SARAJEVO NAVODNO NIJE MOGLO DA KONTROLOŠE MUDŽAHEDINE
Svedok tvrdi da bosanska vojska nije mogla da dobije čak ni lične podatke o muslimanskim borcima iz inostranstva.
SARAJEVO NAVODNO NIJE MOGLO DA KONTROLOŠE MUDŽAHEDINE
Svedok tvrdi da bosanska vojska nije mogla da dobije čak ni lične podatke o muslimanskim borcima iz inostranstva.
Na haškom suđenju bivšem vrhovnom komandantu bosanske vojske, koji je optužen za ratne zločine, ove sedmice je rečeno da tokom devedesetih nije postajao mehanizam posredstvom kojeg bi se muslimanski borci primorali da poštuju naređenja.
Bivši načelnik kadrovske službe Trećeg korpusa, Hajrudin Hubo, posvedočio je da komandant korpusa jedinicu El Mudžahid nije čak mogao da natera ni da mu dostavi spisak svojih pripadnika.
Rasim Delić se tereti da nije sprečio ili kaznio zločine koje je počinila upravo jedinica El Mudžahid, sačinjena od muslimanskih dobrovoljaca iz inostranstva, koji su tokom 1995. ubijali i mučili zarobljene srpske i hrvatske vojnike.
Po rečima svedoka, Treći korpus je počev od 1993., pa sve do kraja rata, pokušavao da prikupi kompletne podatke o svim pripadnicima svojih jedinica, ali je „jedinica El Mudžahid odbila da pošalje potpunu informaciju“.
„Podaci koji su nam bili neophodni ticali su se imena i prezimena, brojeva pasoša, zemlje porekla, vojnog iskustva i obrazovanja“, kazao je on.
Hubo je objasnio da je jedinica El Mudžahid najpre odbila to da pošalje, kako bi potom počeli da pristižu „sasvim beskorisni podaci“.
„Kada bi i slali neke informacije, njih je uvek donosio pripadnik njihove jedinice po imenu Muriz Supić. Međutim, preko stotinu imena počinjalo bi sa „Abu“; a odbijali bi da nam dostave i podatke o zemljama porekla, ili brojeve pasoša.“
Svedok se prisetio kako je posledica toga bilo naređenje – izdato od strane komande bosanske vojske u junu 1995. – o formiranju komisije koja bi utvrdila mere koje treba preduzeti u vezi sa jedinicama koje odbijaju da dostave podatke.
„Komisija je doista i formirana, a jedno od njenih zaduženja bilo je i preciziranje uloge jedinice El Mudžahid u okviru korpusa. Međutim, nikada mi nije stigao nikakav izveštaj, tako da je jedinica očito ponovo odbila da izvrši naređenje“, objasnio je on.
Sudije su potom svedoka pitale da li je išta preduzeto u vezi sa tim odbijanjem. Hubo je odgovorio kako mu nije poznato da je bilo ikakvih disciplinskih postupaka, ali da ima „osećaj da su nam nedostajali mehanizmi kojima bismo obezbedili poslušnost te jedinice“.
Sledećeg svedoka – bivšeg vojnog policajca, koji je svoj iskaz dao pod pseudonimom DV4 – sudije su pitale da li je bio upoznat sa komandnom strukturom ili organizacijom jedinice El Mudžahid. On je odgovorio da nije imao „nikakvih kontakata, niti saznanja o jedinici El Mudžahid, i nikada nisam saznao pod čijom su komandom bili“.
Taj svedok je govorio i o velikoj vojnoj operaciji koja se odigrala nadomak sela Borovnice (opština Zavidovići), a u kojoj je sudelovalo nekoliko jedinica bosanske vojske, pri čemu je on video i strane muslimanske borce.
„Bila je to velika grupa, od oko 40 do 50 Arapa, s tim da su neki nosili uniforme bez ikakvih oznaka, dok su drugi bili u običnoj arapskoj odeći; međutim, saznali smo da to nisu bili pripadnici El Mudžahida, već jedinice kojom je komandovao izvesni Zubejir“, kazao je svedok.
„Kretali su se ka severu, i čuo sam da idu u pravcu Vozuće, kako bi nastavili da se bore.“
U optužnici se navodi da je jedinica El Mudžahid u junu i septembru 1995. napala selo Vozuća (opština Zavidovići). Tokom tog napada zarobljena je veća grupa talaca, koji su prebačeni u logor za pritvorenike Kamenica, gde su ih mučili i ubijali mudžahedini.
Svedok je rekao kako ne zna da li je jedinica El Mudžahid sudelovala u napadu na Vozuću, ali i kako je siguran da je „grupa koju je predvodio Zubejir krenula u tom pravcu“.
Tužiteljka Lori Sartorio (Laurie Sartorio) osporila je tvrdnju svedoka, tvrdeći da se njegov iskaz temelji na „posrednom saznanju, i da on nije mogao biti siguran o pravcu njihovog kretanja“.
