Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sarajevske jedinice pucale na svoje kako bi „okrivile Srbe“

Bivši general snaga bosanskih Srba koje su izvele opsadu Sarajeva kaže da je zaplakao kada je prošao pokraj poginulih vojnika bosanske vlade.
By Rachel Irwin
  • Defence witness, Dragomir Milosevic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Defence witness, Dragomir Milosevic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 773, 25. januar 2013.)

Bivši general bosanskih Srba posvedočio je ove sedmice da su snage bosanske vlade otvarale vatru na vlastiti deo Sarajeva kako bi za to okrivile srpsku stranu.

Svedok Dragomir Milošević je svoj iskaz dao u korist ratnog predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, kome se sudi pred Haškim tribunalom.

I Miloševiću se – kao generalu koji je od avgusta 1994. do kraja rata komandovao Sarajevsko-romanijskim korpusom bosanskih Srba – tokom 2007. sudilo pred Haškim tribunalom. Proglašen je krivim za teror, ubijanje i nehumano postupanje zbog namernog gađanja civila tokom artiljerijske i snajperske kampanje protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo skoro 12,000 ljudi.

Prvostepeno je bio osuđen na 33 godine zatvora, ali mu je nakon žalbenog postupka kazna smanjena na 29 godina. Milošević se trenutno nalazi na njenom odsluženju u Estoniji.

On je ove sedmice svedočio u sklopu dokaznog postupka odbrane na suđenju Karadžiću, koji je od 1992. do 1996. bio predsednik samoproklamovane Republike Srpske (RS), a tereti se za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva.

Karadžić je u više navrata pred sudom izjavio da je protivnička vojska bosanske vlade, koju su pretežno sačinjavali Bošnjaci, redovno otvarala vatru na vlastito ljudstvo i inscenirala napade kako bi isprovocirala međunarodnu intervenciju.

On je ove sedmice svog svedoka nekoliko minuta ispitivao o „namernoj muslimanskoj paljbi“.

„Je li bilo slučajeva namerne paljbe na njihovu sopstvenu teritoriju iz oružja većeg kalibra?“, pitao je Karadžić.

„Bilo je takvih slučajeva . . . sa namerom da se okrive Srbi“, potvrdio je Milošević. Dodao je da je vatra bila otvarana na samo Sarajevo, kao i na štab Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR).

„Prva stvar koju znam jeste to da su oni neprestano pokušavali da . . . stvore utisak kod UNPROFOR-a da to čine naše snage“, kazao je Milošević.

Po njegovom objašnjenju, vojska bosanske vlade bi najpre otvorila vatru, a potom od UNPROFOR-a tražila da „uloži protest protiv naše strane, jer se navodno radilo o našem oružju“.

Milošević je rekao da su „Muslimani“ neprekidno pokušavali da isprovociraju bosanske Srbe iz političkih razloga.

„Oni bi izveli neku akciju sa namerom da nas navedu da otvorimo vatru i pokažemo kako ne [poštujemo] nikakva pravila ponašanja. U vreme trajanja bilo kakvih važnih okupljanja, naše snage nisu [odgovarale] kako im ne bi davale povoda za to”, kazao je Milošević.

Potom je posvedočio kako je tokom posete turskog ambasadora Sarajevu vojska bosanske vlade „otvorila artiljerijsku vatru . . . sa svojih položaja u vlastitoj zoni“, kako bi „pokazala u kakvoj su opasnosti“.

Milošević je napomenuo da je i general ser Majkl Rouz (Michael Rose), koji je tokom 1994. bio komandant UNPROFOR-a, svojevremeno potvrdio taj događaj. (Za Rouzovo nedavno svedočenje na suđenju komandantu vojske bosanskih Srba, Ratku Mladiću, vidi tekst „Šef UNPROFOR-a kaže da je Mladić imao ’potpunu kontrolu’“.)

Milošević je sudu rekao da je Sarajevsko-romanijski korpus, koji je bio raspoređen po okolnim brdima, izlagan „svakodnevnim napadima“ vojske bosanske vlade iz samog grada.

„Pokušali su da probiju [liniju fronta] prilično jakim snagama . . . Nazvali su to ‘deblokiranjem’ Sarajeva. Naravno da se tu nije radilo o deblokiranju; radilo se o napadu na Sarajevsko-romanijski korpus”, kazao je Milošević.

Opisujući jedan takav pokušaj „deblokiranja“ – koji su srpske snage, po njegovim rečima, osujetile – Milošević je ispričao kako je naišao na tela sedmorice neprijateljskih vojnika, koji su poginuli tako što su ušli u srpska minska polja.

„Verujte mi da sam se rasplakao nad tim leševima. Bilo je to slanje ljudi u smrt. Sedmoro ljudi je na jednom mestu bilo pogubljeno, njihovi su udovi bili razneti tom eksplozijom mine, a ja sam se zapitao: ’Ko nam te ljude šalje bez odgovarajuće procene?’ Ti ljudi nisu bili obučeni za te zadatke“, kazao je on.

Milošević je ispričao kako je 1995. ostao bez desnog oka, nakon što je tenkovska granata – koja je, kako on tvrdi, bila ispaljena iz Sarajeva – pogodila njegov osmatrački položaj.

Na početku svedočenja, Karadžić je Miloševića upitao zbog čega je pristao da se pojavi kao svedok odbrane.

„Pozdravio sam taj zahtev“, kazao je Milošević. „U suštini, ono što je potpuno izostalo [na mom vlastitom suđenju] jeste veran prikaz oružanog konflikta. Ko su bile strane u sukobu? Kako su se sukobi odvijali? Mislim da na tom suđenju nikada nismo stigli do tačke u kojoj bi sve što se dešavalo postalo jasno”, rekao je Milošević.

„Jeste li na vlastitom suđenju bili u prilici da doprinesete vernijem prikazu događaja?“, pitao je Karadžić.

„U tome je moj problem, zar ne? Moja odbrana nije uspela da iznese dokaze koji zaista pokazuju šta se tamo dešavalo u to vreme“, kazao je Milošević, dodajući da su postojale „manipulacija i stvari koje su bile inscenirane“ tokom rata.

Milošević je rekao da su ga prilikom svedočenja na sopstvenom suđenju njegovi vlastiti advokati „obeshrabrili“.

„Nisam shvatio šta to znači – pojaviti se kao svedok na mom vlastitom suđenju. Možda se to moglo tumačiti kao nastojanje da se predoče pristrasni dokazi u moju korist. Nije ličilo na to da pokušavam da se distanciram od bilo čega što sam u ono vreme učinio“, kazao je on.

Milošević će nastaviti da svedoči naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.