SAD pripremaju ultimatum za izrucenje Mladica

Senat Sjedinjenih Drzava razmatra mogucnost za usvajanje zakona kojim ce se obustaviti pomoc namenjena Srbiji ukoliko glavnokomandujuci vojske bosanskih Srba, Ratko Mladic, ne bude izrucen Tribunalu za ratne zlocine u Hagu.

Ocekuje se da ce ovim radikalnim potezom Senat SAD zahtevati da, ukoliko Mladic ne bude uhapsen, pomoc bude obustavljena od 1. marta 2004.godine.

Zahtev stize u obliku amandmana na Nacrt zakona o operacijama u inostranstvu koji je u Senatu prvi put predlozen u julu, a kojim ce se odobravati troskovi SAD u inostranstvu za 2004.godinu.

Izmenjeni zakon mogao bi imati katastrofalne posledice po Srbiju, posto bi i drugi donatori, ali i druge medjunarodne finansijske organizacije kao sto su Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka, mogli odluciti da podju za primerom SAD i obustave dalje davanje pomoci ili kredita iz svojih fondova.

Predlagac ovog amandmana je senator Patrik Lihi, vodeci demokrata u mocnom komitetu za aproprijacije u okviru Senata.

On je izjavio za IWPR da je strpljenje Amerike iscrpljeno stalnim odbijanjem Beograda da izruci Mladica.

"Nema nikakvog opravdanja za to sto Ratko Mladic, covek koji je uz Slobodana Milosevica verovatno najodgovorniji za ubijanje hiljada neduznih ljudi, jos nije uhapsen", rekao je on. "Prema mom amandmanu, pomoc SAD koja je planirana da se uputi Srbiji sledece godine bice obustavljena dok ga srpske vlasti ne izruce tuziocima u Hagu."

Mladic je eksplicitno imenovan na listi uslova koje je neophodno ispuniti da bi se omogucio nastavak pruzanja pomoci.

Uslovi su sadrzani u zakonodavnom predlogu Senata, nacrt br. S.1426, koji inace ne zvuci narocito pretece.

U predlogu zakona se odobrava isplata pomoci posle 1.marta sledece godine jedino ako Srbija bude "saradjivala sa Medjunaordnim tribunalom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, sto ukljucuje omogucavanje pristupa istraziteljima, dostavljanje dokumenata, i predaju i izrucenje optuzenika, ukljucujuci i Ratka Mladica, ili pomoc u njihovom hapsenju".

U prvobitnoj verziji nacrta nije bilo spomenuto Mladicevo ime. Njegovo ukljucivanje u tekst nacrta posledica je frustriranosti senatora cinjenicom da je on i dalje na slobodi.

Da bi bio usvojen kao zakon, dopunjeni predlog zakona mora prvo biti izglasan u Senatu. Zatim ga mora prihvatiti i Predstavnicki dom. Ovaj proces bi najverovatnije mogao potrajati do kraja novembra.

Gotovo je izvesno da ce Senat prihvatiti ovakav predlog zakona, jer on uziva snaznu podrsku kako demokarata tako i republikanaca.

Posmatraci tvrde da je veoma verovatno da ce dobiti podrsku i u Predstavnickom domu. "Koliko je meni poznato, Predstavnickom domu je stalo do resavanja problema ratnih zlocina, cak i vise nego Senatu", izjavio je doktor Dzejms Lajon iz Medjunarodne krizne grupe, ekspertske organizacije za politicka pitanja.

Ovaj potez predstavlja deo zaostravanja stava Amerike prema Beogradu posle tri godine bezuspesnih pregovora o izrucenju Mladica i ostalih osumnjicenika. Tokom 2002, i ponovo ove godine, Kongres je usvojio odluku da Beogradu ostavi jos vremena za izvrsenje ovih hapsenja.

Cini se da je Vasington sada izgubio strpljenje. Dana 10. oktobra, Drzavni sekretar Kolin Pauel odrzao je konferenciju za stampu zajedno sa glavnim tuziocem Tribunala u Hagu, Karlom del Ponte, na kojoj je izjavio: "Narocito nam je stalo do toga da se uhvate dve velike ribe - Mladic i Karadzic - koji su do sada uspevali da izmaknu svim pokusajima hapsenja."

Potez takodje koincidira sa pojacavanjem pritiska koji Karla del Ponte vrsi na Srbiju i Hrvatsku da izruce optuzenike.

Ogranicavanje pomoci predvidjeno predlogom zakona odnosice se samo na Srbiju, a ne i na Kosovo ili Crnu Goru. Takodje se biti izuzet program razvoja demokratije na lokalnom nivou u Srbiji koji finansiraju SAD.

Vest o ovakvom predlogu zakona naisla je na odobravanje kod medjunarodnih posmatraca. "Ponovo moramo da se oslanjamo na Amerikance da bismo preduzeli ozbiljne korake i koncentrisanu akciju", izjavio je konsultant za pitanja odbrane iz Londona, Dankan Balivent, nekada angazovan u Kancelariji Visokog predstavnika za Bosnu. "To ce svima staviti do znanja da je sudjenje za ratne zlocine ozbiljna stvar."

Pitanje je kako ce sada Beograd postupiti. Izbori se priblizavaju i vlada je zabrinuta zbog moguce reakcije nacionalista ukoliko uhapsi Mladica.

Iznos novcane pomoci koju Srbija dobija od Amerike nije veliki - oko 100 miliona dolara godisnje - ali njeno ukidanje bi moglo imati veliki znacaj kao signal drugim finansijskim institucijama. Nakon sto je Dejtonskim sporazumom okoncan rat u Bosni, administracija SAD je nastavila da uskracuje pomoc Srbiji, a Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond su sledili njen primer. Veoma je verovatno da ce ove organizacije, i Evropska unija, odbiti da nastave sa pruzanjem pomoci ukoliko Vasington donese odluku da obustavi svoje isplate.

Verovatno je i to da ce se paznja sada koncentrisati na drugog kljucnog coveka sa liste trazenih, bivseg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadzica.

U zakonu koji se razmatra u SAD Karadzic se ne spominje, ali verovatno je da ce se NATO osetiti pozvanim da pokusa da ga pronadje gde god se on krio u Bosni, da bi tako pokazao da ozbiljno shvata problem ratnih zlocina.

"Kako medjunarodna zajednica moze vrsiti pritisak na Srbiju, ako nije u stanju da uhapsi Karadzica na svom terenu?", kaze Balivent. "Ako ljudi koji upravljaju Bosnom nisu u stanju da izruce Karadzica, kako mozemo zahtevati od Srbije da izruci svoje optuzenike?"

Lajon smatra da ovaj americki ultimatum moze doneti i nesto dobro. On tvrdi da ce Beogradu biti stavljena na raspolaganje velika finansijska i druga pomoc, ukoliko bude spreman na saradnju u pogledu resavanja problema ratnih zlocina.

"Ima mnogo ljudi koji su spremni i cekaju da pomognu Srbiji", izjavio je on. "Ali, i Srbija mora pomoci sama sebi."

Kris Stiven je menadzer IWPR projekta za Tribunal u Hagu.