Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ŠEŠELJ „KONTROLISAO“ DOBROVOLJCE SRS-a

Svedok se priseća i da je okrivljenog čuo kako im naređuje da se bore u Srebrenici.
By IWPR ICTY
Bivši dobrovoljac Srpske radikalne stranke (SRS) izjavio je da je njen lider Vojislav Šešelj bio nadležan za partijske dobrovoljce u onom delu Hrvatske na koji se odnose optužbe koje su protiv njega iznete za ratne zločine.



U optužnici protiv Šešelja navodi se da su 1991. godine dobrovoljci iz njegove stranke počinili zločine u hrvatskom gradu Vukovaru i u zapadnoj Slavoniji, odnosno u onom delu Hrvatske koji su zauzeli Srbi, da bi ga Hrvati povratili vojnom ofanzivom koju su izveli 1995.



Šešelj je optužen i za podsticanje Srba na proterivanje Bošnjaka i Hrvata iz nekih delova Bosne i Hrvatske. Tužioci kažu da je Šešelj svojim zapaljivim govorima i postupcima „zastupao i ohrabrivao stvaranje homogene ’Velike Srbije’“.



Pred Haškim je tribunalom ove sedmice zaštićeni svedok VS033 Šešelja opisao kao „šefa“ koji je „kontrolisao“ partijske dobrovoljce, koji su pak imali pravo na platu, slobodne dane i penziju – što su im garantovali sertifikati koje je izdao ratni štab SRS-a.



Svedok je najveći deo svog iskaza dao iza zatvorenih vrata, a prisetio se i da je Šešelja video kako od lokalnih srpskih političara iz zapadne Slavonije prima vreću novca.



Po rečima svedoka, Šešelj je tesno sarađivao i sa vladom u Srbiji, tako da je srbijanska policija znala kada će dobrovoljci proći preko teritorije koja je u njenoj nadležnosti, pa bi uglavnom mahanjem pozdravljala njihove autobuse.



Prisetio se i da je Šešelja čuo kako dobrovoljcima SRS-a naređuje da se u Srebrenici bore zajedno sa paravojnim snagama iz Srbije, tj. Crvenim beretkama.



Svedok je opisao kako se priključio prvoj grupi koju je SRS poslala u zapadnu Slavoniju. Otputovali su – kako je ispričao – preko Bosne u zapadnu Slavoniju, gde ih je Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) smestila u logor nadomak sela Voćin.



Svedok VS033 je objasnio da se radilo o grupi kojom je komandovao Radovan Novačić, koga je postavila SRS i koji je sve vreme bio u kontaktu s partijskim ratnim štabom.



„Novačić je insistirao na disciplini i poslušnosti. Odbijao je da u dobrovoljačke jedinice prima pijanice i kriminalce, koje bi vraćao u Srbiju. Zbog toga je imao velikih problema sa Šešeljem, i Novačić mi je čak poverio da Šešelj želi njegovu smrt“, kazao je svedok.



Šešelj je pak odbacio čitav iskaz ovog svedoka, koga je srbijanski sud 1996. osudio i kaznio sa tri godine zatvora zbog više napada na ne-Srbe u Beogradu. Okrivljeni ga je stoga nazvao „teroristom“ i osporio njegov kredibilitet.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Šešelj je predočio transkripte sa suđenja svedoku u kojima stoji da je u džamiju i u jednu katoličku crkvu u Beogradu postavljao eksplozivne naprave, te da je istu stvar uradio i sa nekoliko automobila u vlasništvu Albanaca iz prestonice.



Iako je svedok potvrdio autentičnost tih transkripata, rekao je da je njegovo ponašanje u prošlosti bilo posledica „post-ratnog sindroma“, a dodao je i kako se prethodno uverio da u pomenutim incidentima niko neće biti povređen.



„Bio sam ljut zbog svega što sam video u ratu, a većinu nas dobrovoljaca vlada je zaboravila. Zbog toga sam radio te stvari“, kazao je svedok.



Na pitanje sudija o tome da li je zločine počinio po naređenjima bilo koje organizacije, svedok je odgovorio da je bio član humanitarnog fonda Srpski dobrovoljac, „koji se u to vreme nalazio u istoj zgradi gde i SRS“.



Šešelj je porekao bilo kakvu povezanost tih dveju organizacija.



Šešelj se pozvao i na izjavu jednog svedokovog prijatelja, Aleksandra Gajića, koji je kazao da su sudski tužioci svedoku „ponudili veliku svotu novca kako bi lažno svedočio protiv Šešelja“.



Prema toj izjavi, svedok „će reći da su Šešelj i SRS počinili zločine, kako bi mu haški tužioci zauzvrat dali novac“.



Svedok je pak rekao kako je njegov prijatelj bio „prinuđen da napiše izjavu“, te da je ona „prepuna laži“.



Šešelj je kazao i da je svedoka sa haškim tužiocima povezala direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP), Nataša Kandić, koja ga je potom i pripremala za svedočenje.



„Ja se jesam video sa Natašom Kandić, ali moje svedočenje nije pripremljeno. Takođe, sa haškim tužiocima sam u dodir došao preko Ljubiše Petkovića, komandanta ratnog štaba SRS-a, a ne preko nje“, odgovorio je svedok.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice, kada će pred sudom biti emitovani Šešeljevi javni govori.



Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.