Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumunija: Obnavljanje veza sa Rusijom

Bukurest pokusava da udahne novi zivot diplomatskim i ekonomskim vezama sa nekada glavnim trgovinskim partnerom.
By IWPR Balkans

"Kada Rusija kine, Rumunija dobije kijavicu", glasi stara izreka koja dobrim delom uspeva da osvetli dugu i tesku istoriju sukoba i razlika izmedju nekadasnje sovjetske supersile i njenog bivseg satelita.


Ali, nakon sto su prosle nedelje usaglasili konacnu verziju sporazuma o prijateljstvu, u vazduhu se moze osetiti otopljavanje u odnosima izmedju ova dva nekadasnja komunisticka sveznika.


Ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov i njegov rumunski kolega Mirce Geoana stavili su 5.maja svoje potpise na usaglaseni dokument. Sporazum, kojim dve drzave uzajamno priznaju nacionalni suverenitet i nepovredivost granica, bice potpisan u Moskvi u julu.


Rumunski zvanicnici pozdravili su ovaj dogadjaj kao prekretnicu u bilateralnim odnosima, posle necega sto su opisali kao "tesku deceniju".


"Godina 2003. bice zapamcena kao godina u kojoj su Rumunija i Rusija ponovo uspostavile bilateralne odnose, zatvorile jedno emocijama optereceno poglavlje i usle u partnerski odnos zasnovan na politici, ekonomiji i kulturi", izjavio je premijer Rumunije Adrian Nastase.


Do pogorsanja odnosa doslo je sa padom komunizma u Istocnoj Evropi 1989.godine. Koristeci novu slobodu i mogucnost da otvoreno govore o novijoj istoriji, mnogi Rumuni su otvoreno krivili Moskvu za nametanje komunistickog sistema njihovoj zemlji posle Drugog svetskog rata.


Tenzijama je doprinela i odluka Moskve iz 1991.godine, pred sam raspad Sovjetskog Saveza, da Rumuniji nametne sporazum o bezbednosti.


Sporazum nikada nije ratifikovan i bilo je potrebno skoro 12 godina da se pripremi novi. Pregovore su ometali zahtevi Bukuresta da Rusija, kao naslednica Sovjetskog Saveza, osudi pakt izmedju SSSR-a i Nemacke iz 1940.godine, koji je omogucio Staljinu da pripoji dve rumunske provincije.


Posle rata 1939-1945, veci deo rumunske provincije Beserabija postao je sovjetska republika Moldavija, dok je Bukovina pripojena Sovjetskoj Ukrajini.


Moldavija je 1991. godine proglasila nezavisnost od Sovjestkog Saveza, dok je Bukovina postala deo nove nezavisne Ukrajine. Mada postkomunisticka Rumunija nikada nije zahtevala povracaj starih teritorija, od Moskve je uporno zahetvano da osudi ovaj pakt.


Posle prvobitnog odbijanja, Rusija je to prihvatila uz uslov da i Rumunija osudi odluku da se u Drugom svetskom ratu bori na strani Nemaca protiv Sovjetskog Saveza, dok nije promenila stranu, neposredno pred pobedu saveznickih snaga. .


Drugi predmet sporenja bilo je rumunsko zlato koje je odvezeno u carsku Rusiju pre vise od 80 godina, za vreme Prvog svetskog rata. Zlato je zajedno sa nakitom i umetnickim blagom poslato u Rusiju da ne bi palo u ruke nemackim okupacionim snagama.


Blago, za koje Bukurest tvrdi da vredi tri milijarde dolara, nikada nije vraceno. Obe zemlje su se sada slozile da oforme zajednicki komitet koji ce pokusati da udje u trag ovom blagu koristeci ruske arhive. "Problem treba prepustiti ekspertima i resavati ga diplomatijom, a ne emocijama", izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov.


Ivanov je takodje obecao da ce podrzati kandidaturu Rumunije za clanstvo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.


Uprkos optimistickim izjavama zvanicnika, neki komentatori u Rumuniji su skepticni u pogledu vrednosti ovog sporazuma. "Potpisivanje ovog dokumenta posle godina hladnih odnosa sa Rusijom znacajno je samo sa stanovista diplomatije", smatra politicki analiticar Zoe Petre.


"Rumunija je prakticno vec postala deo prosirenog zapadnog sveta. Nema razloga za strahovanja da bi ekspanzionisticka Moskva ikada ponovo mogla imati onaj uticaj koji je nekada imala."


Petre smatra da ce test znacaja ovog sporazuma biti u ekonomskoj koristi, posto zemlja velicine Rusije predstavlja veoma vazno trziste. Bukurest zeli da ojaca ekonomske veze sa Rusijom i obnovi trgovinske odnose koji su bili veoma znacajni do pada komunizma 1989.godine.


Poslednjih godina ekonomska razmena iznosila je svega jednu milijardu americkih dolara na godisnjem nivou, uglavnom po osnovu uvoza energenata u Rumuniju, koja zavisi od ruskog gasa i nafte.


Premijer Rumunije nedavno je objavio planove da se formira grupa koja ce promovisati ekonomsku saradnju sa Moskvom i raditi na povecanju obima trgovine. Do kraja godine bice osnovana i mesovita kompanija koja ce gas transportovati direktno iz Rusije i tako zaobici zapadne posrednike i smanjiti troskove.


Marian Ciriak je nezavisni novinar iz Bukuresta