijalna jedinica“ DB-a.

Pripadnici Škorpiona streljali su i ubili šestoricu bošnjačkih muškaraca i dečaka, koji su su julu 1995. bili zarobljeni nakon pada Srebrenice. Video-snimak tih ubistava – koji su načinili sami počinitelji – izazvao je gnev kada je 2005. godine bio emitovan na televizijama širom regiona, a 2007. godine je jedan srbijanski sud doneo odluku da su četvorica pripadnika Škorpiona krivi za ubistvo.

Po rečima Simatovićevih branilaca, „veliki deo izvedenih dokaza ukazuje na to da tu jedinicu nije osnovao DB Srbije“, te da ona stoga nije bila pod njegovom kontrolom.

Rasprava o Škorpionima je potom bila nastavljena iza zatvorenih vrata.

Još jedna paravojna grupa je navodno bila specijalna jedinica DB-a – Arkanovi Tigrovi, koje je predvodio Željko Ražnatović, poznatiji kao Arkan.

Arkanovi Tigrovi su smatrani za jednu od najzloglasnijih paravojnih grupa, koja je tokom sukoba delovala na području Hrvatske i Bosne, i čiji su pripadnici na različitim teritorijama pobili veliki broj nesrpskih civila. Arkan je ustreljen 2000. godine u jednom beogradskom hotelu, pre no što je mogao da bude uhapšen i da mu se sudi u Hagu.

„Odbrana ocenjuje da Arkanova jedinica nije imala funkcionalnih niti organizacionih veza sa DB-om“, kazao je Bakrač.

On je ukazao na iskaz jednog svedoka, koji je izjavio da je Arkanov „neposredni zapovednik“ zapravo bio jedan oficir Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), sve dok u maju 1992. ta vojska nije bila ukinuta.

Bakrač je ocenio i da je Arkan bio pod „operativnom istragom“ DB-a i da „[Arkanovi Tigrovi] kao takvi nisu mogli biti njihova specijalna jedinica“.

Štaviše, Bakrač je rekao kako dokazi pokazuju da su visoki zvaničnici bosanskih Srba sami pozvali Arkana u Bosnu i da je njegovo „angažovanje naredio direktno predsednik Republike Srpske“ Radovan Karadžić, kome se trenutno sudi pred Tribunalom.

„Ne postoje dokazi da je srbijanski DB sudelovao u razmeštanju tih jedinica“, kazao je Bakrač. „. . . [Postoje] samo glasine i govorkanja, i jedino na temelju toga može biti uspostavljena veza između Simatovića i tih jedinica, na krajnje posredan način“.

Simatović, nastavlja njegov advokat, „nije naredio, pomogao ili na bilo koji drugi način . . . doprineo proterivanjima ili deportacijama ne-Srba“.

Tužilaštvo će na ove navode odbrane odgovoriti naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.