Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumunija: nejasna secanja na Holokaust

Rumuni i dalje nerado govore o progranjanju Jevreja u njihovoj zemlji za vreme rata.
By Marian Chiriac

Sezdeset godina posle Drugog svetskog rata, Rumunija i dalje ne moze da se odredi prema ulozi koju je imala u deportovanju i ubijanju Jevreja. Nedavni skandal u kojem je predsednik Jon Ilijesku bio primoran da povuce kontroverzne komentare o holokaustu skrenuo je paznju na i dalje neodredjene stavove mnogih Rumuna.


"Holokaust nije bio ogranicen samo na jevrejsku populaciju u Evropi. I mnogi drugi, ukljucujuci Poljake, umirali su na slican nacin," izjavio je Ilijesku u intervjuu koji je u julu dao vodecim izraelskim novinama Ha'arec. "U Rumuniji u nacistickom periodu Jevreji i komunisti tretirani su na isti nacin."


Opisao je kako je njegov otac - komunista - umro ubrzo posle oslobadjanja iz koncentracionog logora i izjavio da je Rumunija jednostavno previse siromasna da bi mogla da isplati naknadu Jevrejima kojima je oduzeta imovina. "Da li to znaci da osiromaseni stanovnici danasnje Rumunije treba da plate za sve sto se dogodilo u ono vreme?" upitao je. "Ne mislim da je to u redu."


Ilijeskuovi komentari da holokaust nije bio ogranicen na Jevreje imali su za rezultat diplomatske proteste iz Izraela, koji je zahtevao izvinjenje za njegovu "neprimerenu izjavu" i dobio je. U isto vreme, predsednik je priznao da je njegova vlada pogresila kada je prethodnog meseca tvrdila da se holokaust u Rumuniji nije ni dogodio, kao ni na drugim mestima.


Saopstenje vlade od 13. juna delovalo je jos neprijatnije zbog toga sto je samo dan ranije vlada stavila na raspolaganje svoje arhive Memorijalnom muzeju holokausta u Vasingtonu. Mada su usledila povlacenja datih izjava da bi se smirio bes istoricara, jevrejskih zajednica u inostranstvu i samog Izraela, ovaj skandal je ponovo stavio na dnevni red fundamentalno pitanje zasto se vidjenja proslosti zemlje toliko razlikuju.


Adrian Corojanu, mladi istoricar sa Univerziteta u Bukurestu, veruje da mnogi Rumuni, ukljucujuci i politicku elitu zemlje, raspolazu uvidom u dogadjaje koji su se odigrali za vreme Drugog svetskog rata koji se pre moze opisati kao nepotpun nego kao opterecen predrasudama.


"Ilijesku - kao i vecina domace populacije - nije antisemita," izjavio je Corojanu. "Ali onj pripada generaciji koja nije dovoljno obavestena o dogadjajima iz vremena rata. Neke od predstava o ponasanju Rumuna za vreme rata su obicna iluzija i nemaju nikakve veze sa onim sto ste stvarno dogadjalo."


Nacelno govoreci, postoje dve verzije rumunske ratne istorije. Neki od nacionalista tvrde da je Rumunija, uprkos nesrecnom savezu sa Hitlerom, uspela da spase mnoge od svojih Jevreja od deportacije zahvaljujuci intervencijama lidera zemlje za vreme rata, Jona Antoneskua. Ova verzija se znacajno razlikuje od price koju su dokumentovali istoricari - price o ubijanju stotina hiljada Jevreja iz Rumunije, kao i iz delova Sovjetskog Saveza koje je Rumunija okupirala.


Andrei Oisteanu, istrazivac istorije i i tradicija lokalnih jevrejskih zajednica, smatra da su cinjenice o tome sta se dogodilo sa Jevrejima dostupne - problem je u tome sto ljudi ne zele da znaju za njih.


"Istoricari su veoma jasno dokumentovali holokaust koji se odigrao na teritoriji Rumunije, pocevsi od anti-jevrejskih zakona s pocetka tridesetih godina do masovnih deportacija i pogroma, ukljucujuci i onaj iz juna 1941.godine u gradu Jasi na severoistoku zemlje, gde je, kako se veruje, ubijeno mozda i do 12.000 ljudi," izjavio je za IWPR.


"Problem je u tome sto su Rumuni uglavnom indiferentni prema svojoj ratnoj proslosti, ili nisu u stanju da se suoce sa tim neugodnim poglavljem u istoriji zemlje."


Rumunija nije jedina istocnoevropska zemlja koja ima teskoca u suocavanju sa prosloscu. Corojanu smatra da je rasprava o holokaustu ovde pocela citavu deceniju kasnije nego u Madjarskoj ili Poljskoj. "Situacija se verovatno razlikuje zbog nacional-komunistickog nasledja Nikolae Causeskua (lidera iz komunisticke ere) i tradicije nacionalisticke propagande koja se moze pratiti u proslost do devetnaestog veka," izjavio je.


"Da bi Rumuni razumeli svoju proslost, istoricari u zemlji moraju im ponuditi preciznu analizu dogadjaja koji su se ovde odigrali, i takode moraju biti racionalniji i samokriticniji."


Ali da bi se javnosti saopstila istina, potrebno je pronaci bolje nacine za prikazivanje istorije, narocito mladjim generacijama. Rumunski skolski udzbenici uglavnom su ostali nepromenjeni od kraja komunisticke ere do 1999.godine, kada je proucavanje holokausta postalo obavezan deo skolskog programa istorije.


U isto vreme, vlada je dala nastavnicima vise slobode u izboru udzbenika istorije koje ce koristiti. "Ipak, neki od novih gimnazijskih udzbenika istorije uopste ne spominju umesanost Rumunije u holokaust," izjavila je Lia Benjamin iz Centra za proucavanje jevrejske istorije u Bukurestu. "U nekim drugim udzbenicima, i pored toga sto se govori o strahotama pocinjenim za vreme Antoneskuove vladavine, broj zrtava se procenjuje na (samo) nekoliko desetina hiljada, i pritom se ne navodi jasno ko je za to odgovoran."


Ima znakova da se zvanicni stavovi sada menjaju zbog svega onoga sto je neophodno obaviti da bi se ispunili uslovi za prijem u clanstvo NATO i Evropske unije. Prosle godine, vlada je usvojila zakone kojima se zabranjuje izrazavanje fasistickih stavova ili rasne mrznje. Pocetkom ovog meseca, premijer Adrian Nastase objavio je planove da se podigne nivo znanja o holokaustu osnivanjem medjunarodne komisije koja treba da ispita ulogu koju je zemlja imala u ratu, kao i zvanicnim uvodjenjem i obelezavanjem Dana holokausta.


Corojanu veruje da i pored anti-rasistickih zakona, pogledi Rumuna na holokaust ne mogu biti promenjeni dok se ne povede kriticka debata o proslosti. "Od ovog trenutka, duznost je istoricara, intelektualaca i medija da promene rumunsko vidjenje proslosti," izjavio je.


Marian Siriak je saradnik IWPR-a iz Bukuresta.