Sandzacke Kopije Na Crnom Trzistu

Dok je unutrasnjost Srbije zahvatio talas protesta protiv rezima jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica po okoncanju rata na Kosovu, ovaj trend je zaobisao Sandzak.

Ova pretezno planinska oblast u kojoj zivi vecinsko muslimansko stanovnistvo i koja se delom nalazi u Srbiji a delom u Crnoj Gori, i granici sa Bosnom sa jedne i Kosovom sa druge strane, se cesto pominje kao sledece krizno zariste na Balkanu. Ipak, i za vreme rata i posle njega, u Sandzaku je ostalo mirno.

Velik procenat Muslimana iz Sandzaka je napustio Srbiju tokom rata u strahu da ce oni biti sledeci koji ce biti etnicki ocisceni. Prema podacima UNHCR, u BiH je evidentirano 27.000 izbeglica iz Sandzaka, a vise hiljada je otislo u trece zemlje, a pogotovo u Tursku.

Za razliku od kosovskih Albanaca koji su prognani za vreme rata a po njegovom okoncanju se vratili, Muslimani iz Sandzaka se ne vracaju. Kao i 50.000 Muslimana koji su napustili Sandzak za vreme rata u Bosni, izgleda da se nadaju da ce zapoceti zivot iz pocetka van Jugoslavije.

Ono sto je podstaklo egzodus je strah od onoga sto sutrasnjica donosi, a ne od onoga sto se zaista desava. Za vreme NATO bombardovanja, Vojska Jugoslavije je povecala svoje prisustvo u ovom regionu ali je izbegla konfrontaciju sa lokalnim zivljem. Komandant Uzickog korpusa, Pukovnik Gruica Davidovic, je javno pozvao Muslimane da ostanu i licno im garantovao bezbednost.

Iako je bio postedjen u toku prvih deset dana NATO bombardovanja, Sandzak je bio na meti gotovo svake noci sve do kraja rata. Tada su kasarna Vojske Jugoslavije i jedna administrativna zgrada u Novom Pazaru, glavnom gradu, unistene a pedeset drugih zgrada je osteceno. U napadu 31. maja poginulo je 12 civila, od kojih su svi bili Srbi, a medju njima je bilo i jedno cetvorogodisnje dete.

Mnogi vojnici Vojske Jugoslavije koji su bili rasporedjeni u Sandzaku su smesteni kod muslimanskih porodica bez incidenta. Stavise, oko 350 muslimanskih biznismena je prikupilo 2.5 miliona dinara (220.000 nemackih maraka) u gotovini, hrani i gorivu za Vojsku Jugoslavije da pokrije njene operativne troskove u ovom periodu.

Muslimanski biznismeni su doprineli srpskom ratnom naporu iz sebicnih razloga, u nadi da ce akcija prikupljanja sredstava zastiti njih licno kao i njihove poslovne interese. Mnogi su se obogatili tokom devedesetih proizvodeci lazne farmerke, ukljucujuci Levi's, Versace i Bugle Boys, kao i cipele koje su kopija poznatih italijanskih dizajnera ali se prodaju samo za delic cene originala.

U toku prosle decenije privrednici iz Sandzaka su izvukli najvise koristi od statusa parije koja je Srbija imala jer im je to omogucilo da izbegnu parnice koji bi protiv njih pokrenuli vlasnici zastitnih imena proizvoda koje oni kopiraju. Hvalili su se da

Sandzak placa vise poreza Beogradu nego bilo koji drugi region slicne velicine sto je upravo rezultat njihovog preduzetnistva.

Danas je medjutim vreme procvata proslo. Drzavne fabrike su zatvorene a privatno preduzetnistvo po kome je Sandzak bio poznat pokusava da stane na noge.

Oko 10.000 ljudi koji su radili u drzavnim fabrikama u Novom Pazaru su sada prakticno nezaposleni. U Priboju, oko 2.500 zaposlenih u fabrici automobila FAP vise ne rade. U Sjenici, oko 800 radnika tekstilne industije Vesna su bez posla.

Privrednici pokusavaju da ozive posao, ali im nastojanja otezavaju lose komunikacije, posle unistavanja mostova za vreme bombardovanja, slaba kupovna moc u Srbiji, i nemogucnost izvoza preko Kosova. Ipak, proizvodnja farmerki i cipela je opet pocela. Talas evidentne osiromasenosti zapljusnuo je i Sandzak. U Novom Pazaru skoro 3.000 domacinstava koristi besplatne usluge narodne kuhinje, a sam grad svakim danom sve vise lici na deponiju, jer se iz njega sve redje iznosi smece zbog nedostatka goriva. Koalicija Sandzak, grupa etnickih muslimanskih partija, pokusala je da imitira opozicione aktiviste u Srbiji organizujuci peticiju protiv Milosevica. Medjutim, policija je sprecila prikupljanje potpisa i akcija je obustavljena.

27. i 28. avgusta, grupa ljudi iz Damad, novinske agnencije i kulturne asocijacije, planira javni skup na temu tolerancija i koegzistencija, na koji su pozvali intelektualce iz Srbije, Bosne i Crne Gore.

Na osnovu popisa iz 1991. godine, broj stanovnika Sandzaka iznosio je 420.000 - 278.000 u Srbiji i 162.000 u Crnoj Gori - od kojih su 54 odsto Muslimani.

Sandzak, koji nosi ime po turskoj reci za vojni oblast, je bio administrativan deo Bosne u okviru Otomanske imperije sve do 1878. godine. Na Berlinskom kongresu koji je odrzan te godine, velike sile su odlucile da ostave Sandzak u sastavu Otomanske imperije ali su dozvolile Austro-Ugarskoj da razmesti svoje snage u delu ovog regiona. Srbija i Crna Gora su preuzele kontrolu nad Sandzakom u Prvom balkanskom ratu 1912. godine.

Svih sest opstina Sandzaka - od kojih je jedna u Srbiji a pet u Crnoj Gori - su nastanjene etnicki izmesanim stanovnistvom. Na osnovu popisa iz 1991. godine, Muslimani su cinili 2.7 odsto stanovnistva Srbije, 14.6 odsto Crne Gore, i 3.2 odsto krnje Jugoslavije.

Saban Sarenkapic je urednik magazina HAS i direktor novinske agencije Damad iz Novog Pazara.