Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumunija: Unisten mit zlatnih devojcica

Gimnasticarke zlostavljane kako bi promovisale komunisticki imidz zemlje.
By IWPR Balkans

Vecina Rumuna bila je zbunjena odlukom predsednika Iona Ilijeskua da dodeli orden funkcioneru gimnasticarske federacije, Nikolae Vieru, za izuzetan doprinos rumunskom sportu u toku poslednje tri decenije njegovog rada.


Jos uvek se pamti skandal do koga je doslo kada je Vieru, 70, optuzen za falsifikovanje pasosa cetiri maloletne gimnasticarke, kako bi mogle ucestvovati na sportskim manifestacijama za koje su bile premlade.


Ovo je samo deo najnovijih otkrica o tome da su rumnske "zlatne devojcice" ciji je gimnasticarski uspeh smatran za meru superiornosti Rumunije, u stvarnosti bile izlozene batinama, gladi i maltretiranju u nastojanju da uloze jos veci napor i postignu pobedu na medjunarodnim takmicenjima.


U Rumuniji se zenska gimnastika smatra legendarnom. Preminuli predsednik Nikolae Causevsku citirao je pobede u toku pet svetskih sampionata i takmicenja na Olimpijadi kao dokaz da je njegov komunisticki rezim bolji od ostalih.


U stvarnosti, gimnasticarski timovi nisu imali dovoljno sredstava i nedostajala im je specijalna hrana i oprema. Iako to nekadasnji treneri odbacuju, prica se da su svakodnevno tukli devojcice kako bi ih naterali da se sto vise trude, ali i da su ih izgladjivali kako bi smanjili njihovu tezinu.


U clanku koji je napisao Mihai Pol u dnevnom listu "Pro Sport" se kaze, "nase takozvane zlatne devojcice predstavljaju simbol rumunske nacije i njene snage, one su neka vrsta metafore za njene kolektivne ciljeve. Realnost se dramaticno razlikuje. Gimnastika u vreme rezima Causeskua bila je deo zvanicne propagande koja je imala zadatak da pokaze superiornost komunizma".


Ovaj clanak otkriva da se gimnasticarski uspeh postizao tako sto je ovim mladim devojcicama bilo uskracivano detinjstvo. Od seste godine one su morale da zive, rade, spavaju i jedu u specijalnim skolama. Obicno su trenirale po sedam sati dnevno ili nedeljno 42 sata. Pravila medjunarodnog gimnasticarskog komiteta dozvoljavaju samo 30 sati sedmicno.


Metodi obuke cesto su bili brutalni. Jedan trener je 1992.godine kaznjen zatvorskom kaznom od osam godina posto je bacio jedanaestogodisnju devojcicu na zemlju posle jedne greske. Devojcica je slomila vrat i dva dana kasnije umrla.


"Da imam kcer, ne bih dozvolila da se to dogodi", kaze Marija Vladu nekadasnja plivacica, po struci inzenjer. "U drugim sportovima pocinje se od 14 godina, tako da deca u ranom dobu mogu biti sa roditeljima".


Treneri, medjutim, kazu da nema surovosti u obuci. "Nikoga ne teramo", kaze trener nacionalnog tima Oktavijan Belu, pristalica discipline. "S druge strane, gimnastika znaci tezak rad i potrebno je provesti puno vremena u pripremi".


Uprkos teskoj obuci, roditelji koji su zeleli da izbegnu siromastvo osamdesetih godina odabirali su gimnasticarske karijere za svoje kceri. Njihova ambicija bila je da im kceri budu kao Nadja Komaneci, zvezda koja je iznenadila svet nakon sto je dobila poznatu "desetku" u toku Olimpijade u Montrealu 1976.godine.


Njen zivot nije bio bas srecan. Pre izbijanja revolucije 1989.godine, ona je pobegla iz Rumunije kako bi izbegla nasrtaje Causeskovog mladjeg sina. Povremeno se vraca u zemlju, ali izbegava da govori o svojoj proslosti.


Neke bivse gimnasticarske ipak zele da probiju zid tisine. "Morala sam da dodam jednu godinu starosti kako bi ucestvovala na svetskom takmicenju. Mislila sam da je to cudno, ali morala sam da poslusam", kaze Aleksandra Marinesku, dobitnica bronzane medalje na Olipmijadi u Atlanti 1996.godine. Da bi zastitila maloletne atleticare od povreda Gimnasticarska federacija je poslednjih nekoliko godina dva puta povecala starosni limit za potrebe takmicenja na visem nivou.


Marinesku je zbog problema s ledjima morala da napusti gimnastiku 1997.godine i od tada je imala tri operacije kicme. "Moram reci istinu kako bih sprecila druge mlade gimnasticarske da budu zrtvovane radi sporta", rekla je ona.


Marijan Ciriak je novinar iz Bukuresta.