Šešelj od sudija traži da odbace optužbe

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 11 March, 2011

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 683, 11. mart 2011.)

Srbijanski nacionalistički političar Vojislav Šešelj zatražio je ove sedmice od sudija Haškog tribunala da odbace sve navode iz optužnice koja je protiv njega podignuta i najavio da će zatražiti novčanu odštetu za osam godina koje je proveo u haškom pritvoru.

„Optužnica je razbijena u paramparčad“, objavio je Šešelj, dodajući kako je već obezbedio pomoć advokata koji namerava da od Ujedinjenih nacija zatraži odštetu ukoliko mu je sud ne isplati dobrovoljno.

„Tražim samo deset miliona eura pod uslovom da se isplata izvrši odmah i da više ne slušamo jedni druge“, kazao je Šešelj, koji se i dalje brani samostalno. „Ukoliko bude bilo kakvih problema . . . imam pravo da tužim svakog sudiju.“

Saslušanje poput ovosedmičnog – koje je poznato kao postupak po Pravilu 98bis – nudi se svim okrivljenicima po okončanju dokaznog postupka optužbe, pre no što odbrana počne da izvodi vlastite svedoke.

Nakon što saslušaju opsežne izjave obeju strana, sudije mogu doneti oslobađajuću presudu po jednoj ili više tačaka ukoliko utvrde da ne postoje dokazi koji bi podržali navode i optužnice. Predsedavajući sudija u slučaju Šešelj – Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) – izjavio je da bi donošenje te odluke, koja se saopštava usmeno, moglo da potraje nedeljama ili mesecima.

Tokom tri sata, koliko mu je odobreno za izlaganje, Šešelj je – kao pravnik – konstatovao kako je „sasvim jasno da ne postoje nikakvi dokazi koji bi mogli poslužiti kao osnova za osudu“.

Optužnica protiv njega je čisto politička – kazao je on – a smislile su je „zapadne sile“ koje ne žele da se on vrati u Beograd, gde i dalje vodi Srpsku radikalnu stranku (SRS).

Međutim, ta optužnica i potonje suđenje su mu istovremeno omogućile da postane „značajna istorijska ličnost“.

„Nijedan udžbenik iz međunarodnog krivičnog prava neće ubuduće biti napisan bez pominjanja mog slučaja“, uzviknuo je Šešelj. „Šta više čovek može da očekuje od svog skromnog malog života?“

Šešelj u Tribunalu boravi od 2003. godine, a tereti se po devet tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje i prisilno raseljavanje, odnosno o zlodelima koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Okrivljeni se tereti za brojne zapaljive govore i regrutovanje dobrovoljaca koji su navodno ubijali, silovali i mučili ne-Srbe u Hrvatskoj i Bosni.

Krivični postupak protiv Šešelja je u više navrata odlagan, otkako je u novembru 2007. zvanično započeo sa punih godinu dana zakašnjenja u odnosu na prvobitno zakazani datum. Razlog odlaganja bio je optuženikov štrajk glađu. U julu 2009. Šešelj je osuđen za uvredu suda zbog toga što je u jednoj od svojih knjiga obelodanio poverljive podatke o zaštićenim svedocima. Prošlog meseca je po sličnim optužbama započelo još jedno suđenje za uvredu suda.

Tokom ovosedmičnog saslušanja, Šešelj je rekao da je njegovo suđenje obilovalo „lažnim svedocima“ koji su izmišljali svoja svedočenja. Negirao je i da je bilo kada posegnuo za „govorom mržnje“ kako bi ohrabrio deportaciju i ubijanje ne-Srba.

On se osvrnuo na jedan od svojih govora, održan u srbijanskom selu Hrtkovci, koje se nalazi u pokrajini Vojvodini. Tužilaštvo je navelo da je Šešelj tamo pročitao spisak stanovnika hrvatske nacionalnosti koji treba da odu u Hrvatsku, usled čega je odgovoran za njihovu deportaciju.

„Vi znate kako se vrši deportacija“, kazao je Šešelj. „Neko mora da napusti svoju kuću ili stan, i dato mu je malo vremena da se spakuje . . . srećni su što su uopšte preživeli.“

Hrvati iz Hrtkovaca nisu bili deportovani, nastavio je on, nego ohrabreni da razmenjuju kuće sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske.

„Niko to ne može nazvati zločinom deportacije“, kazao je on, dodajući kako se u svojim govorima „zalagao za razmenu imovine“.

„Navedite mi jedan jedini govor u kojem sam podstrekivao ljude da vrše zločine“, rekao je on. „Uvek sam se protivio zločinima, uvek sam ih javno osuđivao. Tužilac je u optužnici nešto napisao, ali je zaboravio da dokaže bilo koji od tih zločina.

Šešelj je potom kazao kako tužilaštvo „zastupa tezu“ po kojoj je on „najgora osoba na svetu“.

„Ali . . . šta sam tačno ja uradio? Gde sam počinio te zločine? Gde sam podsticao te zločine?“, pitao je on. „Pošto sam najgora osoba na svetu . . . vi to čak ne morate ni da dokažete, priznajem da sam najgori pod suncem.“

Što se pak tiče dobrovoljaca koje je navodno regrutovao – i koji se često spominju kao „šešeljevci“ – njegov je zadatak bio da ih „okupi, i obezbedi im transport“, kazao je on.

