Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Seselj izjavio da se nikada nece odreci cilja da stvori veliku Srbiju

By IWPR ICTY
Sudija Karmel Agijus je, pazljivo kontrolisuci statusnu konferenciju u slucaju Tuzilac protiv Vojislava Seselja, bio resen da ogranici strane na relevantne stvari koje se odnose na progres u pretpretresnim pitanjima, na zdravstveno stanje okrivljenog i na uslove u samici. Jedan od razloga za to bio je da spreci da Seselj, koji se sam brani, pokusa da preotme postupak i da isti iskoristi u svoje politicke ciljeve. Izgleda da je briga sudije da ogranici broj obracanja sudu tokom saslusanja prosirena i na to da se zastiti Seselj od sebe samog.



Odgovarajuci na sugestiju tuzioca da postoje oblasti u kojima se strane u postupku slazu (i shodno tome tuzilastvo ne mora da ih dokazuje), optuzeni je zestoko reagovao: “Srpska radikalna stranka (koju je okrivljeni osnovao – prim. autora) i ja nikada necemo odustati od cilja da stvorimo Veliku Srbiju…” Sudija Agijus ga je brzo prekinuo, upozoravajuci ga da bi trebalo da se konsultuje sa savetnicima pre nego sto reaguje: “Ne bih zeleo da upadate u izjave koje bi mogle kasnije da se upotrebe protv Vas”. Seselj je optuzen za ucesce u zajednickom zlocinackom poduhvatu koji je za cilj imao nasilno preseljenje nesrba iz znacajnih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i iz Vojvodine koja se nalazi u Srbiji. Ove oblasti u najvecem koincidiraju sa onim sto Seselj naziva “Velikom Srbijom”. Postoji mogucnost da se izjava koju je dao pred sudom moze smatrati priznanjem.



Sudija se potrudio da Seselju objasni nekoliko pravnih detalja, uzimajuci u obzir da on nije advokat (iako je studirao pravo, on ga nikada nije praktikovao kao advokat). Seselj je protestvovao da mu je sekretarijat suda zabranio da kontaktira svoje pravne savetnike (optuzeni je odbio da im da punomocje s kojim bi se oni mogli pravilno registrovati u sudu). Medjutim, kako ga je i sudija podsetio, pretresno vece nema ovlascenja nad akcijama sekretarijata suda.



Seselj je takodje zahtevao da mu svi materijali budu dostavljeni “na srpskom jeziku” (u MKSJ-u se za jezik koristi skracenica “BHS” - za “bosanski-hrvatski-srpski”) i u papiru, a ne u elektronskoj formi. On je ponovio da ne razume engleski, da nema kompjuter i da ne bi ni znao kako da ga koristi. Tuzilac, Hildegard Uerc-Reclaf, je predlozila da se pusti video snimak intervjua koji je Seselj dao na engleskom jeziku, gde ocigledno nije imao problema da razume jezik i da na njemu odgovara. Ona je takodje primetila da mu neko moze pomoci prilikom koriscenja kompjutera. Sud je odbio predlog da se u ovom trenutku pusti video snimak.



Optuzeni je takodje zatrazio da mu tuzilastvo dostavi kopije svih izjava ili svedocenja iz ostalih postupaka u kojima je pomenuto njegovo ime. Napominjuci da je tuzilastvo identifikovalo oko 1000 takvih dokumenata, tuzilac je saopstio sudu da tuzilastvo smatra da okrivljeni ima pravo da dobije ta dokumenta, uz ogranicenja vezana za zastitu odredjenih svedoka. Problem je samo u tome da li oni moraju Seselju biti dostavljeni na engleskom jeziku i na papiru.



Iako je odlozio donosenje odluke o ovim zahtevima, sudija Agijus je napomenuo da optuzeni uvek mora biti u poziciji da prati postupak, sto znaci da mu dokazi ukljucujuci one u pisanoj formi moraju biti dostupni. Pravilima je predvidjeno da dostavljanje izjava svedoka i drugih materijala na koje se tuzilastvo oslanja u postupku moraju biti dostavljeni okrivljenom na jeziku koji on razume. Medjutim, pravila MKSJ koja obavezuju tuzilastvo da okrivljenom dostavi sav potencijalno oslobadjajuci materijal (npr. materijal kojim se pobijaju optuzbe) ne obavezuju tuzilastvo da taj materijal bude na jeziku koji optuzeni razume. Sud je primetio ovu nedoslednost, ali je smatrao preuranjenim da donese odluku.



Optuzeni je takodje zahtevao od sekreterijata suda primerke svih presuda i odluka MKSJ-a na srpskom jeziku. Obzirom na cinjenicu da se sam brani, okrivljeni nastavlja da insistira da mora biti upoznat sa celokupnom jurisprudencijom MKSJ-a. Iako ovo nije striktno u nadlzenosti pretpretresnog sudije, sudija Agijus je primetio da je sekretarijat vec dostavio nesto od zahtevanih spisa i da se radi na tome da se prevede jos materijala. Sudija je rekao da ako okrivljeni oseca da je radom sekretarijata ostecen, on moze da ulozi odgovarajuci prigovor.



