Rumunija pod sumnjom za krsenje zabrane za usvajanje dece
Bukurest se nasao u neugodnom polozaju prema Evropskoj uniji nakon objavljivanja dokaza o krsenju medjunarodne zabrane za usvajanje rumunske dece.
Rumunija pod sumnjom za krsenje zabrane za usvajanje dece
Bukurest se nasao u neugodnom polozaju prema Evropskoj uniji nakon objavljivanja dokaza o krsenju medjunarodne zabrane za usvajanje rumunske dece.
Kada su je preuzeli iz drzavnog sirotista pre pet godina, Andrea je bila osetljivo dete koje se mrstilo na nepoznate ljude, sumnjicavo ih posmatrajuci.
Danas, u domu porodice iz Otopenija, u blizini Bukuresta, koja ju je usvojila, Andrea deluje kao olicenje neizmerne srece. Devojcica se neprestano osmehuje, veoma je drustvena i veci deo svog vremena provodi igrajuci se.
"Jako je volimo i pokusavamo da joj pruzimo normalan zivot i toplo porodicno okruzenje", kaze Andreina pomajka Karmina Rogati.
"Ona ima svoju majku i s vremena na vreme se vidjaju, ali Andreina porodica je ovde. Cinjenica da ja pravno nisam njena majka prosto nije bitna."
Sve je vise porodica sa usvojenom decom u Rumuniji sto je posledica mnogih napora ulozenih tokom prethodnih godina da pomogne deci bez roditeljskog staranja.
Milioni americkih dolara u okviru paketa inostrane pomoci utroseni su na zatvaranje glomaznih institucija i smestanja dece u starateljske porodice – sto je koncept koji je, do sada, bio nepoznat Rumunima.
Tokom prethodnih nekoliko godina, skoro 45.000 dece smesteno je u starateljske porodice ili kod bliskih rodjaka, tvrde vladini zvanicnici.
Medjutim, borba protiv zanemarivanja dece i siromastva je daleko od kraja. Oko 37.000 napustene dece se jos uvek nalazi u drzavnim sirotistima u Rumuniji – sto je dvostruko manje u odnosu na situaciju od pre cetiri godine. Vecinu su bioloski roditelji prosto napustili.
"Rumuni su obicno veoma posveceni svojoj deci, ali jos uvek ima onih koji bi radije napustili svoju decu tvrdeci da ne mogu da prehrane svoje porodice", kaze Kristina Liberis, novinarka koja pise o socijalnim pitanjima koja se odnose na najmladje.
Smestanje napustene dece u starateljske porodice lokalne vlasti smatraju najboljim resenjem. Pre dve godine pokrenuta je kampanja za podsticanje tog procesa jer pod komunizmom ni drzava ni crkva nisu bile spremne da placaju one koji bi se brinuli o deci drugih ljudi.
"Posle kampanje i uvodjenja neki finansijskih podsticaja, broj starateljskih porodica se uvecao za 50 odsto", kaze Gabrijela Koman, direktor Nacionalne agencije za zastitu dece, NACP, dodajuci da je 3.756 napustene dece smesteno u starateljske porodice izmedju 2001. i 2003. godine.
Medjutim, izvori iz NACP-a, koji nisu zeleli da budu imenovani, izjavili su za IWPR da postoji znatno vise prijava za staranje nego sto ima napustene dece svake godine – ali vlada ih prosto ignorise.
Analiticari kazu da se to desava jer je Rumunija trenutno u raskoraku izmedju zelja Evropske unije – koja zeli da zadrzi aktuelnu zabranu za usvajanje dece iz drugih zemalja – i pritiska nekih inostranih vlada koje zele da ukinu embargo.
Moratorijum na usvajanje dece izmedju drzava uveden je krajem 2001. godine pod pritiskom Evropske unije, koja je optuzila vlasti za korupciju zbog trgovine napustenom decom. Brisel je takodje zeleo da promovise lokalna resenja za taj problem, upozoravajuci da bi praksa usvajanje rumunske napustene dece od strane lica iz drugih drzava dovela do cvetanja ilegalnih aktivnosti, a to bi Rumuniju dovelo u situaciju da uvek ima napustenu decu u sirotistima.
Stoga je Evropska unija zatrazila od Bukuresta da zabrani stranim drzavljanima usvajanje napustene dece iz Rumunije dok se u potpunosti ne suzbije korupcija. Bukurest je pristao na taj zahtev, ali je usled toga 3.500 porodica iz inostranstva blokirano usred procesa usvajanja.
Vlada se potom nasla pod pritiskom da ukine zabranu. Pogotovo je snazan pritisak dolazio iz Sjedinjenih Americkih Drzava, SAD, gde su neki americki senatori isli tako daleko da su nudili clanstvo u NATO-u ukoliko se Rumunija povinuje zahtevima. Ostale zemlje, kao sto su Italija, Izrael i Francuska, takodje su snazno lobirale za ukidanje zabrane za usvajanje dece iz Rumunije.
Izvori iz NACP-a tvrde da su vlasti podlegle ovom pritisku – i navode da ignorisu mnoge domace prijave za preuzimanja starateljstva nad napustenom decom kako bi se pozabavili molbama koje su navodno "izuzeci" ili su "odavno odobreni".
Vlada je dopustila starateljima iz inostranstva da usvoje 1.115 dece tokom protekle dve godine, a dodatnih 1.300 medjunarodnih prijava je stiglo u proslih nekoliko meseci, tvrde izvori.
Rumunija se zbog toga nasla u neugodnom polozaju, i to u trenutku kada drzavni zvanicnici zele da u toku ove godine okoncaju razgovore o pridruzivanju Evropskoj uniji.
Nakon sto je proslog meseca priznao da je 105 dece poslato u Italiju na usvajanje, Bukurest ima dosta toga da objasni Evropskoj uniji u trenutku kada visoki zvanicnici raspravljaju o prijemu Rumunije u Uniju.
Premijer Adrijan Nastase izjavio je kako su pomenuti slucajevi posledica specijalne vladine odluke gde nije bilo nikakvog prostora za korupciju.
Medjutim, baronica Nikolson – specijalni predstavnik Evropskog parlamenta za Rumuniju – i mnoge njene kolege osudile su Bukurest zbog onoga sto smatraju ocitim krsenjem zabrane koju je nametnula Evropska unija, te je zatrazila da se pregovori o prijemu ove zemlje obustave.
Evropski parlament ce krajem februara dati svoje preporuke, ali se pregovori o clanstvu mogu suspendovati jedino ukoliko Evropska komisija donese takvu odluku.
Marijan Kirijak je redovni saradnik IWPR-a iz Bukuresta.