Svedok DV4 je pak konstatovao kako je „potpuno siguran da su oni (Zubejirova grupa) krenuli na sever, u pravcu Vozuće, te kako je čuo od nekoga da idu tamo da se bore“.
Suđenje će biti nastavljeno iduće sedmice.
Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
Bivši načelnik kadrovske službe Trećeg korpusa, Hajrudin Hubo, posvedočio je da komandant korpusa jedinicu El Mudžahid nije čak mogao da natera ni da mu dostavi spisak svojih pripadnika.
Rasim Delić se tereti da nije sprečio ili kaznio zločine koje je počinila upravo jedinica El Mudžahid, sačinjena od muslimanskih dobrovoljaca iz inostranstva, koji su tokom 1995. ubijali i mučili zarobljene srpske i hrvatske vojnike.
Po rečima svedoka, Treći korpus je počev od 1993., pa sve do kraja rata, pokušavao da prikupi kompletne podatke o svim pripadnicima svojih jedinica, ali je „jedinica El Mudžahid odbila da pošalje potpunu informaciju“.
„Podaci koji su nam bili neophodni ticali su se imena i prezimena, brojeva pasoša, zemlje porekla, vojnog iskustva i obrazovanja“, kazao je on.
Hubo je objasnio da je jedinica El Mudžahid najpre odbila to da pošalje, kako bi potom počeli da pristižu „sasvim beskorisni podaci“.
„Kada bi i slali neke informacije, njih je uvek donosio pripadnik njihove jedinice po imenu Muriz Supić. Međutim, preko stotinu imena počinjalo bi sa „Abu“; a odbijali bi da nam dostave i podatke o zemljama porekla, ili brojeve pasoša.“
Svedok se prisetio kako je posledica toga bilo naređenje – izdato od strane komande bosanske vojske u junu 1995. – o formiranju komisije koja bi utvrdila mere koje treba preduzeti u vezi sa jedinicama koje odbijaju da dostave podatke.
„Komisija je doista i formirana, a jedno od njenih zaduženja bilo je i preciziranje uloge jedinice El Mudžahid u okviru korpusa. Međutim, nikada mi nije stigao nikakav izveštaj, tako da je jedinica očito ponovo odbila da izvrši naređenje“, objasnio je on.
Sudije su potom svedoka pitale da li je išta preduzeto u vezi sa tim odbijanjem. Hubo je odgovorio kako mu nije poznato da je bilo ikakvih disciplinskih postupaka, ali da ima „osećaj da su nam nedostajali mehanizmi kojima bismo obezbedili poslušnost te jedinice“.
Sledećeg svedoka – bivšeg vojnog policajca, koji je svoj iskaz dao pod pseudonimom DV4 – sudije su pitale da li je bio upoznat sa komandnom strukturom ili organizacijom jedinice El Mudžahid. On je odgovorio da nije imao „nikakvih kontakata, niti saznanja o jedinici El Mudžahid, i nikada nisam saznao pod čijom su komandom bili“.
Taj svedok je govorio i o velikoj vojnoj operaciji koja se odigrala nadomak sela Borovnice (opština Zavidovići), a u kojoj je sudelovalo nekoliko jedinica bosanske vojske, pri čemu je on video i strane muslimanske borce.
„Bila je to velika grupa, od oko 40 do 50 Arapa, s tim da su neki nosili uniforme bez ikakvih oznaka, dok su drugi bili u običnoj arapskoj odeći; međutim, saznali smo da to nisu bili pripadnici El Mudžahida, već jedinice kojom je komandovao izvesni Zubejir“, kazao je svedok.
„Kretali su se ka severu, i čuo sam da idu u pravcu Vozuće, kako bi nastavili da se bore.“
U optužnici se navodi da je jedinica El Mudžahid u junu i septembru 1995. napala selo Vozuća (opština Zavidovići). Tokom tog napada zarobljena je veća grupa talaca, koji su prebačeni u logor za pritvorenike Kamenica, gde su ih mučili i ubijali mudžahedini.
Svedok je rekao kako ne zna da li je jedinica El Mudžahid sudelovala u napadu na Vozuću, ali i kako je siguran da je „grupa koju je predvodio Zubejir krenula u tom pravcu“.
Tužiteljka Lori Sartorio (Laurie Sartorio) osporila je tvrdnju svedoka, tvrdeći da se njegov iskaz temelji na „posrednom saznanju, i da on nije mogao biti siguran o pravcu njihovog kretanja“.
Svedok DV4 je pak konstatovao kako je „potpuno siguran da su oni (Zubejirova grupa) krenuli na sever, u pravcu Vozuće, te kako je čuo od nekoga da idu tamo da se bore“.
Suđenje će biti nastavljeno iduće sedmice.
Denis Džidić je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
