Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SASLUŠANJE O NAVODNIM MASAKRIMA SRS-a

Šešelj pak poriče da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke sudelovali u ubistvima.
By IWPR ICTY
Nekadašnji policajac posvedočio je ove sedmice na suđenju Vojislavu Šešelju da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke (SRS) sudelovali u ubistvu 45 civila koje je u jednom hrvatskom selu počinjeno 1991.



Bivši hrvatski policajac Đuro Matovina ispričao je pred Haškim tribunalom kako se u decembru 1991. među prvima pojavio na mestu zločina nakon što je u selu Voćin (Zapadna Slavonija) izvršen masakr. Sudelovao je u istrazi „kako bi otkrio ko stoji iza tog stravičnog napada“ čije su žrtve mahom bile starije osobe.



Svedok je rekao kako je istraga pokazala da su pomenute zločine počinile „specijalne jedinice lokalnih Srba i srpski dobrovoljci iz jedinice Beli orlovi, kao i Šešeljevi ljudi“.



Srpski ultra-nacionalista optužen je za podsticanje dobrovoljaca na činjenje zločina nad ne-Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Vojvodini, u periodu od 1991. do 1993.



Prema navodima tužilaštva, Šešelj je „ohrabrivao stvaranje homogene ’Velike Srbije’ . . . nasiljem, te je stoga sudelovao u ratnoj propagandi i podsticanju mržnje spram nesrpskog stanovništva“.



Iako tužioci – zarad ekonomičnosti dokaznog postupka – navodne zločine u Zapadnoj Slavoniji nisu uvrstili u optužnicu, dopušteno im je da izvedu svedoke koji će o njima govoriti da bi pokazali kako su se pripadnici radikalskih paravojnih formacija ponašali na terenu.



Tokom suđenja, tužilaštvo je emitovalo i video-snimak hrvatskih civila koji su ubijeni u pomenutom selu.



Matovina je govorio i o broju pripadnika srpskih dobrovoljačkih formacija u Voćinu tokom 1991.



„Na samom početku sukoba, do decembra 1991., bilo ih je oko 600. Potom je, neposredno pred masakr, većina njih bila poslata natrag u Srbiju. Ostalo je svega osamdesetak dobrovoljaca, i oni su počinili ta ubistva“, kazao je on.



Međutim, Šešelj je oštro protestvovao zbog tvrdnje da su iza ubistava stajali njegovi ljudi.



On je pokušao da ospori kredibilitet svedoka tako što je predočio jednu njegovu izjavu iz 2002. godine, u kojoj je tvrdio da su zločin počinili Beli orlovi.



Matovina je negirao da su njegovi iskazi uzajamno nesaglasni.



„Beli orlovi i Šešeljevci bili su poput jedne jedinice, što sam rekao i 2002, samo nisam bio dovoljno precizan. Mislio sam da je to ista grupa“, kazao je on.



No, Šešelj je odbacio ovu tvrdnju. „Svim dobrovoljcima SRS-a bilo je strogo zabranjeno da se mešaju i udružuju sa ostalim dobrovoljačkim jedinicama pre odlaska na zadatke“, rekao je on.



Prilikom unakrsnog ispitivanja, Šešelj je insistirao na tome da su se svi dobrovoljci SRS-a povukli pre no što se dogodio masakr.



Matovina je rekao da je čuo izveštaje koji su govorili sasvim suprotno: „Nekoliko pouzdanih svedoka koji su pobegli iz Voćina rekli su mi da su među napadačima prepoznali dobrovoljce SRS-a.“



Tokom suđenja, Matovina je govorio i o počecima rata u Hrvatskoj, pri čemu je tvrdio da je neprijateljstva započela Jugoslovenska Narodna Armija (JNA).



„Oni su Srbe snabdeli oružjem i formirali ilegalne agresorske jedinice, koje su napale Hrvatsku“, izjavio je on.



Nakon toga je Šešelj, koji je sve vreme postupka delovao uzrujano, svedoka optužio da je „lažov podmetnut od strane hrvatske vlade“ – zbog čega su ga sudije ukorile.



Potom je pokušao da pokaže kako su Srbi u sukobima prošli gore od Hrvata.



„Broj Hrvata koji su poginuli u ratu iznosi 450 – oko 150 vojnika i 300 civila – dok je broj srpskih žrtava oko 1200 – preko 600 vojnika i preko 500 civila. To su činjenice, i one pokazuju ko je bio agresor i ko je u ratu bio opasniji“, rekao je Šešelj.



Okrivljeni je potom opet pokušao da diskredituje svedoka, predočavajući sudu optužnicu koja je protiv njega podignuta zbog organizovanog kriminala. Međutim, Matovina je rekao kako ne zna ništa o tome.



Šešelj je upitao i da li su zločini nad Srbima u Hrvatskoj činjeni pre rata i da li je svedok pokušao da utvrdi ko je odgovoran za njih.



„Bilo je nekih sporadičnih dešavanja i nekoliko ubistava, ali smo, kao policija, učinili sve što smo mogli da to zaustavimo i zaštitimo stanovništvo. Vršili smo istrage i u nekoliko slučajeva pronašli one koji su odgovorni, dok u ostalima, nažalost, nismo“, odgovorio je Matovina.



Šešelj nije bio zadovoljan tim odgovorom, a Matovinu je nazvao „prevarantom“.



Zatim je pokušao da na još jedan način diskredituje svedoka, optužujući ga za zlostavljanje srpskih civila.



„Matovina je učestvovao u ubistvima, premlaćivanjima i mučenju Srba na području Slatine, u Slavoniji“, kazao je Šešelj.



No, bivši policajac je te optužbe odbacio kao „besmislene i šokantne“.



Šešelj je pokušao i da ospori svedočenje Matovine po kojem su veće grupe Hrvata u Slatinu stigle nakon što su bile proterane iz svojih domova u Vojvodini (Srbija).



„Oni su došli krajem 1991. i početkom 1992. Rekli su mi da su aktivisti Srpske radikalne stranke u Srbiji na njih vršili pritisak da odu u Hrvatsku. Bili su prisiljeni da razmene kuće sa Srbima koji su želeli da se presele u Srbiju“, rekao je Matovina.



No, Šešelj je rekao da je to „smešno“. Ostao je pri tome da su Srbi u tim razmenama prolazili lošije, jer su bili prinuđeni da napuštaju veće kuće u Hrvatskoj i useljavaju se u manje u Vojvodini.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.