Rumunija: nesupeh u sprovodjenju reformi ugrozava ulazak u EU
Brisel bi mogao odgoditi ulazak Rumunije u Evropu ako Bukurest ne usvoji zakon koji garantuje nezavisnost sudija.
Rumunija: nesupeh u sprovodjenju reformi ugrozava ulazak u EU
Brisel bi mogao odgoditi ulazak Rumunije u Evropu ako Bukurest ne usvoji zakon koji garantuje nezavisnost sudija.
Nakon nesupeha u sprovodjenju zakonskih reformi koje garantuju nezavisnost sudstva, Rumunija se suocava sa teskocama u finalizaciji reforme pravosudja koja je od sustinskog znacaja za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.
Brisel je obavestio Bukurest da se mora fokusirati na reformu pravosudja kojom treba da se suzbije korupcija koja ugrozava strane investicije i potkopava poverenje javnosti u pravne institucije.
Ali, kada je parlament prosle sedmice otvorio debatu o zakonu o Vrhovnom sudskom savetu, CSM – telu koje treba da obezbedu nezavisnost sudova – na zasedanju se pojavio nedovoljan broj poslanika. Posto je sednici prisustvovalo samo 40 od 343 skupstinska predstavnika, predlog zakona nije usvojen.
Ovaj fijasko je udarac za vladu koja se nadala da ce ovog meseca biti usvojeni zakoni kojima se reformise pravosudni sistem i da ce do kraja godine privesti kraju deo pregovora sa EU koji se odnose na pravosudje i unutrasnje poslove. Bukurest mora usvojiti ove zakone ako zeli da osigura ulazak u EU 2007. godine.
Politicki analiticari razloge neuspeha vide u preokupiranosti politicara predstojecim izborima zakazanim za 6. jun. “Vecina poslanika vise brine o lokalnim izborima nego o buducnosti zemlje”, zali se novinar Mircea Zamfir.
“Tesko je razumeti zasto se nisu pojavili da glasaju o ovom zakonu, posto su oni odgovorni za implementaciju plana koji su usvojili Evropska komisija i parlament.”
Nedavno pripremljeni nacrt zakona trebalo je da obezbedi sudijama nezavisnost od Ministarstva pravosudja uvodjenjem nezavisnog tela, CSM, koje bi bilo nadlezno za imenovanja, unapredjenja i disciplinska pitanja.
Nisu svi kriticari bili zadovoljni takvim planom. Neki su tvrdili da bi nezavisnost sudova bila zagarantovana jedino ako bi se jasnije definisala autonomija u okviru budzeta. Oni, takodje, zahtevaju ostrije mere za sprecavanje moguceg uticaja ministara pravde.
Jedan sudija je privatno izjavio za IWPR da je kultura politickog uticaja ministarstva pravde i dalje snazno prisutna u Rumuniji – sto je posledica decenija jednopartijske komunisticke vladavine.
“Prema ovdasnjim shvatanjima, ministar pravde je sef kompletnog pravosudnog sistema, sa pravom da se ponasa kao upravitelj sudova”, kaze on. “I novi zakon ostavlja mogucnost da sudije budu izlozeni politickim pritiscima.”
Neuspeh reforme pravosudnog sistema u Rumuniji je problem sa dugom istorijom. Poverenje u sistem koji se gotovo univerzalno dozivljava kao neefikasan, politicki pristrasan i posvecen odrzavanju status quo i dalje je veoma nisko.
U izvestaju koji je prosle godine objavio njujorski Institut za otvoreno drustvo, pod naslovom “Pravosudni kapaciteti u Rumuniji”, kritikovan je nacin na koji ministarstvo pravde “i dalje raspolaze nepotrebno sirokim ovlascenjima za nadzor i upravljanje u pravosudju.”
Izostajanje reakcije Bukuresta na takve kritike moglo bi imati ozbiljne posledice za pristupanje zemlje EU. Nedavno je BBC objavio da bi datum pristupanja za Rumuniju i Bugarsku mogao biti odlozen za vise godina, ukoliko ne ispune obecanja data tokom pregovora o ulasku u EU.
Receno je, takodje da Brisel planira da u periodu pre prikljucenja uvede pojacani sistem nadzora i da podrobnije prati tempo reformi u obe zemlje.
Taj novi sistem nadzora mogao bi posluziti kao precedent za ostale kandidate za prijem u EU, kao sto je Hrvatska, koja se priblizava formalnom priznavanju statusa kandidata, konstatuje BBC.
Bukurest je odbacio najave novog i ostrijeg sistema nadzora kao neosnovane spekulacije. “Ostajemo odlucni u nameri da zakljucimo pregovore sa EU do kraja ove godine”, receno je u saopstenju tim povodom.
Neki analiticari smatraju da Rumunija nema cega da se plasi u slucaju uvodjenja novog i strozijeg sistema nadzora. Profesor ekonomije Daniel Dajanu, bivsi ministar finansija, kaze da pitanje sa kojim se zemlja suocava nije “odlaganje ulaska u EU, vec ubrzavanje tempa ekonomske, pravosudne i administrativne reforme”.
Marian Kiriak je redovni saradnik IWPR-a iz Bukuresta.
