Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumunija: Preispitivanje poslovnih poteza ministarstva odbrane

Multimilionski ugovor o kupovini polovnih britanskih ratnih brodova izlozen ostrim kritikama.
By IWPR Balkans

Ambiciozni rumunski plan da se obnovi ratna mornarica kupovinom dve britanske fregate za 186 miliona americkih dolara pokrenuo je polemiku o ceni i koristima od takvog posla.


Bukurest se nada da ce brodovima HMS Koventri i HMS London osnaziti svoju poziciju kao regionalna sila u oblasti koja je zapadnim vojnim planerima sve zanimljivija.


Iz perspektive NATO-a, najvazniji resurs Rumunije jesu njene vazdusne i pomorske baze na obali Crnog mora. Vlada je izrazila svoju spremnost da u slucaju napada na Irak ponudi ove baze, gorivo i elektricnu energiju na koriscenje SAD.


Ratni avioni NATO-a imaju pristup vazdusnoj bazi Kogalniceanu u blizini crnomorske luke Konstanca, oko 2000 kilometara severzapadno od Bagdada. Rumunija je takodje ponudila vojne baze u Temisvaru i Festetiju, dok je pomorska baza u Konstanci spremna da primi americke trupe i njihovu opremu.


George Major, drzavni sekretar u Ministarstvu odbrane, izjavio je za IWPR: "Sporazum je samo deo naseg strateskog plana da se ojacaju pomorske snage Rumunije u regionu koji je posle teroristickih napada na Sjedinjene Drzave stekao novi strateski znacaj."


Ministar odbrane, Joan Mirce Pasku, izjavio je da su ove fregate prvi moderni ratni brodovi koje ce Rumunija posedovati i da ce oni doprineti usecsu u NATO i operacijama Ujedinjenih nacija.


Ipak, usled loseg ekonomskog stanja u zemlji, ministarstvo nije bilo u mogucnosti da naruci i paket kompletne modernizacije brodova po ceni od 600 miliona dolara. Umesto toga, morali su da se zadovolje najjeftinijom opcijom, koja ukljucuje modernizaciju i prilagodjavanje brodova potrebama rumunske flote.


Fregata Koventri, koja je koriscena u Zalivskom ratu, treba da stigne u decembru, dok bi fregata London stigla sest meseci kasnije.


Neki domaci kriticari postavili su pitanje da li je uopste potrebno kupovati brodove. Bogdan Sirijak, zamenik urednika uticajnog dnevnika "Adevarul", kaze: "Rumunija mora isplatiti ogroman iznos za ova dva polovna broda, koji nasoj vojsci cak i nisu potrebni. Osim toga, niko od zvanicnika jos nije izlozio jasnu strategiju za mornaricu."


Takodje je postavio pitanje o tome koliko se ovaj posao uklapa u strateske planove. Prema zvanicnicima iz NATO-a, rumunska odbrambena politika pociva na tri glavna podrucja razvoja - to su kapaciteti za vazdusni transport, specijalizovane planinske


jedinice i vojna policija. "Zasto onda Ministarstvo odbrane toliko zuri da kupi dve fregate?", pita Sirijak.


U kratkom odgovoru na talas kritika koje je izazvala ova odluka, premijer Adrijan Nastase je izjavio: "Imamo puni pristup Crnom moru. Potrebno je to uzeti u obzir i doprineti buducim akcijama NATO-a."


Bukurest poslednjih godina prati istorija kontroverznih poslova u trgovini oruzjem. Godine 1996, kompanija Bel-Tekstron potpisala je ugovor vredan 1,5 milijardi dolara o licencnoj proizvodnji 96 helikoptera tipa Kobra u Rumuniji.


Ali, godinu dana kasnije, nakon sto je Bukurest odbijen za prijem u NATO u prvom talasu prosirenja, zvanicnici su zakljucili da je cena ugovora previsoka. Vladine garancije su povucene i posao je propao.


Uprkos zabrinutosti javnosti u pogledu stvarne cene clanstva, rumunski zvanicnici su odlucni da nastave modernizaciju odbrambene infrastrukture i ostvare NATO standarde.


Nacelnik generalstaba, general Mihail Popesku, nedavno je objavio da je Rumunija "iz tehnickih razloga" prizemljila svoju flotu od 18 sovjetskih aviona MiG-29. MiG-29 i MiG-21 Lanser moraju do 2010.godine biti zamenjeni lovcima koji su kompatibilni sa NATO standardima.


Rumunija ce verovatno kupiti americke avione F-16, a u toku su i pripreme da se u rumunske vazdusne snage ukljuci i transportni avion C-130 Herkules, kao i oprema za osmatranje koju proizvodi americka kompanija Lokid Martin.


Major tvrdi da su ovi planovi realni i da Rumunija sve to moze priustiti sebi, a za IWPR je uzjavio da oni nece imati negativnih posledica za odbrambenu sposobnost zemlje. Mada su pocetna davanja velika, na kraju se to vise isplati nego stalno modernizovati avione iz sovjetske epohe.


"Na srednji rok, troskovi su visoki, ali moramo ih pokriti. Na primer, odrzavanje flote aviona MiG-29 kostalo bi oko 60 miliona dolara godisnje", izjavio je Major za IWPR.


Osavremenjavanje odbrambenih kapaciteta Rumunije je skup projekat, a troskovi odbrane poslednjih godina neprestano rastu, da bi se nova oprema isplatila. U 2002.godini ovi troskovi su iznosili 2,38 procenata bruto drustvenog proizvoda, sto je gotovo jedna milijarda dolara, dok su isti troskovi dve godine ranije iznosili 710 miliona dolara.


U januaru ove godine, Ministarstvo odbrane je objavilo da ce testirati dve visefunkcionalne radarske stanice koje proizvodi kompanija Lokid Martin. Ukoliko testovi opreme koja vredi 12 miliona dolara dobro prodju, ministarstvo ce kupiti 30 takvih kompleta, po ceni od oko 100 miliona dolara.


Ali, analiticari su skepticni u pogledu mogucnosti da Rumunija pronadje dovoljno novca da izadje na kraj sa ogromnim izazovom temeljne reforme. "Ministarstvo odbrane svakako nece biti u stanju da kupi nove mlazne avione, pa ce onda traziti polovne", rekao je Sirijak.


"Nadam se da ce Rumunija izbeci sudbinu Poljske, koja je prosle godine zestoko kritikovana od strane EU zato sto je kupila americke mlazne avione F-16 umesto evropskih ratnih aviona."


Kalin Kosmacijuk je novinar novinske agencije Mediafaks