Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Šešelj priznaje da Mladića savetuje oko advokata

Dvojica zastupnika koje je odabrao bivši komandant vojske bosanskih Srba trenutno nisu na spisku advokata koje je odobrio Tribunal.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 700, 8. jul 2011.)

Srbijanski nacionalistički političar Vojislav Šešelj obznanio je ove sedmice u Hagu da je Ratku Mladiću sugerisao da nema nimalo „poverenja“ u advokate koji se nalaze na zvaničnom spisku branilaca u sudu.

„Rekao sam mu: ne možeš imati apsolutno nikakvo poverenje ni u koga [od advokata] sa Tribunalovog spiska“, kazao je Šešelj, nakon što se izjasnio kao nevin u trećem postupku koji se protiv njega vodi zbog nepoštovanja suda.

Šešelj je rekao kako Mladić boravi na istom spratu Zatvorske jedinice Ujedinjenih nacija kao i on, te da se često „druže i igraju šah“.

Kao bivšem komandantu vojske bosanskih Srba – koji je 26. maja uhapšen nakon što je 16 godina proveo u bekstvu – Mladiću je 4. jula bilo naređeno da napusti sudnicu nakon što je u više navrata prekinuo sudije i odbio da se izjasni o krivici za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.

On je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što mu dvojicu advokata koje on želi za svoje zastupnike – jednog srpskog i jednog ruskog – sud još uvek nije zvanično dodelio.

Budući da branioci moraju ispuniti različite zahteve pre no što im se odobri rad u Tribunalu, oni prolaze kroz proces odabira nakon kojeg mogu dospeti na zvaničnu listu prihvaćenih zastupnika – a dvojica advokata koje Mladić želi trenutno nisu na tom spisku.

„Danas je stigla odluka da [Mladić] treba da se preseli sa našeg sprata, i ta odluka je motivisana pretpostavkom da će družeći se sa mnom, i igrajući šah sa mnom, [Mladić] dospeti pod moj uticaj, i da ću ja na njega uticati da odbije sve koji su na spisku“, kazao je Šešelj.

„Osećam se krivim zbog toga što gospodin Mladić mora da se seli zbog mene. Nezadovoljna osoba nije u stanju da se adekvatno brani na sudu.“

Otkako se 2003. godine predao Tribunalu, Šešelj je insistirao na tome da se brani samostalno, a u više navrata je obećao da će „uništiti“ Haški tribunal.

Šešelj se po devet tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući ubijanje, mučenje i prisilno raseljavanje – zbog zlodela počinjenih od avgusta 1991. do septembra 1993. godine, u nastojanju da se protera nesrpsko stanovništvo u Hrvatskoj i Bosni. On je još uvek predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), čije je sedište u Beogradu.

Krivični postupak protiv Šešelja je u više navrata odlagan, otkako je u novembru 2007. zvanično započeo sa punih godinu dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno zakazani datum. Razlog odlaganja bio je optuženikov štrajk glađu. Dokazni postupak odbrane bi tek trebalo da počne.

Okrivljenom je 2009. godine prvi put suđeno za uvredu suda, da bi potom bio osuđen na 15 meseci zatvora zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio poverljive podatke o zaštićenim svedocima.

Po sličnim se optužbama tereti i u drugom postupku, i to zbog otkrivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka.

Ovaj, treći postupak za uvredu suda pokrenut je protiv Šešelja krajem maja, a tiče se poverljivog materijala kojeg on nije uklonio sa svoje internet-stranice.

Saslušanje koje je održano 6. jula bilo je prvo Šešeljevo pojavljivanje u trećem slučaju za nepoštovanje suda, ali datum samog suđenja tek treba da bude utvrđen.

Na kraju saslušanja, Šešelj je zatražio da mu se odobri „godišnje odsustvo“ – pri čemu je kasnije pojašnjeno da to zapravo znači „privremeno oslobađanje“.

„Ja ovde neprekidno boravim osam godina i time se krše svi svetski standardi“, uzviknuo je Šešelj.

Sudije u ovom postupku za uvredu suda odbile su 8. jula taj njegov zahtev i saopštile da svaka molba za privremeno oslobađanje mora biti podneta sudijama iz krivičnog procesa.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.