Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

RUMUNIJA ZAINTEREOSVANA ZA VODECU ULOGU U CRNOM MORU

Kriticari strahuju da bi planovi Rumunije da postane glavni saveznik Amerike u Crnom moru mogli ugroziti njene planove da se pridruzi EU.
By

Novi predsednik Rumunije kaze da blizina njegove zemlje Crnom moru i Kavkazu moze obezbediti Zapadu krucijalnu vojnu platformu za buduce operacije protiv islamskih militanata i organizovanog kriminala.


Ali, nisu svi zadovoljni istocnim usmerenjem nove spoljne politike. Neki se zale da bi to moglo iskomplikovati planove za pridruzivanje Evropskoj uniji 2007. godine, dok drugi tvrde da se Bukurest samo igra recima.


Trajan Basesku, bivsi pomorski kapetan star 53 godine, izjavio je da je ovo postavljanje strateskog naglaska na Crno more bilo neizbezno, ukoliko Rumunija zeli da dobije kljucnu ulogu u predstojecim borbama koje se ticu bezbednosti, nafte, migracije i, naravno, rata protiv terorizma.


Paralelno s tim, Bukurest promovise ideju o obezbedjivanju bezbednosne ose kojom bi se Bukurest povezao s Vasingtonom, Londonom, Bliskim istokom i Moskvom.


“Suocavamo se sa mnogim pretnjama opstoj bezbednosti, jer region Crnog mora postaje most za terorizam i sverc droge i oruzja u EU”, izjavio je nedavno Basesku.


“To su sve pretnje za NATO i drzave clanice EU, kao i za zemlje u regionu.”


Mada strategija za koju se zalaze Basesku uziva siroku podrsku u Rumuniji, ima i glasova neslaganja.


Stavise, vlada je naisla na kritike iz inostranstva zbog podrske koju je pruzila americkom bombardovanju Iraka, narocito iz Francuske i Nemacke.


Bivsi premijer, Adrian Nastase, izjavio je da je nacin na koji Basesku koristi rec “osovina” kada govori o planiranim vezama Vasingtona, Londona i Bukuresta u najmanju ruku “nesrecno odabran”.


“To me podseca na ljude u Evropi posle Drugog svetskog rata”, pozalio se Nastase. Bivsi premijer je izjavio da pokusaj da se spoljna politika zemlje preorijentise prema takvoj osi izaziva nepotrebnu uznemirenost.


Neki politicki analiticari su skepticni prema novim strateskim planovima Rumunije na istoku i plase se da bi to moglo ugroziti napore ulozene u pridruzivanje EU.


“Pre nego sto se okrene ka istoku, Basesku treba da se seti da je pridruzivanje EU trenutno glavni cilj ove zemlje”, izjavio je Bogdan Sireak, urednik dnevnih novina “Adevarul”.


“Rumunija ne bi smela da se nadje u poziciji da bira izmedju NATO i Evropske unije”, dodao je on. “Interesi zemlje leze u jacanju veza sa zapadnim demokratijama.”


Ipak, izrazito proamericka agenda novog predsednika ne nailazi na ozbiljnije kritike u Rumuniji. Kod ovog pitanja nema sustinskih razilazenja u politici.


Podrska koaliciji koju predvode SAD u borbi protiv globalnog terorizma prisutna je na svim delovima politickog spektra, i za razliku od drugih zemalja istocne i centralne Evrope, Rumunija se nije nasla u procepu izmedju rastuceg nezadovoljstva kod kuce zbog rata u Iraku i potrebe odrzavanja bliskih veza sa Vasingtonom.


Posle priljucenja NATO-u prosle godine, Rumunija je odmah pruzila podrsku misiji u Iraku pod vodjstvom SAD tako sto je poslala svoje trupe. Sada tamo ima oko 730 vojnika i jos oko 500 u Avganistanu.


Za razliku od mnogih evropskih zemalja koje su pocele da povlace vojnike, Bukurest pojacava svoje prisustvo u problematicnim oblastima i nedavno je poslao u Irak jos 100 pripadnika pesadije.


Nema mnogo rasprava ni o odluci Rumunije da (zajedno sa Bugarskom) stavi na raspolaganje Americi svoje vojne baze i luke.


U Bukurestu nisu krili odusevljenje kada su SAD signalizirale da su zainteresovane za ovu ponudu. “Vojska SAD je spremna da uzme u zakup neka vojna postrojenja u istocnoj Evropi, verovatno do kraja ove godine,” izjavio je general Dzejms Dzons, komandant SAD i NATO snaga u Evropi, prilikom posete Rumuniji polovinom januara.


Dzons, koji je dosao da pogleda vojne objekte u koje bi mogle biti smestene jedinice SAD u okviru planova Pentagona da formira nove, fleksibilne baze u istocnoj Evropi, zahvalio je Rumuniji na podrsci pruzenoj vojsci SAD u Avganistanu i Iraku, kao i na ponudi gostoprimstva americkim jedinicama. “Time bi se konsolidovalo krilo NATO na Crnom moru”, izjavio je Dzons.


“Kao clanica NATO, Rumunija… se vec dokazala kao pouzdan partner na razlicitim kriznim zaristima u svetu”, izjavio je za IWPR britanski ambasador u Bukurestu, Kvinton Kvejl.


“Alijansa se oslanja na osobene vojne i geostrateske kapacitete svojih clanica”, dodao je, “a u ovom kontekstu, polozaj Rumunije na Crnom moru je vazan adut.”


To je poruka koju Basesku sada pokusava da promovise. “Dok NATO dobija sve vazniju politicku ulogu u pitanjima globalne bezbednosti, Rumunija treba da postane kljucni igrac na istocnoj granici alijanse”, izjavio je predsednik na nedavnom NATO samitu u Briselu. Medjutim, Vladimir Socor, visi analiticar Fondacije Dzejmstaun, kaze da bi se novi fokus Rumunije na region Crnog mora neplanirano mogao poklopiti sa ciljevima Rusije u ovom regionu, pre nego sa ciljevima koje ima NATO.


“Predlozi koji je izneo Basesku u vezi sa bezbednoscu na Crnom moru, stvaranje operativne grupe za borbu protiv sverca oruzja, droge i ljudi, te protiv trgovine oruzjem za masovno unistavanje, sve to, zapravo bi dovelo do iskljucivanja NATO iz takvih misija”, napisao je nedavno Socor za list Eurasia Daily Monitor, "pa bi pomorske snage alijanse tako ostale izvan Crnog mora.”


Prema Socoru, predlozena operativna grupa zemalja koje bi saradjivale u regionu Crnog mora – tri clanice NATO (Turska, Rumunija i Bugarska) i Rusija – u skladu je sa sovjetskim i, posle 1991, ruskim stavovima o “subregionalizaciji” bezbednosnih pitanja u Evropi.


“Oni tipicno nude stvaranje grupa NATO i ne-NATO zemalja u kljucnim strateskim oblastima, uvek ukljucujuci Rusiju kao najsnaznijeg pojedinacnog clana, i uvek iskljucujuci NATO kao takav iz svih predlozenih aranzmana”, izjavio je on.


Viktor Roncea je urednik medjunarodne rubrike u dnevnim novinama “Ziua”.