Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

RUMUNIJA STRAHUJE OD ODLIVA MOZGOVA

Isuvise mladih strucnjaka odlazi na Zapad u potrazi za boljim poslovima.
By Marian Chiriac

Mihai Matesku je diplomirao na medicinskom fakultetu u Rumuniji pre sedam godina. Kao lekar opste prakse, on radi puno radno vreme u bukurestanskoj klinici, ali takodje prima svoje pacijente privatno kod svoje kuce. Uprkos cinjenici da ima dva posla, on ipak ne zaradjuje vise od 306 americkih dolara mesecno.

"Skoro je nemoguce postici bilo sta u Rumuniji, gde je zdravstveni sistem u haosu, a situacija je sve losija i losija", kaze on za IWPR. "Umoran sam od svega toga."

Ali ne jos dugo. Krajem jula, Mihai ce se preseliti u Kanadu gde je dobio posao u jednoj klinici. "Isuvise sam kvalifikovan za posao koji cu raditi, ali moja primanja ce biti cetiri puta veca", kaze on.

Stefan, jos jedan diplomirani doktor, je takodje razocaran. "Skoro svaki rumunski doktor sanja o tome da emigrira", kaze on. Stefan je zamrznuo svoje planove o karijeri u medicini i krenuo je u drugi posao kako bi prikupio nesto novca.

"Posebno je tesko mladim doktorima da prezive", kaze on. "Oni sve vreme utrose pokusavajuci da sastave kraj s krajem, umesto da se odmaraju, citaju i usavrsavaju se".

Slabe plate i besperspektivnost su samo neki od faktora koji navode sve vise mladih Rumuna da napuste svoju zemlju. Odliv strucnjaka bi se uskoro mogao pretvoriti u pravi egzodus jer mladi diplomci prepoznaju bolju priliku za zivot i rad u inostranstvu.

Vise od 15.000 diplomaca godisnje odlazi iz zemlje, sto je brojka koja se vec ustalila tokom proteklih pet ili sest godina, tvrdi se u studiji koju je ovog meseca objavio Fond za otvoreno drustvo. Stavise, cetvrtina maturanata sanja o odlasku iz zemlje, kaze se u istoj studiji.

Nakon sloma komunistickog rezima 1989. godine, na stotine hiljada Rumuna je otislo u inostranstvo u potrazi za boljim platama i sansom za napredovanje. Najcesce destinacije su Sjedinjene Americke Drzave, zapadna Evropa i Izrael. Medjutim, vecina ovih emigranata su fizicki radnici.

Vlada priznaje da odliv "najpametnijih i najboljih" podriva napore da se zemlja izvuce iz siromastva.

"Odliv mozgova je realnost, i ne cini se da ce u dogledno vreme biti resenja za ovaj problem", kaze Nikolae Idu, direktor Evropskog instituta u Rumuniji.

"Medjutim, ne bi trebalo da preuvelicavamo problem. Umesto toga, treba da razgovaramo o slobodnoj cirkulaciji rumunske elite koja nas priblizava Zapadu".

Idu dodaje da problem nije jednostavno u tome sto ljudi odlaze, vec zato sto im Rumunija ne nudi dovoljno razloga da ostanu.

Za razliku od vecine susednih zemalja, Rumunija nije predstavila uverljivu strategiju kojom bi privukla ljude iz dijaspore da se vrate u svoju domovinu.

Programi koji su pokretani tokom proteklih nekoliko godina, kao sto je "Povratak u Rumuniju", koji su IREX i americka ambasada u Bukurestu podrzali, pokazali su se kao nedovoljno uspesni.

"Kada se mladi strucnjaci vrate u zemlju, oni ne prolaze dobro ni finansijske niti u pogledu profesionalnih priznanja za svoj rad. Takodje imaju problema da se reintegrisu u drustvo", kaze Idu.

"Neki mladi ljudi koji su dobili vladine stipendije potpisu ugovore da ce se vratiti u zemlju, ali kada se zaista i vrate, nema posla za njih, i onda su prinudjeni da rade poslove za koje su isuvise kvalifikovani."

Dok se rumunski lideri nadaju da ce brzi rast sektora visoke tehnologije u Rumuniji mozda usporiti egzodus strucnjaka za informacione tehnologije, domace firme imaju ozbiljnih problema zbog poreske stope koja svakako nije stimulativna.

Prema evropskim standardima, poreska stopa od 19 odsto je niska, ali kompanije koje se bave informacionim tehnologijama u Rumuniji kazu da ovaj porez mora biti jos nizi ako se zeli da se strucnjaci vracaju u zemlju i rade za male plate.

Cak ni najbolji poslovi na domacem trzistu rada ne mogu da zadrze mlade rumunske strucnjake u ovoj oblasti. Mnogi ostaju samo nekoliko godina da bi stekli iskustvo. "Mozemo sebi cak dopustiti da budemo izbirljivi", kaze jedan programer koji radi u Bukurestu za americku kompaniju za 1.000 americkih dolara mesecno.

"Imajuci u vidu moje kvalifikacije i sposobnosti, placali bi me vise nego duplo u bilo kojoj zapadnoj zemlji", dodaje on.

Marijan Kirijak je menadzer IWPR/BIRN projekta u Bukurestu.