Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumunija: uspeh referenduma visi o koncu

Mada je vlada ucinila sve sto je u njenoj moci da promovise uskladjivanje ustava sa evropskim propisima, ipak bi, zbog apatije biraca, mogla doziveti neuspeh na predstojecem referendumu.
By Marian Chiriac

Apatija glasaca i bojkot nacionalistickih stranaka mogli bi ugroziti referendum o ustavnim promenama koje su od kljucne vaznosti za prijem Rumunije u Evropsku uniju.


Rumuni ce izaci na biralista 18. i 19. oktobra da bi prihvatili - ili odbacili - ustavne promene kako bi se najvisi zakon zemlje ucinio kompatibilnim sa vazecim propisima u Evropskoj uniji. To je jedan od preduslova za ulazak Rumunije u evropsku porodicu nacija.


Revidirani ustav predstavljao bi znacajan korak napred ka pridruzivanju Evropskoj uniji. Neke od promena ce uticati na medjunarodne odnose jer se njima omogucava biranje rumunskih gradjana za Evropski parlament i dopusta drzavljanima clanica Evropske unije da kupuju zemlju u Rumuniji. Ostale promene odnose se iskljucivo na domaca pitanja poput produzenja predsednickog mandata sa cetiri na pet godina, ukidanja obaveznog sluzenja vojnog roka i davanje prava gradjanima da traze odstetu ukoliko drzava narusi njihova ustavna ljudska prava.


Vlada je ucinila sve sto je u njenoj moci da bi pridobila podrsku javnog mnjenja angazujuci pri tome fudbalere i pop pevace u sveobuhvatnoj kampanji kako bi se usvojile ustavne promene. Cak su i saobracajci zaustavljali vozace, ali ne zbog prebrze voznje, vec da bi ih pitali u kojoj meri su upoznati sa referendumom i potom im urucili letak gde im se to potanko objasnjava.


Predsednik vlade Adrijan Nastase nedavno je izjavio da bi podrska ustavnim promenama znacila "glas za modernizovanje rumunskog drustva, unapredjenja demokratije i postovanja ljudskih prava."


Veruje se da negde izmedju 80 i 90 odsto Rumuna podrzava ideju o ulasku u Evropsku uniju. Stoga bi se moglo pomisliti da nece biti nikakvih problema pri izglasavanju i implementiranju ustavnih promena.


Medjutim, hronicni ekonomski i socijalni problemi Rumunije, zajedno sa razocaranjem i apatijom biraca zbog usporenih reformi koje sprovodi vlada levog centra, otudjili su mnoge gradjane od celokupne rasprave o ustavnim promenama.


Skoro jedna trecina rumunskog stanovnistva zivi ispod granice siromastva. Rumunima je mozda stalo da se prikljuce ostatku Evrope, ali reforme koje su dosadasnje vlade, ukljucujuci aktuelnu, sprovodile tokom protekle decenije s ciljem da se zemlja pripremi za ulazak u Evropsku uniju ucinile su zivot vecine obicnih ljudi jos tezim. Stroga fiskalna disciplina koju zahteva Evropska unija, koja podrazumeva kresanje subvencija za gubitaska drzavna preduzeca, dovela je do masovnih otpustanja i smanjenja socijalnih davanja iz budzeta.


Sve je to razestilo razocarane gradjane u tolikoj meri da se skoro polovina glasackog tela, prema nedavnim istrazivanjima javnog mnjenja, nece pojaviti na biralistima ovog vikenda. Neophodna je izlaznost od 50 odsto da bi referendum uspeo.


"Istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da se ponovo produbljuje nezadovoljstvo javnosti", kaze se u nedavnom izvestaju istrazivackog centra Rumunskog akademskog drustva. "Broj ljudi koji veruju da je vlada nesposobna da upravlja zemljom blizi se apsolutnoj vecini. Sasvim je moguce da se oni nece pojaviti na biralistima da bi glasali za ustavne promene."


