RUMUNIJA ZANEMARUJE ZRTVE POPLAVA

Dok je vlada preokupirana politickim bitkama oko evropskih reformi, kriticari kazu da zaboravlja na osnovnu duznost da pomogne zrtvama prirodne nepogode.

Mestani sela u podrucjima pogodjenim poplavama u zapadnoj Rumuniji kazu da vlada ignorise njihove nevolje jer se usredsredila na reforme koje su bitne za prijem u Evropsku uniju.

Oko 4.500 ljudi u okruzima Timis i Karas, na zapadu Rumunije, zivelo je u barakama i pod satorima mesecima, nakon sto su poplave unistile njihove domove.

Izgubili su skoro sve u toj prirodnoj katastrofi, ukljucujuci svoje domove, useve, kucne aparate i namestaj.

Mozda ih ocekuje jos gori period jer nijedan od vladinih planova za izgradnju novih kuca nije poceo da se primenjuje.

"Malo ko se nada da ce uci u nove kuce do jeseni", kaze Kristijan Pavel, svestenik u Temisvaru, koji radi u organizaciji pravoslavne crkve za socijalno ugrozene.

"Useliti se u svoju kucu je za njih mnogo vaznije od obecanja vlasti o tome kako ce zivot biti bolji unutar Evropske unije".

Neki 600 kilometara dalje, u Bukurestu, vlada tvrdi da se aktivno bavi resavanjem problema sa kojima se suocavaju stanovnici nekoliko okruga u zapadnoj, centralnoj i istocnoj Rumuniji, koji su pogodjeni poplavama.

Poplave su posledica neobicno vlaznog leta, a meteorolozi predvidjaju najvisi nivo padavina za proteklih pedeset godina.

"Svakodnevno pratimo situaciju i preduzimamo sve neophodne mere da bi pomogli ljudima", kaze se u nedavnom vladinom saopstenju za stampu.

Medjutim, zanemarivanje nesrecnih ljudi koji su ostali bez krova nad glavom u okruzima Timis i Karas je dalo opoziciji povoda da napadne vladu zbog insistiranja na pogresnim prioritetima.

"Vlada se bavi besmislenim stvarima kao sto su prevremeni izbori umesto da pomaze ljudima u podrucjima pogodjenim poplavama", izjavio je bivsi predsednik Jon Ilijesku 12. jula.

"Prevremeni izbori podrazumevaju beskorisno trosenje novca koji bi trebalo da se utrosi za pruzanje pomoci tim ljudima", dodaje Ilijesku, koji je takodje lider opozicione Socijaldemokratske stranke, PSD.

Ilijesku je zatrazio od Nacionalnog saveta odbrane da se pozabavi ovom situacijom.

Izbori su izbili u prvi plan 8. jula kada je predsednik vlade Kalin Popesku Tariceanu izjavio da ce koaliciona vlada, stara sest meseci, morati da podnese ostavku jer je Ustavni sud blokirao paket zakona ciji je cilj reforma pravosudja u skladu sa normama Evropske unije.

"Pravosudne reforme su sada blokirane", rekao je on. "Resenje je da se okrenemo glasacima i sacekamo njihovu presudu".

Vlada insistira da je sedamnaest reformskih zakona, u kojima se propisuje starosna dob za penziju i utvrdjuju pravila za javne konkurse za popunjavanje radnih mesta u pravosudnom sistemu, u skladu sa zahtevima Evropske unije.

Cilj je, takodje, da se ovim zakonima usklade rumunski antimonopolski propisi sa standardima EU, kao i da se omoguci delotvornije suzbijanje korupcije.

Mnogi politicki analiticari smatraju da bi ostavka vlade mogla dovesti do usporavanja procedure prijema Rumunije u Evropsku uniju.

"Sada je verovatnoca da ce doci do odlaganja uclanjenja Rumunije u Evropsku uniju – 50 odsto", saopstila je agencija za procenu rejtinga "Standard & Poor's" u nedavnom izvestaju. "Vreme koje je odredjeno za zavrsetak reformi je skraceno zbog predstojecih izbora koji se planiraju za jesen".

Investitori su takodje zabrinuti. "Ostavka vlade ce naneti stetu aktuelnoj poslovnoj klimi jer ce napeti period koji predstoji usporiti dinamiku donosenja ekonomskih odluka", rekao je jedan domaci biznismen.

Vlada sada pokusava da pronadje izlaz iz ove dileme. Premijer Tariceanu je 12. jula izjavio da ce, mozda, morati da ponovno razmotri svoju odluku o ostavci nakon sto je predsednik Trajan Bazesku zatrazio od parlamenta da pronadje nacin da se usvoje kljucni reformski zakoni.

Bazesku je zatrazio od parlamenta da izmeni pojedine clanove predlozenih nacrta zakona kako bi se odgovarajuce mere mogle primeniti na vreme za prijem Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine. Dva veca rumunske skupstine usvojila su neke reformske zakone za pravosudni sistem ove nedelje, ali Tariceanu je rekao da to nece biti dovoljno da bi se ostvario cilj – prijem Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine, kada je to i planirano. Dodao je kako sada, ipak, namerava da podnese ostavku sledece nedelje.

U medjuvremenu, ljudi u oblastima pogodjenim poplavama u zapadnoj i centralnoj Rumuniji osecaju se zaboravljenima i kazu da je Evropa veoma daleko.

Oni jos uvek cekaju pomoc na koju, kako kazu, imaju pravo. U porodici Romanet iz Foenija, u okrugu Timis, ima petoro dece – od kojih je jedno HIV pozitivno.

Njihova kuca je unistena u martu mesecu kada se izlila obliznja reka posle visednevnih obilnih padavina. Sada su poceli da grade novu kucu bez ikakve drzavne pomoci.

"Za nas, integracija u Evropsku uniju je daleki san", kaze muska glava porodice. "Cekamo na pomoc od vlade koja nikako ne stize, uprkos obecanjima".

Kristina Liberis je novinarka javnog medijskog servisa TVR.