Gospodja Uerc-Reclaf je obavestila sud da tuzilastvo planira da pozove 63 svedoka uzivo i 40 dodatnih “svedoka po 92 bis” da bi predstavilo osnovne zlocine. Pravilo 92bis MKSJ predvidja mehanizam za podnosenje dokaza u pisanoj formi tamo gde oni samo podrzavaju vec pruzene dokaze ili se ticu istorijskih detalja ili pozadine dogadjaja. Obzirom da je Seselj optuzen za zlocine koji su nastali kao proizvod zajednickog zlocinackog poduhvata u kome je on navodno ucestvovao, tuzilastvo ce fokusirati “ziva” svedocenja na njegovo ucesce (u poduhvatu), dok ce dokaze o tome da su se zlocini odigrali dostavljati u pisanom obliku. Seselj je izjavio da ce se protiviti svim dokazima koji su predlozeni u kojima on ne bi bio u prilici da unakrsno ispituje svedoke. Sudija je rekao da bi bilo kakva odluka o tome u ovom trenutku bila preuranjena.



Tuzilac je takodje pokrenuo pitanje svoje namere da se zali protiv nedavne odluke pretresnog veca kojom su iz optuznice eliminisani zlocini u Vojvodini (u Republici Srbiji). Suocavajuci se sa dilemom koju od dve procedure da sledi u podnosenju zalbe, tuzilastvo je podnelo zahtev kojim je zatrazilo od sudije Agijusa da zadrzi mogucnost kojom se zahteva prethodna dozvola pretresnog veca, dok koristi drugu proceduru – proceduru direktne zalbe. Ukoliko Zalbeno vece odbije da razmotri zalbu tuzilastva iz razloga da je ono trebalo prethodno da pribavi dozvolu pretresnog veca, tuzilastvo bi izgubilo mogucnost da zatrazi dozvolu pretresnog veca zbog isteka za to propisanog roka. Sudija Agijus je verbalno odbio zahtev tuzilastva. [Vidi izvestaj KMP-a “Da li ce se Seselj suociti sa optuzbama za etnicko ciscenje u Vojvodini? Tuzilastvo u dilemi zbog pravila MKSJ” od 15.juna 2004.]



Na kraju, sudija se usredsredio na okrivljenog u pokusaju da ispita njegovo mentalno i fizicko stanje, upucujuci ga da bude kratak i da od toga ne pravi politicko pitanje “jer cu Vas u protivnom u tome zaustaviti”. Negirajuci da je ikada odrzao politicki govor u sudu, Seselj je zapoceo harangu protiv Karle Del Ponte, protiv kancelarije MKSJ-a za odnose sa javnoscu i nezavisne novinske agencije SENSE (netacno tvrdeci da je ona deo MKSJ-a). Posto je tvrdio da su svi ovi izvori pominjali njegovo ime u negativnom kontekstu ili, u slucaju SENSE-a, pogresno prikazali poslednju statusnu konferenciju, Seselj je zahtevao da mu se omoguci isto pravo da se obrati javnosti jednom mesecno. Iako ga je sudija Agijus prekinuo, okrivljeni se pozalio da mu je uskraceno pravo da nastavi sa svojim profesionalnim zivotom. Okrivljeni je naglasio da bi pritvor pre sudjenja trebalo da sluzi samo za sprecavanje bekstva, sprecavanje unistenja dokaza ili pritiska na svedoke. On je nastavio tvrdnjom da mu je uskracen i profesionalni i privatni zivot, prigovarajuci protiv toga sto mu se nadziru razgovori koje vodi.



Prekidajuci okrivljenog jos jednom, sudija Agijus ga je podsetio da mu je na raspolaganju prigovor protiv naloga sekretarijata suda koji moze uputiti predsedniku tribunala, te da to nije u nadleznosti pretresnog veca. Sudija je jos istakao: “Vi niste vise u poziciji u kojoj ste bili pre nego sto ste se predali. Vi ste pritvorenik”.



Cineci poslednji pokusaj, Seselj je sudiji rekao da je njegovo zdravlje u losem stanju zbog toga sto sest meseci nema kontakte sa svojom porodicom – od trenutka kada je upravnik pritvorske jedinice zahtevao da telefonske pozive koristi iz njegove kancelarije. Ovo ogranicenje okrivljeni je nazvao “ponizavajucim”. Istakavsi da nikada prema njemu nije izrecena disciplinska mera, Seselj je sudiji ponovio svoj zahtev da mu se omoguci da odrzi konferenciju za stampu u pritvorskoj jedinici u narednih 10 dana (kada su na rasporedu predsednicki izbori u Srbiji) na kojoj bi podrzao Tomislava Nikolica, kandidata Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije. “To nema nikakve veze sa sudjenjem“, zakljucio je Seselj. “Ni samnom“, odgovorio je sudija, nako cega je odlozio sudjenje.