„Da ste u ovoj sudnici dokazali da su dobrovoljci koje sam slao doista počinili zločine koji mi se pripisuju, ja bih makar trpeo moralne posledice“, kazao je on. „Tužilaštvo nije dokazalo da su dobrovoljci koje sam slao na front počinili bilo kakav zločin bilo gde. Nijedno ubistvo nije dokazano.“

„Nije bilo ni seksualnog zlostavljanja koje ste pokušali da dokažete“, rekao je on kasnije, dodajući da isto važi i za navodna mučenja, premlaćivanja i pljačkanje civila. A ukoliko je i bilo nekakvog otimanja, onda „to nije bila organizovana pljačka“ – kazao je on.

„Ništa niste dokazali izvan razumne sumnje, izuzev toga da me mrzite i da po svaku cenu želite da me vidite osuđenog“, uzviknuo je Šešelj.

A kada je data reč tužilaštvu, advokatica Liza Birsej (Lisa Biersay) je kazala da je okrivljeni „zagovarao ideju da Hrvatska mora biti podeljena“ i da je „okupio i rasporedio naoružane dobrovoljce, te vršio progon posredstvom govora mržnje.

„Optuženi je propagirao atmosferu straha u kojoj su Srbi i sami mogli da poveruju da su ugroženi“, nastavila je ona, opsežno opisujući kako je on stalno koristio reč „ustaše“ – oznaku za hrvatske fašiste koji su za vreme Drugog Svetskog rata kolaborirali s nacistima.

Na skupovima koji su održavani za vreme rata, Šešelj je tvrdio kako „ustaške horde napadaju srpska sela, žene i decu“, kazala je Birsejeva.

„On je istorijske nepravde koristio kao izgovor da bi osvetu i nasilje opravdao kao moralno legitimne i neophodne“, nastavila je ona.

Na meti mu je bilo i nesrpsko stanovništvo u Bosni, kazala je Birsejeva. Ona se osvrnula na jedan govor koji je Šešelj 1992. održao u Srbiji, i u kojem je rekao kako „jedino što je ostalo u Bosni i Hercegovini jeste to da se očisti leva obala [reke] Drine“, koja se nalazi na granici sa Srbijom i uglavnom je naseljavaju Bošnjaci.

Ona je rekla da su Šešeljevi dobrovoljci sudelovali u tom pokušaju „čišćenja“ i da su počinili „svirepe zločine“ na nekoliko područja u dotičnoj zemlji, uključujući i Zvornik, gde su brojni nesrpski civili bili mučeni i ubijani. Birsejeva se pozvala na reči jednog svedoka, po kome je „Šešelj imao apsolutnu vlast i sam je donosio sve odluke“.

Kazala je da je Šešelj slao dobrovoljce i u Hrvatsku, te da je okrivljeni posetio Vukovar neposredno pre no što je taj grad pao u ruke srpskih snaga 18. novembra 1991. Dok je boravio tamo, navodno je održao i skup na kojem je rekao kako „čitavo ovo područje treba očistii od ustaša“.

„Nekoliko dana kasnije, [Šešelj] se u Vukovaru obratio mnogima . . . [od svojih] dobrovoljaca koji će kasnije biti identifikovani kao najopasniji . . . [i rekao im]: ’Nijedan ustaša ne sme izaći živ iz Vukovara’“ – kazala je Birsejeva. Šešeljevi dobrovoljci su 20. novembra 1991. navodno sudelovali u mučenju i ubijanju 200 Hrvata na farmi svinja u Ovčari.

Šešelj je „žestoko“ negirao da su se pomenuti skup i potonji govor ikada desili.

Što se tiče Hrtkovaca – povodom kojih je okrivljeni tvrdio da je ohrabrivao razmenu imovine, a ne deportaciju – Birsejeva je citirala samog Šešelja, koji je u svom govoru rekao kako „u ovom selu nema mesta za Hrvate“.

„Nekoliko puta se udario po grudima i rekao: ’Neka idu u svoj zavičaj’“ – kazala je Birsejeva, dodajući da su kao odgovor okupljene mase usledili aplauz i povici „Ustaše!“. „Ljudi su te pretnje shvatili veoma ozbiljno i mnogi svedoci su izjavili da su upravo zbog tog optuženikovog obraćanja napustili svoje kuće i pobegli u Hrvatsku“, nastavila je ona.

Na kraju saslušanja, Šešelj se zahvalio tužilaštvu zbog toga što je prikazalo nekoliko video-snimaka na kojima se videlo kako se on obraća velikom broju okupljenih.

„Kada ste prikazali snimke mojih govora, učinili ste mi uslugu i podsetili srpski narod na ono što sam činio svih tih godina i kako sam stekao ugled među Srbima“, kazao je on. „Nisam bio na vlasti, ali da jesam – sve bi se završilo drugačije, verujte mi kad vam to kažem.“

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.