Rumunija i Moldavija rasciscavaju racune

Nedavno je izmedju Bukuresta i Kisinjeva izbio diplomatski spor zbog teznji novih moldavskih vlasti da umesto sa Rumunijom uspostave tesnje veze sa Rusijom.

Posle razmene zestokih optuzbi usledilo je proterivanje diplomata. Pocetkom ovog meseca Moldavija je proterala rumunskog vojnog atasea iz Kisinjeva. Nije se dugo cekalo na rumunski odgovor. Ubrzo je rumunska vlada nalozila prvom sekretaru moldavske ambasade da napusti zemlju.

Moldavski predsednik Vladimir Voronjin je optuzio Rumuniju za mesanje u unutrasnje poslove njegove zemlje. "Oni smatraju da su gradjani Moldavije zapravo Rumuni, a ne Moldavci". Potom je dodao: "To prosto nije istina."

Tenzije su narasle kada je Moldavija prosle godine izabrala komunisticku vladu blisku vlastima u Moskvi. Time je Moldavija postala prva bivsa sovjetska republika koja je na vlast dovela komuniste. Na tim izborima Voronjin je iskoristio opste nezadovoljstvo gradjana zbog bolnih trzisnih reformi.

Jedna od prvih odluka nove vlade bila je uvodjenje ruskog jezika kao obaveznog predmeta u moldavskim skolama. Vecina ucenika prevashodno koristi rumunski kao svoj maternji jezik, mada ga nazivaju moldavskim. U vreme Sovjetskog Saveza, vlasti su pokusavale da nametnu ruski jezik u moldavskim skolama, ali bez uspeha.

Moldavija je proterala rumunskog vojnog atasea, Jona Ungureanua, jer se navodno pridruzio antivladinim protestima. Prema zvanicnicima u Kisinjevu, agenti obavestajne sluzbe snimili su Ungureanua kako se sastaje sa opozicionim poslanicima koji se protive vladinim planovima o priblizavanju Moldavije Rusiji.

U svojoj reakciji na ovaj potez vlasti u Kisinjevu, Rumunija je nalozila prvom sekretaru moldavske ambasade, Jakobu Popoviciju, da napusti zemlju. Premijer Adrijan Nastase je izjavio da su diplomatski predstavnici iz Kisinjeva pokusavali da promovisu politicki nezrelu i iracionalno agresivnu kampanju protiv Bukuresta. On je optuzio predsednika Voronjina da je "zatrovao sve sto vredi u bilateralnim odnosima dve zemlje". Rumunski ministar inostranih poslova, Mircea Dzoana, rekao je da je proterivanje Ungureanua neopravdano.

Moldavija i Rumunija vec duze vreme imaju problematicne odnose, ali se situacija naglo pogorsala nakon dolaska kisinjevskih komunista na vlast. U znak protesta zbog planiranog uvodjenja ruskog jezika, umesto casova rumunske istorije u lokalnim skolama, odrzane su masovne demonstracije sirom ove bivse sovjetske republike. Mada se odustalo od ovih promena, demonstracije su nastavljene, ovoga puta sa zahtevom za ostavkom celokupne vlade koja navodno pokusava da rusifikuje Moldaviju.

Vlasti u Kisinjevu optuzile su Rumuniju da pruza podrsku demonstrantima kako bi ponovno osvojila teritorije izgubljene tokom Drugog svetskog rata. Pre sovjetske invazije 1939. godine, veci deo Moldavije je bio sastavni deo Rumunije.

Bukurest, medjutim, insistira da je njegov jedini cilj ocuvanje zajednicke kulture i jezika naroda u obe zemlje. Vecina stanovnistva u Moldaviji govori rumunski, mada su na referendumu glasali da ga nazovu moldavskim jezikom.

S obzirom na to da je i sama siromasna i nestabilna, Rumunija tesko da sebi moze dopustiti da bude velikodusna prema svom susedu uprkos bliskim ekonomskim i kulturnim vezama. Od 1990. godine, Bukurest je odvajao samo 1,5 miliona americkih dolara godisnje za "projekte ekonomske i kulturne integracije" dveju zemalja.

Tokom staljinisticke ere, kampanja prisilne rusifikacije, sto je obuhvatalo i masovne deportacije, izmenila je etnicki sastav i nacionalni identitet Moldavije. Oko dve trecine Moldavaca su etnicki Rumuni, dok preostalu trecinu cine manjine koje govore ruskim jezikom.

Ruski je bio jedini zvanican jezik do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. I mada vise od 90 odsto populacije govori ruski, jezicko pitanje je i dalje jabuka razdora.

Moskva, koja jos uvek drzi svoje trupe na moldavskom tlu, pozurila je da stane u odbranu predsednika Voronjina obrusavajuci se pri tom na nacionalisticke demonstrante. Moskva veruje da antiruski protesti moldavskih radikala uzivaju podrsku iz inostranstva. Rusija takodje strahuje da njihove aktivnosti mogu dovesti do izbijanja jos jednog oruzanog sukoba u jugoistocnoj Evropi.

Rumunija, koja gaji ambicije da se pridruzi Evropskoj uniji, izbegla je da iznese bilo kakve komentare o saopstenjima iz Moskve. Bukurest je samo naglasio svoju privrzenost i podrsku "demokratskom razvoju" Moldavije.

"Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, Moldavija se premisljala da li da se priblizi Rumuniji - koju je smatrala ulaznicom za zapadnu Evropu - ili ponovo Rusiji", kaze Bogdan Sgarcitu, politicki analiticar vodeceg dnevnog lista "Bursa". "Komunisti koji su pobedili na izborima prosle godine se zalazu za tesnje veze sa Moskvom, a Bukurest sada nema drugog izbora nego da pokusa da pomogne etnickim Rumunima u susednoj zemlji".

Mnogi nezavisni posmatraci smatraju da slucaj Moldavije mozda dokazuje kako lose vodjena etnicka politika, u sadejstvu sa neresenim ekonomskim problemima, moze da prouzrokuje politicku krizu.

"Ostaje da se vidi da li je Moldavija naucila lekciju iz svoje nedavne proslosti i da li ce izbeci nasilne sukobe iz ranih devedesetih", dodaje Sgarcitu. Tokom 1990. godine, Transdnjestar, oblast koju pretezno naseljavaju etnicki Sloveni u istocnoj Moldaviji, proglasila je nezavisnost u strahu od moguceg zahteva Moldavije za ujedinjenjem sa Rumunijom.

Kisinjev je tada pokusao da savlada separatiste koristeci oruzanu silu. U sukobu je poginulo 1.500 ljudi pre nego sto su ruske trupe intervenisale i zaustavile borbe 1992. godine.

Marijan Cirijak je novinar iz Bukuresta.