Odslikavajuci ovakvo raspolozenje javnosti, jedan penzioner je izjavio za IWPR: "Nisam previse zabrinut zbog ustavnih promena. Po mom misljenju, Rumuniji su potrebni politicari koji su spremni da poboljsaju uzasavajuce uslove u kojima ljudi zive."


Rumunska vlada je 9. oktobra, po hitnom postupku, donela odluku da se referendum odrzi tokom dva dana umesto jednog. To se moze protumaciti kao posredno priznanje vlade da bi se ustavne promene mogle zaglaviti kod poslednje prepreke.


Kampanja pod nazivom "Da za Evropu" takodje se moze vratiti kao bumerang samoj vladi, s obzirom na prituzbe o novcu koji je potrosen na nju - procenjuje se da ukupna suma prevazilazi milion evra - u trenutku kada svi ostali jedva sastavljaju kraj s krajem. Postoji i zabrinutost zbog cinjenice da vlada iskljucivo promovise usvajanje ustavnih promena umesto da podstice glasace da iskoriste svoje pravo na slobodan izbor.


"Na referendumu gde gradjani imaju pravo da glasaju za ili protiv, to je zloupotreba vlasti ako vlada koristi novac iz drzavnog budzeta da bi promovisala samo glasanje za usvajanje ustavnih promena", smatra istoricar Serban Radulesku-Zoner. "Jedna je stvar ukazati na vazna evropska pitanja narodu, ali je nesto sasvim drugo ako ljude ubedjujete da usvoje vase stavove."


Kampanju su takodje obelezile optuzbe za neregularnosti pri dodeljivanju ugovora za organizaciju promotivnih dogadjaja. Domaci dnevni listovi izvestavali su da nije bilo javnih tendera za dodelu ovih poslova iako to vazeci zakon propisuje. Odgovarajuci na ove optuzbe, jedan vladin zvanicnik je izjavio za IWPR da je vlada postupila ispravno u skladu sa propisima koji joj omogucavaju da izbegne rivalske ponude u izvesnim okolnostima.


Od rumunskih nacionalista se ocekuje da masovno bojkotuju referendum s obzirom da je to javno zatrazila opoziciona nacionalisticka stranka "Velika Rumunija", PRM.


Ultranacionalisticka PRM, koja je dobila 21 odsto glasova na poslednjim parlamentarnim izborima 2000. godine, belezeci sve bolje rezultate u istrazivanjima javnog mnjenja tokom 2003. godine, jedina je stranka koja nije podrzala ustavne promene. Ona se zestoko protivi ustavnim promenama kojima se manjinama daju prava na koriscenje sopstvenog jezika u sudnici i javnim institucijama - sto je promena od koje ce najvise koristi imati etnicka madjarska zajednica - i kojima se dopusta strancima da kupe zemlju u Rumuniji.


"Ovaj [bojkot] je jedini nacin da se zaustavi ovaj pravni hibrid na kojima insistiraju izvesne inostrane grupacije, koje su uglavnom zelele da od madjarskog nacine zvanicni jezik u Rumuniji i da prodaju rumunsku zemlju strancima", izjavio je lider PRM-a Korneliju Vadim Tudor.


Ipak, lokalni posmatraci kazu da problem koji ugrozava uspeh referenduma nije ksenofobija, vec klonulo poverenje javnosti u politicare na vlasti i politicki proces koji opsluzuju.


"Referendum ce biti vazan test za sposobnost aktuelne politicke elite da shvati koje su istinske potrebe obicnih ljudi", kaze politicki analiticar Kristijan Pirvulesku za IWPR. "Tu je, takodje, rec o njihovoj sposobnosti da ubede ljude u potrebu prave debate o evropskim perspektivama."


"Ako Rumuni budu bojkotovali referendum, to ce biti jasan znak da obican svet gubi poverenje u demokratske politicare."


Marijan Kirijak je nezavisni novinar iz Bukuresta.